Karakteristike savremenog međunarodnog tržišta

„Pozicioniranje nije ono što ste vi uradili za vaš proizvod, već ono što ste učinili da utičete na potrošačevu svest i njegovo poimanje vašeg proizvoda" .

Kada govorimo o tržištu u globalu, možemo reći da tržište predstavlja bilo koje mesto gde se susreću ponuda i potražnja za robom, uslugama ili novčanim sredstvima.Organizovani prostor, sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje, kao što su tačno određeno vreme, tržišna pravila, uzanse kupoprodaje i sl. nazivamo tržištem.

Tržište sačinjavaju trgovačka mreža (prodavnice, samoposluga, robna kuća, benzinska pumpa ,..), zatim trgovine na veliko, pijaca, prodaja u fabrikama, berza, aukcija, sajam, itd.. U uslovima robne proizvodnje preduzeće ne može egzistirati bez tržišta, kao što ni tržište ne bi moglo postojati bez raznovrsnih ekonomskih organizacija. Svako preduzeće ima svoje nabavno i prodajno tržište. Na nabavnom tržištu preduzeće se opskrbljuje sa sredstvima za prozvodnju ili trgovačkom robom koja predstavlja predmet njegovog poslovanja. Na prodajnom tržištu preduzeće prodaje svoje proizvode, odnosno trgovinsku robu i usluge koje predstavljaju predmet njegovog poslovanja. Preduzeće, kao i svaka druga privredna organizacija, zahteva da se stalno nabavlja i prodaje. Prema tome, privredna organizacija je i kupac i prodavac, i po logici tržišne ekonomije postoje dve uloge: u ulozi kupca preduzeće teži da kupi što jeftinije, a u ulozi prodavača da proda što skuplje. U trgovini razlikujemo tri osnovne uloge:
1. Kupci - osobe (ili institucije) sa novcem koje žele ga zamene za proizvod ili uslugu;
2. Prodavaci - osobe (ili institucije) koje nude proizvode ili usluge kupcima. Oni su obično podeljeni u dve velike grupe: prodavace na malo (eng. retailers), koji posluju direktno s krajnjim kupcima, i prodavace na veliko (eng. wholesalers) koji opskrbljuju prodavce na malo.
3. Proizvođači - osobe (ili institucije) koje kreiraju proizvode ili usluge koji se dalje prodaju. Proizvođač je uvek i prodavac, jer mora prodati proizvod bilo prodavcu na veliko (posredniku) bilo prodavcu na malo, ili čak direktno krajnjem kupcu.

Podela trgovine na elemente je malo složenija od podele na uloge. Ona je neophodna kao metoda analize trgovine, kao i za uporednu analizu klasične i elektronske trgovine. Trgovina se, najjednostavnije, može podeliti na sledeće elemente:
1. Proizvod
2. Mesto
3. Marketing
4. Način za prijem narudžbi
5. Način za prijem novca
6. Isporuka
7. Mogućnost vraćanja proizvoda
8. Garancija
9. Tehnička podrška.

UVOD
1.1 Segmentacija tržišta 2
1.1.1 Strategija internacionalizacije preduzeća 2
1.1.2 Upravljanje poslovanjem u inostranstvu 3
1.2 Razvojna strategija pozicioniranja kompanija na inostranim tržištima 4
1.3 Strategija nastupa kompanije na ino tržištu 7
1.3.1 Strategije standardizacije i adaptacije 8
1.3.2 Strategija proizvoda i promocije 9
1.4 Marketinška strategija u međunarodnom konkurentskom pozicioniranju 10
1.5 Dominantna pozicija kompanije na ino tržištu 12
1.5.1 Liderska pozicija na ino tržištu 14
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17