Korporativna bezbednost

"Pokoriti neprijatelja bez prolivanja krvi je najveća veština ratovanja..."

Poslednjih godina, svedoci smo jednog novog fenomena koji zovemo specijalni rat, gde su ciljevi isti kao i kao kod svakog ratnog dejstva, ali ono je mnogo prefinjenije i "čistije" – bez direktnog prolivanja krvi.

O specijalnom ratu, političkoj agresiji, ekonomskoj propagandi, kompijuterskom kriminalu i međunarodnom terorizmu koji obuhvata sve navedeno se mnogo pisalo. Ono o čemu se ne piše kada govorimo o ovoj temi, a što se podrazumeva je da i odnosi Rusije i SAD predstavljaju jedan od načina ugrožavanja bezbednosti država gotovo celog sveta, a isto tako i proces globalizacije.

Početkom XX veka - pa i ranije, specijalni rat je nastao prvenstveno kao dopuna ili priprema klasičnih vojnih aktivnosi ili oružanih dejstava. Kao njihova obaveštajna priprema. Unošenje određenih diverzija u redove neprijatelja i perfidno uništavanje prvenstveno civila tj. pozadine. Ali poslednjih godina specijalni rat prerasta u osnovni oblik ratnih dejstava usmeren na uništavanje neprijatelja. Samo, nikako u uobičajenom obliku, gde se prvenstveno napada vojska neprijatelja - znači za rat osposobljene i obučene odrasle osobe, već upravo suprotno - meta napada su u najvećoj meri civili, žene i deca.

Osnovne karakteristike današnjeg specijalnog rata bi bile :
1. Neprijatelj ne sme prepoznati da je napadnut, već da se radi tobož o prirodnim pojavama (boleti, elementarne nepogode i slično),
2. Često su cilj napada kompletni narodi ili ciljane grupe u njima,
3. Neprijatelja treba tako promeniti da polako, zahvaljujući dobijenim lošim navikama, gubi reproduktivnu sposobnost i polako nestaje, ili mu izmeniti mentalnu matricu svesti na način koji odgovara ciljevima agresora.
4. Dirigovati misaone procese za većinu stanovništva - kako mete agresije, tako i poslušne agente u svojim redovima,
5. Krajnji cilj je stvaranje armije poslušnih podanika ubeđenih da je njihova vlast najpravičnija i najbolja.

Već smo navikli da u srestvima informisanja slušamo nove nazive za vojne snage kao: »Snage za uspostavljanje mira« i slično. Postoji posebna organizacija pri UN koja teoretski i praktično podržava ovakva dejstva Agenda for peace OUN 1993. Postoje i mnoge nevladine agencije sa istim programom i ciljem – tu je jedan od osnovnih programa Maharašijev 'Svetski program za mir'.

Najnovija američka vojna doktrina o vođenju savremenih informatičkih operacija i specijalnog rata zasniva se na vođenju neoružanih operacija kojima treba poraziti protivnika.

UVOD
1.1 Pojam bezbednosti 4
1.2 Neoružani vidovi ugrožavanja korporativne bezbednosti 5
1.2.1 Međunarodni terorizam 5
1.2.2 Uticaj globalizacije 7
1.2.3 Ekspanzija zaraznih bolesti kao oblik ugrožavanja bezbednosti 8
1.2.4 Sankcije, diplomatsko izolovanje 9
1.2.5 Kompijuterski kriminal i tehnička sabotaža 10
1.2.6 Industrijski kriminal 12
1.3 Savremene komunikacije - izazov ili pretnje za korporativnu bezbednost? 14
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19