Igra kao princip rada

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Igra je stara koliko i ljudsko društvo. Detinjstvo, dečaštvo i mladost, oduvek su bili ispunjeni igrom. Ona je bila oduvek osnovna aktivnost najranijeg i početnog čovekovog razvoja, nezavisno od toga da li su ljudi bili toga svesni, i da li su to teoretski proučili i konstatovali u okviru neke nauke ili naučne discipline.
Ima relativno dosta dokaza da je dečja igra uvek bila osnovna aktivnost najmlađih, mada se i odrasli igraju i mada je igra značajna i za njihov razvoj i svakodnevnd život. Crteži u pećinama, na posudju i sličnim predmetima, igračke nađene prilikom iskopavanja arheologa, najstarija predanja i slično, govore o večitom prtisustvu i značajnoj funkciji dečje igre. Šak se može postaviti pitanje o tome da li je njen značaj bio još veći u vremenima kada nije bilo organizovanih i institucionalizovanih oblika učenja i školovanja.
Prve misli o dečjoj dgri srećemo još kod najstarijih mudraca („ljubitelja mudrosti" - filozofa) i pedagoga. O igri dece, sve se manje govori i piše kao o vrsti zabavljanja, a sve više kao o uslovu zdravog psihofizičkog razvoja dece, kako se u ljudskom društvu sve više svesno i organizovanije pristupa problemima vaspitanja.«
Grčki istoričar Plutarh (46-120), kao autor biografije spartanskog zakonodavca Likurga, piše posredno i o značaju kretanja i bavljenja devojaka različitim sportskim igrama zbog rađanja zdravih potomaka. On piše: ..Likurg je posmatrao vaspitanje kao problem koji se postavlja pre rođenja deteta" (zaključivanje brakova: zdravlje roditelja, rađanje dece). Zato je on, kao zakonodavac, tražio da i ženska deca „čeliče svoj organizam trčanjem, rvanjem, bacanjem diska i koplja, da bi zametak budućeg deteta, pocrpevši zdrave sokove iz jakog tela, bolje rastao." Značajna je i činjenica da vaspitanjem deteta nije otac raspolagao, već su deca „zajedničko dobro države". . .