Kataloška prodaja u Srbiji

Direktni marketing može koristiti medije koji mu omogućavaju da direktno targetira ciljne potrošače sa velikom preciznošću, tražeći i dobijajući, pri tome, trenutni odgovor (što omogućava kvantitativno merenje i ocenjivanje efektivnosti većine aktivnosti direktnog marketinga). Zahvaljujući masovnim medijima, marketinške poruke dosežu do širokog spectra publike od kojih neki nisu ciljni auditorijum.
Prvi i najstariji mediji u direktnom marketingu bili su promotivno pismo putem pošte, katalozi za naručivanje putem pošte, telefon i novine, koje su i danas u primeni ali su prošireni sa elektronskim medijima, televizijom, a u poslednje vreme i računarom.
Mediji u direktnom marketingu su: novine, televizija, direktna pošta, radio, časopisi, žute strane, brošure, telefon, internet, leci u poštanskom sandučetu, leci u prodavnici itd, sa svim svojim prednostima i ograničenjima. Primena medija direktnog marketinga ima i nekoliko strategijskih prednosti: troškovi su umanjeni, visok je stepen selekcionisanja kupaca, pokrivenost velikog geografskog područja, pristup kupcima omogućen je 24 sata dnevno, niže cene usled nižih troškova u odnosu na tradicionalne prodavnice, nova tehnološka dostignuća omogućavaju širu primenu direktnog marketinga, dvosmerne komunikacije i dijalog itd.
Sa sigurnošću se može tvrditi da odnosi onih koji nude i onih koji koriste određene usluge i proizvode potiču još odavnina bez obzira na vreme, način,vrstu i karakter tih odnosa. To je jednostavno odnos koji permanentno traje i evoluira kroz vreme. U ne tako davnoj prošlosti taj odnos nije imao toliki značaj kakav mu se danas pridaje. U tim, po mnogima starim dobrim vremenima, kompanije su neretko bile sklone zapostavljanju ključnog faktora uspešnog poslovanja: odnosu kompanije sa svojim klijentima. Klijenti (korisnici) su imali malog uticaja na to kako kompanije odgovaraju na njihove potrebe, a same kompanije nisu imale volje, a ni potrebe da te zahteve prepoznaju kroz međusobne odnose. Shvatiti i uočiti promene u poslovanju tokom vremena je od velikog značaja te se treba osvrnuti na prošlost kako bi uočili "gde smo bili" i "gde idemo".
Četrdesete godine ovog veka karakteriše era direktene prodaje kada kompanije počinju da standardizuju procese prodaje. Proizvod se nudi "od vrata do vrata" korišćenjem poverljivih prodavaca. Dobar broj kompanija u to pionirsko vreme je zaradio velike svota novca, a neke od njih i danas posluju. Treba primetiti da početkom četrdesetih godina XXX veka počinje značajnije izučavanje kvaliteta i njegovog upravljanja i unapređenja sa stanovišta zadovoljenja potreba potrošača.
Pedesete godine XXX veka karakteriše era franšizinga. Suština ovog poslovnog modela je standardizacija poslovnog sistema. On je omogućavao "kopiranje" koncepta, tako da ukoliko jedan posao ostvari uspeh, apsolutno isti koncept se mogao primeniti na drugi posao, i takodje ostvariti uspeh. Mada se ovaj proces smatrao radikalnim, pioniri franšizinga su imali dosta uspeha a franšizing je danas 800 milijardi USD2 vredan biznis.

UVOD
1.1 Definisanje direktnog marketinga 6
1.2 Razvoj kataloške prodaje kao oblika promocije preduzeća 7
1.2.1 Kataloški marketing 8
1.3 Kataloška prodaja u Srbiji 8
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 15