Kompjuterski kriminal i zaštita podataka u računarskim mrežama kod elektronskog - dip

Odavno je već izvesno da elektronske transakcije u svetu, a i kod nas postaju sve dominantniji način poslovanja. Promet ostvaren velikoprodajom i maloprodajom ovim putem, svake godine sve više raste. Svrha prelaska na elektronski način poslovanja (e-business) je, između ostalog, optimizacija poslovnih procesa (proizvodnje, marketinga, distribucije, prodaje, naplate), unapređenje odnosa i poslovnih servisa kompanije sa poslovnim partnerima (klijentima, dobavljačima, distributerima, bankama, vladinim agencijama i dr.).
Nažalost, podatke o razvoju elektronskog poslovanja prate i podaci o porastu kriminala u elektronskom poslovanju. Na osnovu procena o širenju Interneta u narednim godinama predviđa se i ogroman porast elektronskog kriminala (cyber crime). Razlog tako velikog porasta leži kako u neadekvatnoj primeni zakona koji tu oblast regulišu, tako i u razvoju novih tehnologija koje sadrže i nove mogućnosti za kriminalne aktivnosti. Znanje kriminalaca, o tome kako da eksploatišu ove mogućnosti, svakodnevno se uvećava, a softverski i hardverski alati su postali široko dostupni putem Interneta. Ovakvo stanje stvari zahteva implementaciju najstrožih mogućih mera zaštite elektronskog poslovanja od kriminala novg doba.
Pojavom Interneta i njegovom sve masovnijom primenom dolazi do pojave novih oblika B2B poslovanja. Koristeći B2B u svakodnevnom poslovanju kompaije ostvaruju: bržu obavljanje novčanih transakcija, značajne uštede u vremenu potrebnom za obradu dokumentacije, povećanje produktivnosti i efikasnosti, smanjenje obima grešaka u obradi podataka.
Međutim, aplikacije za elektronsko poslovaje su podložne skupu novih rizika i ranjivosti sistema. Zaštiti informacija B2B sistema je posvećena posebna pažnja. Imajući u vidu osetljivost i poverljivost informacija, kao i njihov kritičan uticaj na samo poslovanje kompanije, treba implementirati zaštitu B2B sistema na više nivoa: zaštita na nivou aplikativnog i transakcionog softvera, zaštita na nivou operativnog sistema, hardverska kontrola, antivirusna zaštita, zaštita na nivou mrežne infrastrukture, proceduralna i operaciona zaštita, kao i fizička zaštita.
Ipak, ostaje notorna čijenica da obezbeđenje informacija nije produkt koji se implementira i zaboravi, već je to kontinuiran proces; kao i to da je sistem bezbedan sve dotle dok neko svojim upadom ne uspe da ugrozi njegovu sigurnost.