+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+---- Forum: Ekonomija i Ekonomika (/Forum-ekonomija-i-ekonomika)
+---- Tema: Korporativna bezbednost (/Thread-korporativna-bezbednost)
Korporativna bezbednost - Maja - 17-02-2012 12:59 PM
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.
UVOD
"Pokoriti neprijatelja bez prolivanja krvi je najveća veština ratovanja..."
Poslednjih godina, svedoci smo jednog novog fenomena koji zovemo specijalni rat, gde su ciljevi isti kao i kao kod svakog ratnog dejstva, ali ono je mnogo prefinjenije i "čistije" – bez direktnog prolivanja krvi.
O specijalnom ratu, političkoj agresiji, ekonomskoj propagandi, kompijuterskom kriminalu i međunarodnom terorizmu koji obuhvata sve navedeno se mnogo pisalo. Ono o čemu se ne piše kada govorimo o ovoj temi, a što se podrazumeva je da i odnosi Rusije i SAD predstavljaju jedan od načina ugrožavanja bezbednosti država gotovo celog sveta, a isto tako i proces globalizacije.
Početkom XX veka - pa i ranije, specijalni rat je nastao prvenstveno kao dopuna ili priprema klasičnih vojnih aktivnosi ili oružanih dejstava. Kao njihova obaveštajna priprema. Unošenje određenih diverzija u redove neprijatelja i perfidno uništavanje prvenstveno civila tj. pozadine. Ali poslednjih godina specijalni rat prerasta u osnovni oblik ratnih dejstava usmeren na uništavanje neprijatelja. Samo, nikako u uobičajenom obliku, gde se prvenstveno napada vojska neprijatelja - znači za rat osposobljene i obučene odrasle osobe, već upravo suprotno - meta napada su u najvećoj meri civili, žene i deca.
Osnovne karakteristike današnjeg specijalnog rata bi bile :
1. Neprijatelj ne sme prepoznati da je napadnut, već da se radi tobož o prirodnim pojavama (boleti, elementarne nepogode i slično),
2. Često su cilj napada kompletni narodi ili ciljane grupe u njima,
3. Neprijatelja treba tako promeniti da polako, zahvaljujući dobijenim lošim navikama, gubi reproduktivnu sposobnost i polako nestaje, ili mu izmeniti mentalnu matricu svesti na način koji odgovara ciljevima agresora.
4. Dirigovati misaone procese za većinu stanovništva - kako mete agresije, tako i poslušne agente u svojim redovima,
5. Krajnji cilj je stvaranje armije poslušnih podanika ubeđenih da je njihova vlast najpravičnija i najbolja.
Već smo navikli da u srestvima informisanja slušamo nove nazive za vojne snage kao: »Snage za uspostavljanje mira« i slično. Postoji posebna organizacija pri UN koja teoretski i praktično podržava ovakva dejstva Agenda for peace OUN 1993. Postoje i mnoge nevladine agencije sa istim programom i ciljem – tu je jedan od osnovnih programa Maharašijev 'Svetski program za mir'.
Najnovija američka vojna doktrina o vođenju savremenih informatičkih operacija i specijalnog rata zasniva se na vođenju neoružanih operacija kojima treba poraziti protivnika.
Poslednjih godina, svedoci smo jednog novog fenomena koji zovemo specijalni rat, gde su ciljevi isti kao i kao kod svakog ratnog dejstva, ali ono je mnogo prefinjenije i "čistije" – bez direktnog prolivanja krvi.
O specijalnom ratu, političkoj agresiji, ekonomskoj propagandi, kompijuterskom kriminalu i međunarodnom terorizmu koji obuhvata sve navedeno se mnogo pisalo. Ono o čemu se ne piše kada govorimo o ovoj temi, a što se podrazumeva je da i odnosi Rusije i SAD predstavljaju jedan od načina ugrožavanja bezbednosti država gotovo celog sveta, a isto tako i proces globalizacije.
Početkom XX veka - pa i ranije, specijalni rat je nastao prvenstveno kao dopuna ili priprema klasičnih vojnih aktivnosi ili oružanih dejstava. Kao njihova obaveštajna priprema. Unošenje određenih diverzija u redove neprijatelja i perfidno uništavanje prvenstveno civila tj. pozadine. Ali poslednjih godina specijalni rat prerasta u osnovni oblik ratnih dejstava usmeren na uništavanje neprijatelja. Samo, nikako u uobičajenom obliku, gde se prvenstveno napada vojska neprijatelja - znači za rat osposobljene i obučene odrasle osobe, već upravo suprotno - meta napada su u najvećoj meri civili, žene i deca.
Osnovne karakteristike današnjeg specijalnog rata bi bile :
1. Neprijatelj ne sme prepoznati da je napadnut, već da se radi tobož o prirodnim pojavama (boleti, elementarne nepogode i slično),
2. Često su cilj napada kompletni narodi ili ciljane grupe u njima,
3. Neprijatelja treba tako promeniti da polako, zahvaljujući dobijenim lošim navikama, gubi reproduktivnu sposobnost i polako nestaje, ili mu izmeniti mentalnu matricu svesti na način koji odgovara ciljevima agresora.
4. Dirigovati misaone procese za većinu stanovništva - kako mete agresije, tako i poslušne agente u svojim redovima,
5. Krajnji cilj je stvaranje armije poslušnih podanika ubeđenih da je njihova vlast najpravičnija i najbolja.
Već smo navikli da u srestvima informisanja slušamo nove nazive za vojne snage kao: »Snage za uspostavljanje mira« i slično. Postoji posebna organizacija pri UN koja teoretski i praktično podržava ovakva dejstva Agenda for peace OUN 1993. Postoje i mnoge nevladine agencije sa istim programom i ciljem – tu je jedan od osnovnih programa Maharašijev 'Svetski program za mir'.
Najnovija američka vojna doktrina o vođenju savremenih informatičkih operacija i specijalnog rata zasniva se na vođenju neoružanih operacija kojima treba poraziti protivnika.
Sadržaj
UVOD
1.1 Pojam bezbednosti 4
1.2 Neoružani vidovi ugrožavanja korporativne bezbednosti 5
1.2.1 Međunarodni terorizam 5
1.2.2 Uticaj globalizacije 7
1.2.3 Ekspanzija zaraznih bolesti kao oblik ugrožavanja bezbednosti 8
1.2.4 Sankcije, diplomatsko izolovanje 9
1.2.5 Kompijuterski kriminal i tehnička sabotaža 10
1.2.6 Industrijski kriminal 12
1.3 Savremene komunikacije - izazov ili pretnje za korporativnu bezbednost? 14
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19
1.1 Pojam bezbednosti 4
1.2 Neoružani vidovi ugrožavanja korporativne bezbednosti 5
1.2.1 Međunarodni terorizam 5
1.2.2 Uticaj globalizacije 7
1.2.3 Ekspanzija zaraznih bolesti kao oblik ugrožavanja bezbednosti 8
1.2.4 Sankcije, diplomatsko izolovanje 9
1.2.5 Kompijuterski kriminal i tehnička sabotaža 10
1.2.6 Industrijski kriminal 12
1.3 Savremene komunikacije - izazov ili pretnje za korporativnu bezbednost? 14
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19