Svjetska finansijska kriza – uzroci, posljedice i način prevazilaženja u zemljama

Kriza koja je prvo zahvatila tržište nekretnina SAD, a zatim se proširila na finansijski sistem i privredu SAD nije nastala slučajno. Kriza je nastala kao posledica vođenja neodgovorne poslovne politike nadležnih državnih institucija za kontrolu finansijskog tržišta (FED i SEC) i nestručnosti u radu rejting agencija, kao i fundamentalnih slabosti koje godinama postoje u oblasti finansijske kontrole i regulative u SAD. Izvor pomenutih slabosti potiče od ideje o neograničenoj liberalizaciji finansijskih tržišta, sa minimalnom regulativom i slabom kontrolom poslovanja investicionih banaka i fondova. Inicijalna pretpostavka da će veliki institucionalni investitori koji su uživali povlašćeni tretman kod regulatornih tela, odgovorno i u skladu sa dobrom praksom korporativnog upravljanja štititi interese svojih vlasnika, u svojoj osnovi pokazala se pogrešnom i krajnje štetnom. Pored toga što FED nije kontrolisao bankarski sistem na način koji je trebalo, sprovodeći ekspanzivnu monetarnu politiku, preko snižavanja referentne kamatne stope, FED je učinio kredite još jeftinijim i dostupnijim većem broj korisnika. Prvobitne optimistične prognoze pokazale su se pogrešnim i neopravdanim, kako se talas krize izazvan na Volstritu proširio i na ostale delove sveta. Bekstvo inostranog kapitala, drastičan pad berzanskih indeksa, nedostatak svežeg kapitala i povećane marže na kredite ukratko su efekti krize kojim je pogođena svetska ekonomija.

Svetska ekonomska kriza je nastala kao posledica ogromne gramzivosti finansijskih i kvazifinansijskih institucija, primarno u SAD-u. Sve je bazirano na velikoj i brzoj zaradi, preko kreiranja hipotekarnih kredita za sve šire slojeve stanovništva, u početku po primamljivim uslovima. Istovremeno, na bazi hipotekarnih kredita emitovane su i hartije od vrednosti koje su donosile visoke prinose, što je motivisalo i institucije van SAD-a da se upuste u takve finansijske operacije. Kada je američka privreda počela ozbiljnije da grca u budžetskom deficitu i povećanim inflacionim tenzijama usled pojačanih naprezanja na ratištima, a njihove Federalne rezerve bile primorane da povećavaju baznu kamatnu stopu, (dok primanja stanovništva nisu registrovala pozitivan iskorak), kreirao se ambijent „kule od karata“ koji je počeo da propada poput domino efekta. Nastala je kriza nepoverenja među bankarima i investitorima, što neminovno dovodi do slabljenja realnog sektora i započinjanja recesionih tenzija u pojedinim razvijenim zemljama, posebno u SAD-u, Velikoj Britaniji i Irskoj. Kako ni zemlje u tranziciji nisu usamljeno ostrvo, negativni efekti svetske finansijske krize u svom punom obimu prikazali su se tokom 2009. godine u ovim zemljama.

UVOD 1
1 Svjetska finansijska kriza – uzroci, posljedice i način prevazilaženja u zemljama u tranziciji 2
1.1 Uzroci i posledice svetske finansijske krize 4
1.2 Uticaj i posledice krize na finansijski sistem Evropske unije 9
1.3 Način prevazilaženja svetske ekonomske krize u zemljama u tranziciji 13
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 20