Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
3. KRETANJE КURSA DINARA U PERIODU 2000- 2005. U SRBIJI
3.1. Kurs dinara u 2000-2001.
U politici kursa dinara izvršene su radikalne promene u poslednjem tromesečju 2000. godine. Napuštena je dotadašnja politika administrativnog formiranja zvaničnog fiksnog kursa nacionalne valute, koja je, u uslovima znatno ekspanzivnije doma-će monetarne politike u poređenju sa inostranom, imala za posledicu permanentno šire-nje raspona između oficijelnog kursa i nezvaničnih kurseva dinara.
Faktička devalvacija nacionalne valute izvršena je 13. oktobra 2000.godine (30 dinara za 1 nemačku marku) i njome je skoro u potpunosti poništena razlika između zvaničnog kursa i neregularnih kurseva. Devalvacija je i formalno potvrđena 5. decembra 2000 godine. Sredinom decembra proglašena je interna konvertibilnost dinara po tekućim transakcijama sa inostranstvom. To znači da su domaća fizička i pravna lica stekla pravo da, na osnovu navedenih transakcija, u neograničenom iznosu kupuju i prodaju devize. Krajem decembra Narodna banka Jugoslavije je donela odluku o prelasku sa fiksnog na fleksibilni režim formiranja kursa dinara (Odluka o utvrđivanju režima kursa dinara, "Službeni list SRJ", br. 74/2000). Time je potvrđeno opredeljenje da formiranje nivoa kursa dinara na osnovu ekonomskih zakonitosti, odnosno putem nesputane interakcije ponude i tražnje, predstavlja superiorno rešenje u poređenju sa određivanjem kursa na osnovu administrativnih odluka. Odlukom o utvrđivanju kursa dinara i Uredbom o uslovima i načinu rada jedinstvenog deviznog tržišta ("Službeni list SRJ", br. 74/2000) predviđeno je, pored ostalog, da Narodna banka Jugoslavije na deviznom tržištu može intervenisati kupovinom i prodajom stranih sredstava plaćanja s ciljem formiranja kurseva na željenom nivou. Potvrđena je neophodnost poštovanja principa jedinstvenog kursa dinara i pravilno ukrštenog kursa dinara. Uprkos izraženoj bojazni protivnika fleksibilnosti da bi slobodno formiranje kursa dinara moglo da prouzrokuje velike oscilacije međunarodne vrednosti nacionalne valute – to se do sada nije dogodilo. Odnos vrednosti između nemačke marke, odnosno evra i dinara kretao se tokom ove godine u uskim granicama. Na dan 29. decembra vrednost marke je, po srednjem kursu, bila 30,5269 dinara, što je za svega 1,76% više nego krajem 2000. Istovremeno, dinarska vrednost američkog dolara porasla je za 7,13%, dok je nominalni efektivni kurs dinara bio niži za 4,0%. Veći porast vrednosti dolara prema dinaru u poređenju sa rastom dinarske vrednosti marke posledica je povećanja vrednosti američke valute prema nemačkoj valuti na međunarodnim deviznim tržištima i poštovanja principa pravilno ukrštenog kursa dinara. U decembru je u odnosu na novembar došlo do apresijacije realnog efektivnog kursa dinara za 2,0% kako usled porastog nominalnog efektivnog kursa (0,4%) tako i zbog bržeg povećanja domaćih cena od inostranih cena (1,6%). Posmatrano u odnosu na kraj prethodne godine, realni efektivni kurs dinara bio je krajem decembra ove godine apresiran za 30,0%, što je bilo posledica znatno bržeg uvećanja domaćih relativnih cena (35,4%) poredivo sa opadanjem nominalnog efektivnog kursa dinara (4,0%) apresiran za 30,0%, što je bilo posledica znatno bržeg uvećanja domaćih relativnih cena (35,4%) poredivo sa opadanjem nominalnog efektivnog kursa dinara (4,0%). Međutim, posmatrano dugoročno, realni efektivni kurs dinara je izrazito depresiran; u poređenju sa krajem 1994, realni decembarski kurs dinara tekuće godine niži je za čak 41,4%. Realna apresijacija dinara u 2001. godini nije se nepovoljno odrazila na nivo deviznih rezervi kojima rukuje Narodna banka Jugoslavije. U periodu od kraja prošle godine do kraja decembra tekuće godine vrednost tih rezervi je porasla sa 524,2 miliona dolara na 1168,6 miliona dolara ili za 122,9%.
