Globalizacija, lice i naličje savremenog razvoja

Будући да, према Гиденсу, социологија има кључну улогу у модерној интелектуалној култури и централно место у друштвеним наукама, он сматра да, да би била општи оквир разумевања, социолошку теорију треба објединити (и радикално преиспитати њену традицију) и наметнути нове теме, као што су глобализација, социјална политика, нова улога полности, нова улога медија и комуникација. Социологија има средишње место у концептуализацији друштвених промена, јер теоретичари (и политичари) су до сада свет тумачили према представама делимичних студија, али не и према целини промена.

Друштво се мења у целини а не у парцијалним деловима. Појам друштвених наука обухвата широки спектар тема - економију, политичке науке, социологију, антропологију, комуникацијске студије, демографију и студије града. Све такве науке, без изузетка, релевантне су за проблеме са којима се данас суочавају владе и предузетници. Ми живимо у временима драматичних промена и, премда су извори неких од тих промена технолошки као што су, на пример, оне промене које ствара информатичка револуција, последице су увек и без изузетка друштвене. Само друштвене науке могу их оцртати и анализирати. Улога друштвених наука је заправо сасвим фундаментална у овом добу далекосежних промена.

УВОД 3
1 Глобализација и правци савременог развоја 4
2 Глобалитет и аспекти глобализације 6
3 Глобализација и модерност 8
4 Глобализација и политика 11
5 Глобализација и идеологија 12
ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА 16