Kompjuterska prevara

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Informatička revolucija i, sa njom, Internet revolucija, već su među nama. Nisu u pitanju tehnologije budućnosti, već tehnologije sadašnjosti. Svojim delovanjem potpuno su izmenile sliku sveta. Informatička revolucija donela je kvalitativni napredak u životima svih ljudi, toliko jak, da je praktično više nemoguće zamisliti civilizaciju bez podrške u svim njenim oblicima koju nam pružaju informacione tehnologije. Internet revolucija briše granice postojećih država i ukida administrativne i kulturološke granice. Svet nikad nije bio manji a mi, jedni drugima, nikada bliži. Međutim, poznato nam je da svaka priča ima dve strane. Sa druge strane ove informatičke priče, ovakav eksplozivan razvoj neumitno je proizveo i određene prateće posledice negativnog karaktera. Neprestane su naučne i strukovne rasprave da li kriminalitet iz oblasti informacionih tehnologija predstavlja samo logičan nastavak svakodnevnog kriminaliteta, sa kojim se susreće svaka ljudska zajednica, ili samo jedan od oblika tog istog kriminaliteta ili pak potpuno nov i poseban oblik kriminogenog ponašanja koji zahteva posebno definisanje i tretiranje.
Kako je ova oblast zakonodavstvu relativno nova, a oblast mogućih (krivičnih) dela velika, još uvek se nije postigla potpuna salglasnost oko treminologije i pristupa u sagledavanju ovih problema. Kompjuterski kriminalitet je svojim pojavnim oblicima i stalnim usavršavanjem načina izvršavanja obogatio klasična krivična dela i doneo neka nova: haking, kreking, freking, virusi, itd. Tako se u klasifikaciji kompjuterskog kriminala, prema preporuci Saveta Evrope o kompjuterskom kriminalitetu No.R(89)9, kasnije konkretizovanoj u Konvenciji o kompjuterskom kriminalu, navode: kompjuterska prevara, kompjuterski falsifikat, kompjutersko oštećenje, kompjuterska sabotaža, neautorizovani pristup, neautorizovano unošenje, neautorizovano reprodukovanje zaštićenog kompjuterskog programa i neautorizovano reprodukovanje zaštićene topografije. Usled velikog broja raznovrsnih kriminalnih ponašanja, teško je odrediti zajednički cilj kompjuterskog kriminala, međutim sva ona imaju nešto zajedničko-korišćenje kompjutera. Njihovo osnovno obeležje je upotreba računara bilo kao objekta napada, kao sredstva izvršenja dela, planiranja, odn. prikrivanja dela ili rukovođenja kriminalom. Kompjuter omogućava da se iz udobne stolice doma može delovati u bilo kom delu sveta. Sve oblasti kompjuterskog kriminala se, u odnosu na poznate forme kriminala, razlikuju u činjenici da je potrebno relativno kratko vreme da se stekne znanje neophodno za izvršavanje krivičnih dela iz ove oblasti; potrebni su relativno mali ljudski i materijalni resursi u odnosu na štetu koja se može pričiniti; vremenske i prostorne granice ne postoje u klasičnom smislu, što organima vlasti, u mnogome, otežava praćenje i suzbijanje istih; prisutno je i odsustvo subjekta ili dobro sakriveni identitet istog.
Međutim, jedna od gore pomenutih oblasti kompjuterskog kriminala pomera težište priče sa računara na čoveka. Iako i za nju važe sve karakteristike kompijuterskog kriminala, ona zahteva drugačiji pristup i veštine. Celokupna priča odvija se na granici realnog i cyber sveta, na polju psihologije. Njeno veličanstvo PREVARA.

PREVARA

Prirodno svaki čovek teži sigurnosti. U današnjem svetu tehnologije, sigurnost nude gomile standardnih bezbedonosnih proizvoda-zaštitne barijere, elektronske brave, sistemi za otkrivanje upada ili moćni sistemi za identifikaciju poput onih biometričkih. Bilo da želi da osigura materijalno ili intelektualno dobro, čovek pribegava korišćenju savremenih proizvoda. To ga dalje uljuljkuje u iluziji sigurnosti jer i sa skupim bravama ili bez njih svaki sistem je ranjiv, a time i podložan različitim oblicima kriminalnih napada. Zašto je to tako? Zato što je ljudski činilac najslabija karika, bez čijeg se postojnja ne može zamisliti postojanje ni jednog sistema. Kako je ova činjenica posve poznata, negativni aspekti društvenog delovanaj iskoristili su ovu slabost kako bi za sebe ili duge obezbedile protivzakonitu korist ili nekom drugom nanele štetu. Tako se kao oblast kriminalnog delovanja u svremenom svetu kompjutera, javila kompjuterska prevara. Osnovna razlika ovog vida kriminala od ostalih je to da, protivzakonitu manipulaciju prikrivenu validnim podacima, izvršava odgovorna osoba, koja je usled prezentovanih činnjenica dovedena u zabludu. Kod računarskih prevara javio se problem definisanja ko se dovodi i održava u zabludi jer je računar taj „kome“ se lažno predstavljaju činjenice, a sama zabluda predstavlja psihološki pojam.
Savet Evrope u okviru Konvencije o cyber prostoru, definisao je kompjutersku prevaru kao svako unošenje, brisanje, izmenu i prikrivanje kompjuterskih podataka, kao i svako uticanje na rad kompjutera ili sistema u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi sebi ili drugom, uz prouzrokovanje štete drugome.
Krivični zakon SRN određuje je na sledeći način: „Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, ošteti tuđu imovinu tako da utiče na ishod postupka obrade izradom neispravnog programa, primenom netačnih ili nepotpunih podataka, neovlašćenom primenom podataka, ili bilo kojim drugim neovlašćenim delovanjem na tok obrade“.
Prevara se u našem zakonodavstvu definiše kao namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, dovođenje ili održavanje u zabludi lažnim prikazivanjem činjenica i preduzimanje radnje činjenja ili nečinjenja od strane lica dovedenog u zabludu na štetu svoje imovine. Da bi se izbegla zabuna oko pojma zablude opšte prihvaćen je stav da se u zabludu može dovesti samo fizičko lice, s obzirom na to da je zabluda pogrešna predstava o nekoj činjenici, što predstavlja psiholoških pojam. Zbog stvorenog psihološkog stanja fizičko lice – oštećeni preduzima radnje činjenja ili nečinjenja na štetu svoje imovine.

