Hartije od vrednosti - 21

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
mat.dipl5 Nije na vezi
Member
***

Poruka: 245
Pridružen: Sep 2010
Poruka: #1
Hartije od vrednosti - 21
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


OPERACIJE SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA TRZISTU KAPITALA

Trziste kapitala je specijalizovano finansijsko trziste na kome se kupuju hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti su isprave o imovinskom pravu. Ostvarenje tog prava povezano je sa pravom raspolaganja hartijama od vrednosti.

Svaka hartija od vrednosti, da bi stekla to svojstvo, mora da ispuni tri uslova:

1) Da je u pisanoj formi,
2) Da je u toj ispravi naznaceno imovinsko pravo,
3) Da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti.

Ako su ispunjeni ovi uslovi, onda se radi o definisanoj hartiji od vrednosti, koja sadrzi pet osnovnih elemenata:

1) Oznaka (obalezje) vrste hartije od vrednosti,
2) Naziv i sediste izdavaoca hartije od vrednosti,
3) Tacno utvrdjenu obavezu izdavaca hartije od vrednosti,
4) Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti
5) Potpis izdavaoca hartije od vrednosti

U praksi je prisutno mnogo razlicitih hartija od vrednosti. Zadrzacemo se na onim podelama i vrstama koje su najcesce zastupljene u praksi. Ako uzmemo kao kriterijum prenos, onda postoje tri vrste ovih hartija:

• Hartije od vrednosti na ime,
• Hartije od vrednosti po naredbi,
• Hartije od vrednosti na donosioca.

Hartije od vrednosti na ime su isprave u kojima je precizno naznaceno ime lica ili naziv firme. Pravo raspolaganja hartijom je prenisivo, tako sto se na samoj ispravi potpisuju imena imaoca I prenosioca. Ova radnja prenosa prava raspolaganja hartijom od vrednosti sa jednog na drugo lice, naziva se cesija. Hartija od vrednosti po naredbi je isprava u kojoj je, pored naziva izdavaoca, upisana i klauzula “ili po naredbi”. Pravo iz ove vrste hartije od vrednosti, prenosi se pismeno naredbom na poledjini isprave kojom imalac hartije od vrednosti, odnosno indosant prenosi svoja prava na drugo lice, odnosno indosatora.. Ova tehnicka radnja prenosa prava-naziva se indosament. Nema ogranicenja prava prenosa sa jednog na drugo lice sve do momenta izvrsenja obaveze njenog izdavaoca. Tipicni predstavnici ove vrste hartije od vrednosti su menica i cek, koje cemo posebno obraditi i sa teorijskog i sa prakticnog aspekta.
Hartije od vrednosti na donosioca, razlikuje se od ostalih po tome sto sadrze dodatni element “na donosioca”. U ovu vrstu hartija spadaju akcije i obveznice koje cemo takodje posebno obraditi.

Ako uzmemo kao kriterijum prirodu prava, onda mozemo govoriti o tri vrste hartija od vrednosti:

1) Stvarno pravne hartije od vrednosti
2) Obligaciono pravne hartije od vrednosti
3) Hartije od vrednosti sa pravom ucesca

Stvarno pravne hartije od vrednosti, sadrze stvarno pravo na odredjenim pokretnim stvarima. To pravo se moze koristiti samo na osnovu te hartije od vrednosti. U ovu vrstu hartija od vrednosti spadaju skladisnice, zaloznice i sl. Obligaciono pravne hartije od vrednosti, sadrze izvesnu obligaciju koja se izrazava najcesce u novcu. To su: menica, cek, blagajnicki zapis, obvaznica I sl. Hartija od vrednosti sa pravom ucesca, obezbedjuju pravo clanstva u nekoj firmi, s tim sto imalac ovih hartija stice pravo upravljanja I ucesca u raspodeli dobiti, ali prinos po osnovu ove hartije od vrednosti nije unapred poznat. To pravo obezbedjuje akcija. U privredi, u kojoj su razvijeni trzisni odnosi, akcija ili deonica simbolizuje pravo vlasnistva, dok obveznica ima funkciju uspostavljanja kreditnog odnosa. Menica I cek su hartije od vrednosti cija je upotreba u vecini zemalja regulisana na isti nacin, dok je upotreba obveznica i akcija razlicito regulisana. Zbog toga cemo se zadrzati na sirem objasnjenju ovih hartija od vrednosti, posebno sa stenovista prakticne upotrebe, kroz konkretne primere.

MENICE

Da bismo definisali funkciju menice u poslovnim finansijama, potrebno je predhodno, razmotriti razvoj menice, njene karakteristike, vrste, radnje i eskontovanje. Sa pravnog stanovista menica se deginise kao hartija od vrednosti sa obavezom bezuslovnog placanja naznacenog novcanog iznosa drugom licu, po naredbi upisanoj na poledjini, nezavisno od vrste posla kojim je zasnovana obaveza. Menica je nastala kao sredstvo razmene novca i kao sredstvo placanja, uporedo sa razvojem robno-novcanih odnosa i medjunarodnog prometa. U daljem razvoju robno-novcanog odnosa, menica dobija funkciju kreditnog sredstva,jer putem menice omogucava se kupcima da ne placaju robu novcem, vec se placanje


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
12:28 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Pojam i vrste akcija, osnovni tipovi vrednosti derrick 0 1,739 03-02-2014 01:06 AM
zadnja poruka: derrick
  Pravni položaj privrednih subjekata - Hartije od vrijednosti Dzemala 0 967 06-05-2011 08:59 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Hartije od vrednosti - finansijsko bankarstvo Dzemala 0 1,498 15-04-2011 10:34 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Kretanje kursa dinara od 2000 do 2005 mat.dipl5 0 16,491 09-09-2010 12:58 PM
zadnja poruka: mat.dipl5
  Centralni registrar, depo i kliring hartija od vrednosti - bankarstvo mat.dipl5 0 1,848 09-09-2010 10:39 AM
zadnja poruka: mat.dipl5

Skoči na forum: