Konkurentnost kafe i nescafe-a u Srbiji

Moderan svet je pun trenutaka koji se posvećuju kafi. Budimo se uz kafu, osvežavamo a ujedno nas i održava tokom dana. Kafa je razlog za pauzu, šansa za odmor ali i trenutak zajedništva sa nekim. Danas, kafa je jedna od najvećih izvoznih sirovina sveta, u vrhu sa izvozom nafte i ulja. Vrednost izvoza kafe godišnje iznosi oko 12 biliona dolara, uglavnom među razvijenim zemljama sveta koje je prerađuju i distribuiraju.
Cena kafe kao sirovine je uslovljena geografskim faktorom njenog uzgoja, stanjem u kojem je transportovana, tj. kakvog je kvaliteta zrno kao rezultat promena i stanja okoline. Kao njaveće proizvođače na svetu navodimo severnu i centralnu Ameriku, Aziju i Afriku.
Kafa je na drugom mestu po konzumiranju pića na svetu, odmah posle vode. Sjedinjene Američke Države su najveći uvoznik kafe na svetu; zanimljivo je da u Japanu, zemlji koja postaje sve veći uvoznik kafe i u kojoj ovaj napitak sve više dobija primat nad tradicionalnim čajem, 1. oktobar je zvanično priznat kao Dan kafe. Specifičnost ove zemlje je u tome da, pored toga što postaje sve veći potrošač kafe, kupuje najkvalitetniju i najskuplju kafu.
U Srbiji vlada mišljenje da je veliki potrošač kafe, ali statistika govori suprotno. Procenjuje se je vrednost uvoza 15 -16 hiljada tona sveže kafe ili 12.5 hiljada pržene, i na osnovu ovog podatka, potrošnja iznosi 1.3 kg po stanovniku možemo pretpostaviti da je ovako slaba potrošnja posledica i niskog standarda jer je 80-tih ista iznosila 3.4 kg po stanovniku.
Sa ovakvom potrošnjom Srbija je na dnu lestvice potrošača ovog crnog napitka. Srpski agrar je u prvih sedam meseci tekuće godine ostvario trgovinski suficit u razmeni sa svetom od 535 miliona dolara, što je za 11,4 odsto više nego u istom periodu lane, saopšteno je iz Privredne komore Srbije.
Od januara do jula 2010. godine iz Srbije je izvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od blizu 1,1 milijarde dolara, što predstavlja rast od 6,8 odsto u odnosu na prvih sedam meseci prethodne godine, dok na uvoznoj stranidominira tradicionalno grupa ''nekonkurentnih'' proizvoda, medju kojima je sirova kafa (34,7 miliona dolara). ( Izvor: Ekonomist magazine, br. 538, 07.09.2010. Suficit argara veci od pola miliona evra )
Rezultati ispitivanja kvaliteta kafa koje se najčešće konzumiraju na tržištu Srbije pokazali su da kvalitet kafe odgovara vrednostima koje su preporučene Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti namirnica. Ovim ispitivanjima utvrđeno je da nisu prekoračene dozvoljene granice nijednog od parametra koji utiču na kvalitet namirnica. Sadržaj teških metala i aflatoksina je ispod dozvoljenih vrednosti. Najmanji sadržaj kofeina određen je u uzorku kafe koja je proizvedena u privatnoj pržionici, a takodje jedino u njoj nije dokazano prisustvo surogata kafe. Dobijeni rezultati ispitivanja kafe ukazuju da su kafe najpoznatijih proizvođača veoma ujednačene, a rezultati ispitivanja kofeina čak i izjednačeni. To ukazuje na verovatnu činjenicu da je kafa istog porekla, a da je kasnije u pogonima pravljena različita mešavina, koja i utiče na konačni proizvod i koja daje aromu i ukus napitku. (Izvor: Ispitivanje kvaliteta kafe različitim metodama, Journal of Agricultural Sciences 2004, vol. 49, br. 1, str. 87-96 ; Rajković Miloš B., Vuković Gorica, Perić Lidija, Demin Mirjana, Laličić Jovanka, Kovačević Divna )
Stanovnici Srbije su njeno visočanstvo, kafu, upoznali po dolasku Turaka u Evropu, a sama reč kafana je turskog porekla i označava kuću u kojoj se pije kafa. Prve kafane otvorili su Turci u Carigradu početkom 16. veka. Osvajajući Balkansko poluostrvo i dalje napredujući ka Evropi, Turci su pored džamija podizali i hramove posvećene kafi, takozvane kafane. Tako je daleke 1521. godine u Beogradu, otvorena prva kafana, u kojoj se najpre pila crna turska kafa. Bez obzira na razne vrste i načine konzumiranja kafe, u Srbiji se i dalje najviše pije turska kafa. Espreso, Nescafé i filter kafa su postali planetarni fenomeni, i kao takvi prisutni su i na ovim prostorima, ali to su kafe koje se piju s nogu. Kod nas, samo crna ili turska kafa nosi tu težinu društvenog fenomena. Treba znati uživati u kafi. A to znači umeti usporiti život, pustiti vreme da teče, uvesti red u svakodnevicu. Ta “domaća” crna kafa se priprema bitno drugačije, a karakteriše je talog kojeg espreso i filter kafa nemaju. Njene varijante su sa ili bez šećera i mleka. Kuva se u džezvi, gde se voda zagreje do "prvog ključa". U drugoj džezvi se zagreje kafa na suvo, pa se onda prelije ključalom vodom. Brza varijanta je dodati prah kafe u ključalu vodu, i naravno paziti da kafa ne iskipi. Mada kažu u narodu, da je iskipela kafa predznak novčanog dobitka. Johan Sebastijan Bah je jednu od svojih 220 kantata posvetio upravo kafi. Pravoj, turskoj kafi. Nekada, ona se obavezno služila uz kocku šećera ili ratluk. Toliko je bila i ostala sveprisutna, da su ljudi izmislili ritual čitanja sudbine iz šoljice kafe.
Danas i nije toliko bitno da li je ona crna, turska, nes, espreso, ili filter, koliko je važan osećaj zajedništva kojeg ona pruža. Čak i kada je pijete sami, budite sigurni da istog momenta, širom sveta, makar milion ljudi zajedno sa vama uživa u tom crnom, božanskom napitku. Stanovništvo Srbije ima različite ukuse kad je ovaj napitak u pitanju, a svakako se ukusi ralikuju po pitanju starosne strukture, mesta stanovanja pa i veličine mesečnih prihoda kad govorimo o izboru kafe. Ovo možemo reći jer su svakako preferencije i dostupnost različitih vrsta kafe drugačija u različitim sredinama – selo, grad , zatim starosno posmatrano, mlađe stanovništvo je veći portošač kafe u odnosu na starije iz više razloga ali kao osnovni navodimo zdravstvene razlge stanovništva preko 60 godina kojima se često preporučuje smanjenje unosa kafe usled povećanja pritiska ili rada srce i želudca.