3.2. Kurs dinara u 2002. godini
Tokom perioda januar-decembar 2002. godine nastavljena je politika rukovođeno fleksibilnog kursa dinara. Kurs dinara se na međubankarskim sastancima deviznog tržišta formirao na bazi ponude i tražnje. Intervencije Narodne banke Jugoslavije imale su za cilj da zadovolje celokupnu legitimnu tražnju za devizama, po kursu dinar/evro koji se nije značajnije menjao. Na kraju decembra 2002. vrednost evra je bila 61,5152 dinara, što je za 3,0% više nego krajem prethodne godine. Istovremeno je nominalni efektivni kurs dinara porastao za 4,7%, s obzirom na to da je povećanje vrednosti dinara prema dolaru bilo veće, iznosilo je 14,7%, u odnosu na smanjenje vrednosti domaće valute prema evru (2,9%). Porast vrednosti dinara prema dolaru bio je rezultat porasta dolarske vrednosti evra i poštovanja principa pravilno ukrštenog kursa dinara. Realni efektivni kurs dinara bio je viši za 16,8% kako usled rasta nominalnog efektivnog kursa nacionalne valute, tako i usled bržeg povećanja domaćih cena u poređenju sa inostranim.
3.3. Kurs dinara u 2003. godini
Kretanje međunarodne vrednosti dinara tokom 2003. godine, u okviru režima rukovođene fleksibilnosti, karakterisali su visok stepen stabilnosti realnog efektivnog kursa i umerena depresijacija nominalnog efektivnog kursa. Promene dinarskih vrednosti inostranih valuta na domaćem deviznom tržištu bile su posledica izmena odnosa ponude i tražnje i kolebanja međusobnih odnosa vrednosti tih valuta na međunarodnim deviznim tržištima. Realni efektivni kurs dinara bio je u decembru 2003. viši za 1,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Međutim, posmatrano u globalu, uprkos izvesnim kratkoročnim oscilacijama, na osnovu vrednosti mesečnog proseka, realni efektivni kurs dinara je tokom 2003, u poređenju sa decembrom 2002, ostao nepromenjen (indeks 99,98). Nominalni efektivni kurs dinara bio je na kraju decembra 2003. niži za 3,7% u poređenju sa krajem decembra 2002. godine. Prosečna depresijacija nominalnog efektivnog kursa nacionalne valute tokom 2003. godine, u poređenju sa decembrom 2002, iznosila je 2,7% mesečno (indeks 97,28). Promene vrednosti dinara prema najznačajnijim svetskim valutama bile su različite usled promena međusobnih odnosa vrednosti tih valuta na međunarodnim deviznim tržištima i poštovanja principa pravilno ukrštenog kursa dinara. Tako je domaća valuta krajem decembra, u poređenju sa krajem decembra 2002. godine, bila depresirana u odnosu na evro, švajcarski franak, jen i funtu za 9,95%, 3,38%, 3,32% i 2,41% respektivno, dok je prema američkom dolaru apresirala za 7,96%.
3.4. Kurs dinara u 2004. godini
Godinu 2004. je, posmatrano na godišnjem nivou, karakterisala kako nominalna, tako i realna depresijacija efektivnog kursa dinara. Usled bržeg rasta domaćih cena od inostranih, nominalna depresijacija tog kursa bila je veća od njegove realne depresijacije. Promene dinarskih vrednosti inostranih valuta na domaćem deviznom tržištu bile su posledica promena odnosa ponude i tražnje i kolebanja vrednosti tih va-luta na međunarodnim deviznim tržištima. Krajem decembra 2004, u poređenju s krajem decembra 2003. godine, nominalni efektivni kurs dinara bio je niži za 10,7% (indeks 89,3), a realni efektivni kurs za 1,1% (indeks 98,9). Prosečni mesečni nivo depresiranosti nominalnog efektivnog kursa dinara tokom 2004, u poređenju s decembrom 2003, iznosio je 6,4%, dok je taj nivo depresiranosti realnog efektivnog kursa istovremeno bio 2,4%. U periodu od kraja 2003. do kraja 2004. godine vrednost dinara je prema svim najvažnijim svetskim valutama opala: u odnosu na američki dolar za 5,7%, evro za 13,4%, japanski jen za 8,5%, britansku funtu za 12,8% i švajcarski franak za 14,3%.
Kretanje odnosa ponude i tražnje bilo je i u 2004. godini osnovni faktor formiranja kursa dinara. Tendencija veće tražnje od ponude deviza, na osnovu smanjenja deviznih rezervi zemlje kod Narodne banke Srbije u prvoj polovini godine, bila je praćena tendencijom realne depresijacije efektivnog kursa dinara. Porast deviznih rezervi Narodne banke Srbije u trećem tromesečju za oko 200 miliona dolara zaustavio je tendenciju depresijacije tog kursa karakterističnu za prvu polovinu godine. Nastavak trenda povećanja deviznih rezervi u četvrtom tromesečju bio je praćen umerenim rastom realnog efektivnog kursa dinara.
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
