Komparativna analiza konkurentnosti ekonomske i poslovne politike u Srbiji i Hrvatsko

Mada se smatra da je konkuretnost noviji fenomen koji se pojavio sa liberalizacijom spoljne trgovine u uslovima opšte globalizacije tokom poslednjih decenija, malo dubljom analizom se dolazi so zaključka da su suštinska pitanja nacionalne konkurentnosti bile na samom vrhu skale interesovanja političara već stotinama godina. Ono što se vremenom menjalo jeste terminologija kojom se zainteresovanost za konkurentnost nacionalne privrede javno iskazivala: od Adama Smita na ovamo govorilo se o „nacionalnom bogatstvu“, o „apsolutnim“ i „komparativnim prednostima“, o „kvalitetu spoljne trgovine“ (koji se meri dugoročnim odnosima razmene, tačnije odnosima cena izvoza i uvoza, ili rastućim učešćem industrijskih proizvoda u izvozu, itd.), o „proizvodnom i industrijskom potencijalu zemlje“, o „tehnološkim prednostima“, o „kompetitivnim prednostima“ itd.

Neophodno da sve zemlje povedu računa o nacionalnoj konkuretnosti. Konkuretnost je jako složen pokazatelj i o zemlji za koju sve vrši analiza priža dosta informacija, od toga koliki je realni GDP, što spada u domen osnovnih makroekonomskih pitanja, do informacija koje se odnose način funkcionisanja institucija kao osnovnog okvira privrednih kretanja.

UVOD 1
1.1 Komparativna analiza konkurentnosti ekonomske i poslovne politike u Srbiji i Hrvatskoj 2
1.2 Analiza konkurentnosti za Hrvatsku 22
ZAKLJUČAK 35
LITERATURA 37