KOMUNIKACIJA I PREGOVARANJE-MENADZMENT

KOMUNIKACIJA U ORGANIZACIJAMA



Svi faktori koji su ranije spomenuti o medjuljutskim odnosima važe i za komunikaciju unutar organizacija. I ovde je potrebno da se precizna poruka prenese od jednog do drugog lica (ili možda nekoliko lica). Medjutim, nekoliko faktora koji su jedinstveni za organizaciju, utiču na efikasnost komunikacija. Postoji veza izmedju organizacione komunikacije i koncepta, kao što su organizaciona struktura, autoritet i dizajniranje posla. Ovo nije slučajno. Istrazivači menadžmenta već odavno slede preporuku dobitnika Nobelove narade, Herberta Sajmona, da su organizacije neophodne da pomognu ljudima u komunikaciji. Otvorena i efikasna komunikacija može biti važno preimućtvo za jednu organizaciju.







-7-
4.1.FAKTORI KOJI UTIČU NA ORGANIZACIONU KOMUNIKACIJU



Postoje četiri faktora koja utiču na efikasnost organizacione komunikacije: formalni kanali,struktura autoriteta u organizaciji, specijalizacija rada i “vlašnistvo nad informacijama”.



Formalni kanali komunikacije. Formalni kanal komunikacije je srectvo komunikacije koje podržavaju, a verovatno i kontrolišu menadžeri. To su na primer, novine, redovni izveštaji i beleške, sastanci osoblja. Formalni kanali komunikacije mogu dvojako uticati na efikasnost komunikacije. Formalni kanali organizacije, mogu takodje da onemoguće slobodan tok informacija izmedju različitih organizacionih nivoa.

Struktura autoriteta. Struktura autoriteta jedne organizacije ima sličan uticaj na efikasnost komunikacija. Razlike u statusu i moći u organizaciji omogućavaju da se utvrdi ko će s kim moći lagodno da komunicira. Razlike u autoritetu takodje mogu uticati na sadržaj i tačnost komunikacije.

Specijalizacija poslova. Specijalizacija poslova po pravilu pojednostavljuje komunikaciju unutar izdiferencranih. Članovi iste grupe će najverovatnije usvojiti isti žargon, vremenski horizont, ciljeve i zadatke i lični stil. Medjutim, komunikacija izmedju veoma izdiferenciranih grpa biće gotovo nemoguća.

Vlasništvo nad informacijama. Izraz vlasništvo nad informacijama označava da pojedinci poseduju posebne jedinstvene informacije i znanje o svom poslu. Ovakve informacije predstavljaju izvor moći za pojedince koji ih poseduju. Pojedinci koji ih poseduju takve informacije mogu mnogo efikasnije da rade od drugih pojedinaca istog ranga. Mnogi pojedinci s takvim veštinama i znanjima nerado dele ove informacije s drugima zbog čega unutar organizacije ne postoji potpuno otvorena komunikacija. Pa ipak, vlasništvo se može zajednički koristiti.









-8-

5.PREGOVARANJE





Pregovaranje je kontrolisan komunikacijski proces sa ciljem rešavanja sukoba interesa dveju ili više razumnih pregovaračkih strana (kad svaka strana može blokirati postizanje cilja druge strane). Ukoliko jedna strana ne može blokirati postizanje ciljeva druge strane, tada nije reč o pregovaranju. Ono podrazumeva poseban oblik socijalne interakcije.


Svaki iskusni pregovarač mora znati svoje ciljeve i svoje mogućnosti da bi mogao odrediti i svoja očekivanja. Pregovor nije nametanje svoje volje, nije cilj isključivo ispunjenje ličnih ciljeva. Taktika pregovaranja ne sme biti negativna, niti se svoditi na nagovor. Cilj pregovaranja treba da bude zajednički dogovor. Samo saradnjom i kompromisom doći će se do zaključka prihvatljivog za sve učesnike pregovaranja. Pregovaranje je umetnost prilagođavanja.


Različiti ljudi imaju različite potrebe i interese. Često su ti interesi u manjoj ili većoj meri suprostavljeni, što dovodi do situacije da dve (ili više) strana stupaju u pregovore. Uprkos polaznim razlikama u pristupu problemu u većini slučajeva moguće je ostvariti uspešno pregovaranje. Bez obzira da li volimo da pregovaramo ili ne i da li smo toga svesni ili ne, pregovaranje je jedna od aktivnosti koju najčešće obavljamo, što je automatski svrstava u jednu od najvažnijih veština u komunikaciji sa drugim ljudima, podjednako važnu kako u poslovnom tako i u privatnom životu.