Socijalizacija dece predškolskog uzrasta

Dete je pri rođenju za razliku od drugih mladunčadi mnogo manje pripremljeno za život u spoljašnjoj sredini.To je njegova slabost, ali je i prednost - moguće je dugo i uspešno delovanje na njegov razvoj i formiranje.

Ono se razvija usavršavajući postepeno odnose sa članovima svoje porodice i društvene sredine i proširujući svoja znanja o socijalnoj sredini koja ga okružuje.Pri tom razvoju dete prelazi ogroman put, od potpuno nemoćnog stvorenja u mnogostruku i neponovljivu ličnost. Vagner o tome kaže, da prvo što se moglo otkriti kod dece predškolskog uzrasta jesu ogromne razmere umnog razvoja i usvajanja znanja i navika.

"Predškolska deca su neobično osetljiva na raznovrsne uticaje.Deca kao sunđer upijaju utiske, način ponašanja, znanja, a rezultate ne pokazuju odmah."

Nijedno mladunče u životinjskom svetu nije tako zavisno od roditelja, kao što je to dete, jer mladunčad životinja nasleđem dobijaju adaptivne reakcije (instinkt).Sa čovekom je drugačije - pošto priroda nije dala detetu pri rođenju sve potrebne oblike ponašanja, ono ovladava njima tokom detinjstva. U okviru raznih dečjih aktivnosti nastaju, razvijaju se i usavrsavaju psihičke osobine dece: opažanje, pažnja, mašta, pamćenje, mišljenje, sposobnost govora, osećanja, volja, drugim rečima, sve ono što čini unutrašnju sustinu čoveka. Međutim, da bi dete postalo čovek, nije dovoljno samo da se rodi kao čovek, potrebno mu je još i ljudsko drustvo i ljudsko vaspitanje. Ljudska sredina nije samo uslov za razvoj deteta, ona je i izvor tog razvoja.

Mozak kao najsavršeniji instrement za beskrajne mogućnosti razvoja sam po sebi ne obezbeđuje ljudsko ponašanje.Potrebno je još i socijalno nasleđe, život među ljudima, optšenje sa odraslima i sl. Ono se uglavnom stiče u godinama detinjstva i od sredine u kojoj raste čovek, ko ga vaspitava, zavisi dalji psihižki razvoj deteta. Ali, uzimajući u obzir individualnost svakog pojedinca treba ipak imati u vidu ono opšte što postoji kod sve dece istog uzrasta. Sva deca predškolskog uzrasta moraju da umeju da posmatraju i pamte.

Iako se predpostavke razvoja donose rođenjem, glavna podrška kojom će se dete na putu do zrelosti usmeriti, doći ce od organizovane ljudska delatnosti - vaspitanja.Vaspitanje koje je pored kvaliteta sredine i kvaliteta nege koja se pruža detetu, osnovni ćinilac razvoja i pozitivnih efekata. Predškolsko vaspitanje je zapravo temelj čitave buduće ličnosti i od njegovog kvaliteta zavise uspešnost i dometi kasnijeg razvoja i učenja. Njegov zadatak je da se aktualizuje i budi psihofizičke potencijale kod deteta i usmeri pozitivne tendencije.

Porodica je osnovna ćelija drustva i pravi pojam o vaspitanju dete dobija unutar nje, ali je kao dopuna porodičnom vaspitanju potrebno otvaranje predškolskih institucija čije delovanje predstavlja društveno vaspitanje dece predškolskog uzrasta. Ono ima sledeće funkcije:

1. Predškolskim vaspitanjem treba da se obezbedi zadovoljenje dečjih i društvenih potreba i ostvarivanje njihovih prava.To podrazumeva da se deca rode i žive u sredini koja unapređivati njihovo fizičko i mentalno zdravlje, u kojoj će se osećati prihvaćena i voljena, u kojoj će postojati najbolji uslovi za njihov razvoj i učenje koje društvo može da im obezbedi, bez izuzetaka ili diskriminacije (konvencija UN o pravima deteta).
2. Pošto je porodica preuzak društveni okvir za razvoj deteta, naročito posle njegove treće godine, društvenim predškolskim vaspitanjem obezbeđuje se aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece slične njemu, u uslovima koji su prilagođeni njegovim mogućnostima, interesima i razvojnim potrebama.
3. Pripremne funkcije predškolskog vaspitanja za školu, što podrazumeva i doprinos psihološkoj, socijalnoj, fizičkoj i drugim sposobnostima detete da prihvati sve složenije obaveze.
4. Oslobađanje roditelja za izvesno vreme tokom dana od brige o deci(čuvanje, nega i ishrana) jer u uslovima savremenog života sve češće oba roditelja su zaposlena.
5. Pružanje pomoći porodici u vaspitanju dece, odnosno unapređivanje pedagoško - psihološke kulture roditelja, radi što uspešnijeg vaspitnog delovanja na decu.
6. Kompenzatorska funkcija vanporodičnog predškolskog vaspitanja.
7. Vaspitanje i nega u zavisnosti od vrste i stepena ometenosti deteta.
8. Omogućavanje obdarenoj deci da kroz posebne olike i sadrzaje u najvećoj meri iskoriste svoje razvojne potencijale.


Pravo na predškolsko vaspitanje ima svako dete, a društvo je dužno da obezbedi usove za njegovo obavljanje.

S obzirom da je vaspitno - obrazovni uticaj porodice vrlo žazan i velik, skoro ga je nemoguće zameniti institucijom, roditelji i institucija moraju da se međusobno dopunjuju i potpomažu. Zapravo, treba koristiti svaku priliku da se za decu razrađuju sadržaji koje treba povezivati sa stvarnošću izvan institucije. Planiranje predškolskog vaspitanja i obrazovanja treba zajednički da obavljaju profesionalni vaspitači, prosvetne vlasti, roditelji i predstavnici lokalne društvene vlasti.