Kreditiranje privrede

UVOD
U prošlosti je kreditiranje privrede bilo vezivano za tržište kapitala i interno finansiranje dok je bankama pripadala uloga posredništva u kreiranju i realizaciji odgovarajućih vrednosnih papira. Dok je Američko bankarstvo do skoro insistiralo na strogom podvajanju investicionih i komercijalnih aktivnosti, dotle su banke u zemljama Zapadne Evrope mogle da obavljaju obe vrste aktivnosti. Međutim, zajednička karakteristika bila je da su krediti banaka veoma malo učestvovali u direktnom finansiranju preduzeća, čime se objašnjava prilična oskudnost zaokruženih metodologija kreditiranja banaka.
U novije vreme razvijen je opšti trend povećanja učešća banaka u finansiranju preduzeća u razvijenim tržišnim sistemima. To se povezuje sa širenjem uloge i povećanom mobilizacijskom snagom bankarskih organizacija, stalnim pritiskom tražnje za akumulativnim fondovima, povremenim potresima na tržištu kapitala i opštoj tendenciji deregulacije na finansijskim tržištima. Na drugoj strani bankarstva zemalja u razvoju imaju tradicionalno visok stepen učešća banaka u finasniranju privrednih investicija.
Zajedno sa specijalnim fondovima, banke su glavna izvorišta kapitalnih resursa, što ima posebnu težinu u uslovima nerazvijenih tržišnih mehanizama. Najveći dio proizvodnih resursa je oskudnog i neobnovljivog karaktera, zbog čega se zahtijeva brižljiva i efikasna alokacija u cilju ostvarivanja najboljih finansijskih, ekonomskih i društvenih rezultata.
U uslovima razvijenog tržišta i finansiranja rasta malih i srednjih preduzeća banke mogu igrati odlučujuću ulogu u ostvarivanju efikasne alokacione funkcije, dok kod finansiranja najkrupnijih preduzeća i projektnog finansiranja treba da dolazi do sprege bankarskih i ostalih mehanizama selekcionog finansiranja.
Kao što ćemo vidjeti u ovom izlaganju posebna pažnja se posvećuje analizi i selekciji investicionih projekata što je presudno za uspješnost dugoročnog kreditiranja i smanjenje kreditnih i ostalih rizika koji iz toga proizilaze. Uz analizu i selekciju investicionih aktivnosti značajnu ulogu zauzimaju nadzor i kontrola investicionih aktivnosti.



Pojam kredita


Pojam kredita kao oblika finansijskih ulaganja vezuje se za poverenje koje predstavlja jedan od najvažnijih momenata pri zasnivanju kreditnog odnosa. Naziv kredit potiče od latinske reči creditum,što znači kredit ili zajam , odnosno od reči credo, credere, što znači verovati. U širem smislu reči, pojam kredita se vezuje za pojam uživati kredit u smislu uživanja poslovnog ugleda u jednoj sredini. Međutim, za svaki oblik kredita bitno je da se utvrdi da li je uživalac kredita od poverenja. Ukoliko jeste onda to znači da je novac uložen na sigurno mesto i da će on biti na vreme doplativ po dospeću.

S obzirom da se kredit najčešće izražava u novcu, u teoriji i praksi finansiranja ove dve kategorije se najviše povezuju i posmatraju. Kreditni odnos se zasniva između poverioca (davaoca kredita) i dužnika (tražioca kredita) u uslovima kada poverilac želi svoja raspoloživa sredstva najcelishodnije iskoristiti, a dužnik ima potrebu za sredstvima da bi finansirao određenu privrednu aktivnost.

U literaturi se često može susresti umesto pojam kredita pojam zajma. Treba reći , da i jedan i drugi termin u praksi imaju isto značenje. Međutim, sa teorijskog gledišta :“Kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos između poverioca i dužnika u kome poverilac svoja novčana sredstva ustupa dužniku na određen vremenski period i pod određenim uslovima. Zajam sa teorijskog gledišta predstavlja pogodbu po kojoj jedna ugovorna strana spremna ustupiti drugoj ugovornoj strani u vlasništvo određeni iznos novčanih sredstava.“
Korisnik zajma se obavezuje da će u ugovorenom roku vratiti određen iznos sredstava u određenu kamatu.

