Karl Marks-život i dela

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


Nemačka je u trećoj, četvtoj i petoj deceniji XIX veka još uvek bila zaostala, aristokratsko-junkerska monarhija. Neaoleonovi ratovi su jasno pokazali njenu slabost u odnosu na najrazvijenenije zemlje tog vremena-Englesku i Francusku. Građanska klasa u Nemačkoj nije mogla da izvrši radikalan društveni prevrat, a aristokratski vrhovi nisu ga želeli. Pod pritiskom reakcionarnog režima, koji je pooštren posle Bečkog kongresa (1815), Nemačka je propadala i ekonomski i društveno-politički. Ipak, takvo stanje nije moglo dugo trajati. Izvesne polovične reforme na selu i u gradu izazvale su brži uspon građanske klase, a propagiranje naprednih ideja slobode i demokratije postojalo je sve glasnije. Naročito je bio značajan polet industrije i trgovine u Rajnskoj pokrajni, iz koje poticu i Marks i Enegls, i u kojoj je inače bilo više slobode nego u drugim nemačkim pokrajnama zahvaljujuci tome što je Rajnska oblast relativno dugo bila u sastavu Napoleonovog carstva, i što su tragovi francuske revolucije u njoj bili živi. Julska revolucija u Parizu 1830. imala je snažnog odjeka u Nemačkoj. Nemačka građanska klasa istupila je s liberalnim i demokratskim zahtevima. Međutim, feudalni apsolutizam je još uvek bio dovoljno snažan da osujeti svaki ozbiljniji politički pokret građanske klase. Stoga je opozicija prema feudalno-apsolutističkoj monarhiji najviše ispoljavala u literaturi i filozofiji, dakle u onim oblastima gde se bar indirektno mogao napadati postojeći društveno-politički poredak. Napredna Nemačka literatura i filozofija toga vremena oštro je kritikovala pre svega religiju, jer je ta kritika, po Marksovim recima, tada bila pretpostavka svake druge kritike. S jedne strane literarni pokret poznat pod nazivom „Mlada Nemačka“ sa Hajnrihom Hajneom na čelu, a s druge strane grupa mladih filozofa mladohegelvaca , od kojih su bili najpoznatiji David Štraus, Bruno Bauer i Ludvig Foerbah, došli su svojim novim idejama i shvatanjima i naročito svojom kritikom religije i idealizma do značajnih ateističkih, humanističkih, pa čak i matrijalističkih zaključaka....