PROFIL PREVARANTA

Na nastajanje, širenje i intenzitet svih oblika kriminala značajan uticaj imaju određeni kriminogeni faktori, no kod kompjuterskog kriminala oni naročito dolaze do izražaja. Pored tehnološkog razvoja, na intenzitet kompjuterskog kriminala utiču i koncentracija podataka, nove vrednosti, nove metode i tehnike izvršenja dela, širenje informatičke pismenosti...i svakako pojedine osobine ličnosti.
Profilu kompjuterskog kriminalca odgovara mlada osoba, prosečne starosti dvadeset i pet godina, koja u najvećem broju slučajeva nije ranije dolazila u sukob sa zakonom. U pogledu formalnog obrazovanja ne postoji pravilo, obzirom da se znanje za rukovanje kompjuterom relativno lako stiče i bez pohađanja određenih škola ili fakulteta. U pogledu ličnih osobina, radi se o inteligentnim osobama, potpuno otvorenim za praćenje tehnološkog napretka, dok su na intimnom planu vrlo često neostvareni i kompjuter za njih predstavlja centar njihovog života.
Profil počinioca krivičnog dela prevare, znatno se razlikuje od klasičnog profila kompjuterskog kriminalca. On obično nije asocijalan, a što je jedna od ključnih karakteristika kompjuterskog kriminalca. Šta više, on dobro poznaje društvo u kome se kreće, njegove navike, osobine. On odlično poznaje ljudsku psihologiju, s’ obzirom da se u većini slučajeva kao objekat obmane javlja čovek. Izvršilac prevare-prevarant, mora posedovati niz veština koje se jednom rečju nazivaju „social engineering“. One obuhvataju veštine ophođenja sa ljudima metodama manipulacije i izgradnje poverenja. Da bi sve to postigao, prevarant mora biti osetljiv na svaku reakciju sagovornika, jednostavno mora biti istreniran da čita i najsitnije signale. Vođen je instiktom i pažljivo sluša šta mu se govori. On poseduje talenat da oceni ljude i prilagodi tome svoje ponašanje. Da bi sve to postigao, prevarant se kreće u društvu i uči. Međutim, ove veštine se ne stiču lako. Samouverenost i veština manipulacije kod njega moraju biti dovedeni do perfekcije. On vodi računa o svemu, počev od ideje do najsitnijih detalja, kao što su izbor reči, trenutak i način prekidanja razgovora. Pri planiranju akcije on savladava svu neophodnu terminolaogiju kako bi bio maksimalno uverljiv, upoznaje se sa procedurama i celokupnom materijom. Ove ljude odlikuje ljubaznost, rečitost, dopadljivost, preciznost, strpljivost. Upravo ove osobine potrebne da bi se uspostavila prisnost i poverenje. Obično šarmantni, oni umeju da se dobro ophode sa ljudima. Oni znaju da ocene da li je osoba od koje očekuje informaciju sumnjičava, usamljena, neiskusna ili lakoverna. Neretko se dešava da žrtva pri samom verbalnom kontaktu, oseti sreću i zadovoljstvo što je naišla na tako prijateljski nastrojenu, predusretljivu i slatkorečivu osobu. Tako najveća opasnost po bezbednost informacija postaje beskurpulozni mađioničar čiju levu ruku gledate dok vam desnom krade informacije.

MOTIVACIJA

Svaka prevara za cilj ima jednu od dve mogućnosti: nanošenje štete ili pribavljanje protivpravne koristi za sebe ili drugoga. U klasičnim oblicima kriminala ove dve stvari su se teško mogle posmatrati odvojeno jer se, logički posmatrano, ne može pribaviti imovinska korist a da se pritom nekome ne nanese šteta. Imajući u vidu psihološki i kriminološki profiil počinilaca krivičnih dela kompijuterskog kriminala, njihovi motivi za nanošenje štete i pribavljanje koristi se u osnovi znatno razlikuju.
Kada je u pitanju nanošenje štete, počinioci ove vrste krivičnih dela imaju specifičnu motivaciju. Kod njih preovladava tehnički sindrom, sindrom milosrđa, emotivni razlozi, ideologija i politika ili visok nivo znanja. Izvršenje dela za njih uglavnom predstavlja izazov ili igru, dok informativni mediji podstiču nedozvoljene radnje kompjuterskih kriminalaca glorifikujući ih. Ovoj tvrdnji ide u prilog činjenica da je veliki broj izvršilaca ovih krivičnih dela starosnog doba ispod 18 godina, u kom uzrastu je potreba za dokazivanjem i najveća, uz tendenciju stalnog pomeranja donje granice. Ovi mladići i devojke, koji se u žargonu naživaju „skriptaši“, imaju želje i ideje da jednoga dana postanu vrsni hakeri. Sa takvim trendom odrastanje omladine, ozbiljni oblici