Kredit je određeni novčani iznos koji je banka ustupila na korišćenje klijentu na određeno vreme pod određenim uslovima i uz plaćanje naknade – kamate, kao cene korišćenja tih sredstava. Krediti mogu biti nenamenski ili gotovinski, tzv. „keš“ krediti i namenski kao što su: potrošački, stambeni ili za obrtna sredstva. Kreditnim poslovima, odnosno kreditiranjem pravnih i fizičkih lica mogu se baviti samo banke koje su dobile dozvolu za rad Narodne banke Srbije, osim pravnih lica koja su zakonom ovlašćena za to.

Posle odluke da su Vam potrebna dodatna sredstva u vidu kredita, trebalo bi da prikupite informacije o uslovima odobravanja kredita od više banaka i procenite koja banka Vam pruža najpovoljnije uslove shodno Vašem sadašnjem i budućem finansijskom stanju.

Prilikom zaključivanja ugovora o kreditu banka treba da sačini i uruči klijentu Pregled bitnih elemenata otplate kredita, obrazac u kojem možete pronaći između ostalog i podatak o visini vaše mesečne obaveze po kreditu. Najbolji način da saznate osnovne podatke o kreditu, ali i da sagledate svoje mogućnosti je da, pre podnošenja zahteva za kredit, zatražite od zaposlenih u banci obrazac "Osnovni podaci o kreditu" za željenu vrstu kredita.


Krediti - značaj i funkcije

Za kredit se često kaže da predstavlja sredstvo usmeravanja aktivnosti i razvoja privrede. U odnosu na proces reprodukcije, kredit ima veoma značajnu funkciju jer omogućava likvidnosti kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povećava proces proizvodnje i uspostavlja ravnotežu robno-novčanih odnosa na tržistu.

Kredit predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome poverilac ustupa pravo raspolaganja novcem dužniku na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima. U privrednom životu i finansijskoj praksi najžnačajnije funkcije su:
• mobilizatorska funkcija
• obezbeđenje likvidnosti i stabilnosti privređivanja
• regulator ponude i tražnje na tržistu
• uticaj na međunarodnu ekonomsku razmenu
• kredit kao mobilizator razvoja
• kontrolna funkcija kredita u privredi.

Opšti uslovi odobravanja kratkoročnih kredita

Uslovi za odobravanje kredita privrednim subjektima migu biti opšteg i posebnog karaktera. Opšti uslovi su bliže determinisani zakonom, propisima i aktima poslovne politike (važe za sve vrste kredita i za sve korisnike).

Posebni uslovi su selektivnog karaktera i predviđeni su za pojedine vrste (namene) kredita. Neophodno je da se ispune određeni uslovi za dobijanje kredita:
• da je kreditno sposoban
• da namenski troši kredit
• da ispunjava određene uslove za pojedine vrste kredita.

Posebni uslovi koje je definisala banka se odnose na:
• namenu upotrebe kredita
• sopstveno učešće korisnika kredita
• polaganje depozita
• instrumente obezbeđenja vraćanja kredita.
•
Kriterijumi kreditne sposobnosti klijenata

Značajan zadatak banaka u okviru plasmana kreditnih sredstava je ispitivanje kreditne sposobnosti preduzeća – tražioca kredita. Pod kreditnom sposobnošču tražioca kredita podrazumeva se njegova sposobnost da uspešno obavi posao za koji je tražio kredit i da ga, saglasno uslovima korišćenja, vrati u ugovorenom roku.
Izdvaja se pristup pod nazivom “5C of credit”, koji ističe 5 dominanrnih faktora (pokazatelja kreditne sposobnosti):
1. character – karakteristike tražioca kredita
2. capacity – sposobnost plaćanja
3. capital – bogatstvo dužnika
4. collateral – uslovi obezbeđenja kredita
5. conditions – uslovi poslovanja tražioca.

Kreditno sposobnim privrednim subjektom smatra se pravno i fizičko lice koje ispunjava sledeće uslove:
• ostvaruje pozitivan finansijski režultat
• nema nepokriven gubitak po žavršnom računu
• ima mogućnost da vrati kredit u određenom roku
• ima uredno finansijsko poslovanje
• ima ažurno knjigovodstveno stanje
• svoju imovinu i obaveze iskazuje po stvarnoj vrednosti u skladu sa propisima
• racionalno koristi raspoloživa sredstva
• namenski koristi ranije odobrene kredite
• uredno izmiruje obaveze prema banci
• da se pridržava propisa o finansijskom poslovanju
• da nema nekontrolisanog prelivanja sredstava iz obrtnih u osnovne
• da uredno naplaćuje svoja potraživanja
• ma stručno osposobljene kadrove za uspešno obavljanje poslova.

Postupak odobravanja i korišćenja kredita

Postupak odobravanja i korišćenja kredita podrazumeva pravne i ekonomske radnje koje preduzima tražilac kredita, odnosno koje čini poslovna banka da bi se odobrio kredit. Svaki postupak kreditiranja preduzeća treba da ima sledeće faze:
• podnosenje zahteva za kredit
• razmatranje i obrada kreditnog zahteva
• rešenje po kreditnom zahtevu
• zaključivanje ugovora o kreditu
• korišćenje i vraćanje kredita.

Podnošenje zahteva za kredit
Treba da sadrži sledeće elemente:
• svrhu (namenu) kredita
• visinu (iznos) kredita
• uslove korišćenja kredita (dinamika korišćenja, otplatu, rok vraćanja, iznos sopstvenog udela, visina kamatne stope…)
• instrumente obezbeđenja za vraćanje kredita.

Poslovnoj banci je najčešće, radi uvida, neophodna sledeća dokumentacija:
1. odluka organa upravljanja preduzeća da se može zadužiti kod banke
2. plan razvoja preduzeća
3. plan proizvodnje preduzeća izražen kvantitativno i vrednosno
4. ostvarena realizacija, struktura troškova i prodajne cene
5. prethodni završni račun i periodični obračun bilansa uspeha
6. kretanje zaliha sirovina, materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda
7. stanje obrtnih sredstava, njihovi izvori, sredstva kojima podnosilac raspolaže
8. ukupne obaveze podnosioca.
9. pregled stanja i kretanja fondova.

Osim ovih elemenata, neophodno je i da tražilac kredita priloži detaljno obrazloženje potrebe za kreditom, kao i neophodnu dokumentaciju za odobravanje određene vrste kredita.

Vrste i podela kratkoročnih kredita

Krediti se dele prema različitim kriterijima:
• predmetu kreditiranja na robne i novčane,
• subjektima na komercijalne i bankarske,
• svrsi na proizvođačke i potrošačke, prema nameni na kredite za obrtna sredstva i investicijske,
• osiguranju na otvorene i pokrivene, itd..

Najčešća je podela prema roku dospeća i ekonomskoj funkciji na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne.

Kratkoročni krediti imaju rok dospeća do jedne godine. Služe za financiranje tekuće poslovne delatnosti, potrošnje, odnosno za premošćenje tekuće nelikvidnosti. U tu kategoriju ulaze:
1. kontokorentni,
2. eskontni,
3. lombardni,
4. akceptni,
5. rambursni i
6. avalni kredit.
7. Kredit po tekućem računu



Sadržaj:
UVOD 3
UVOD 5
Pojam kredita 6
Krediti - značaj i funkcije 7
Opšti uslovi odobravanja kratkoročnih kredita 7
Kriterijumi kreditne sposobnosti klijenata 8
Postupak odobravanja i korišćenja kredita 8
Podnošenje zahteva za kredit 9
Vrste i podela kratkoročnih kredita 9
Kontokorentni kredit 10
Eskontni kredit 10
Lombardni kredit 11
Primer lombardnog kredita za građane 11
Akceptni kredit 12
Rambursni kredit 12
Avalni kredit 12
Kredit po tekućem računu 13
Refinansirajući kredit 13
Indeksacija kredita 14
Banakarski akcept kod kratkoročnih kredita 14
Finansiranje neosiguranim kratkoročnim bankarskim kreditima 15
Kreditna linija 15
Revolving kredit 16
Transakcioni kredit 16
Kratkoročno osigurano finansiranje 16
OSNOVNE KARAKTERISTIKE BANKARSKIH KREDITA 18
1.1. Kamatna stopa 18
1.2. Rizik dugoročnog kreditiranja 18
2. VRSTE DUGOROČNIH BANKARSKIH KREDITA 19
6. PRIMER: Obrada zahteva preduzeca za dugoročni kredit 20
ZAKLJUČAK 27
LITERATURA 28