Javni sektor u ekonomiji

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.


SADRŽAJ

UVOD 2
1. NASTANAK I RAZVOJ JAVNOG SEKTORA 3
1.1. Pojam i nastanak javnog sektora 3
1.2. Razvoja javnog sektora u BiHi 7
2. CILJEVI JAVNOG SEKTORA 10
2.1. Definisanje ciljeva javnog sektora 10
2.2. Klasifikacija ciljeva javnog sektora 11
3. PRAVNO REGULISANJE JAVNOG SEKTORA 12
3.1. Značaj pravnih akata za razvoj javnog sektora 12
3.2. Izvori prava za javni sektor 12
3.2.1. Zakonska regulativa 13
3.2.2. Zakonske uredbe 14
3.2.3. Pravilnici, odluke, uputstva i naredbe 14
3.2.4. Uzanse i običaji 15
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18


Javni sektor obuhvata razne oblike organizovanosti pojedinih privrednih subjekata putem kojih država, odnosno njeni lokalni organi obezbeđuju ostvarivanje određenih interesa u pojedinim oblastima privređivanja.
Javni sektor je institucionalni sistem ekonomskog angažovanja države.Njega čine tri podsistema.Prvi podsistem je državni budžet, ili sektor vlasti. U ovome određujuću ulogu ima birokratska koordinacija. Zajednička specifičnost raznih organa državnog budžeta je da se njihovo privređivanje odvija u specijalnom sistemu pravila (koji daje okvire opšteg prava) i uz neposredan politički nadzor.
Drugi podsistem čine preduzeća (privredna udruženja) u vlasništvu države, odnosno samouprava.Treći, relativno novi podsistem je podsistem neprofitnih ili nevladinih organizacija (NVO). Ovom sektoru pripadaju razne privatne i javne fondacije, dobrotvorne organizacije, verske institucije.
U poslednje dve decenije javni sektor zadesio je talas reformi bez presedana. Tradicionalni model našao se na udaru snažne kritike građana i privatnog sektora, ali i teoretičara organizacije i upravljanja državom.
U osnovi ovih reformi bio je stav da je država postala glomazna i sa previše nadležnosti, a da tržište nudi superiornije mehanizme za efikasnije snabdevanje javnim dobrima i uslugama. Čitav sistem javne administracije decenijama je koncipiran i kadrovski strukturiran da odgovori obavezama sistema koji se temeljio na društvenom vlasništvu i kolektivističkom socijalističko-samoupavnom sistemu vrednosti.
Modeli uprave koji danas preovlađuju u razvijenim zemljama (posebno evropskim) proizilaze iz koncepcije socijalne funkcije države i uprave. Prvobitni kon-cept pravne države u smislu da je pravna država ona u kojoj je vršenje vlasti regulisano pravom, zamenjuje koncept socijalne države odnosno države koja se stara o dobrobiti svojih građana i opštem društvenom, kulturnom i socijalnom blagostanju. Ove promene u teorijskom pristupu dovele su i do promene koncepta državne uprave (uprave kao vlasti) i stvaranja koncepta uprave kao sistema za socijalnu regulaciju društvenih procesa prema kome se vršenje upravnih aktivnosti ne može svesti isključivo na vrše-nje državne vlasti već ono mora obuhvatati i vršenje onih aktivnosti kojim se stvaraju neophodni uslovi za nesmetan život i rad građana i napredak društva kao celine.
Osim toga, razvoj civilnog demokratskog društva i tržišne ekonomije zahteva radikalne reforme, promenu načina ponašanja i rada javne uprave koji mora biti trans-parentan i obezbeđivati efikasno izvršavanje javnih ovlašćenja i usluga od interesa za građane i njihovo uključivanje u privredni i društveni život na svim nivoima organiza-cije društva i države.
U našoj zamlji ne postoji jedinstven zakon koji bi sadržao određene norme kojima bi se regulisali društveno ekonomski odnosi između privrednih subjekata jav-nog sektora. Zbog te činjenice kod nas postoji čitav niz zakona i podzakonskih akata kojima se oni regulišu.

NASTANAK I RAZVOJ JAVNOG SEKTORA

Pojam i nastanak javnog sektora

Javni sektor je institucionalni sistem ekonomskog angažovanja države, koja je i sama konglomerat podsektora različitih karakteristika. U ovom konglomeratu javljaju se već spomenuti mehanizmi ekonomske koordinacije.
Pod javnim sektorom podrazumevaju se razni oblici organizovanosti pojedinih privrednih subjekata putem kojih država, odnosno njeni lokalni organi obezbeđuju ostvarivanje određenih interesa u pojedinim oblastima privređivanja. Javni sektor pod-razumeva i deo nacionalne privrede za koju država ima određenu odgovornost.
Brojne su i veoma razuđene delatnosti i funkcije koje su na osnovu ustava, zakona i drugih propisa stavljene u zadatak državi i njenim organima i koje ona mora da realizuje da bi se ostvarili tzv. opšte korisni ciljevi. Posebne su obimne delatnosti savremene, tržišno orijentisane države. Zapravo, radi se o čitavom nizu funkcija i zada-taka javnog karaktera koji postoje na nivou savremene države, nezavisno od toga kako je ona društveno-politički organizovana (kao unitarna ili federativna državna zajednica, sa većim ili manjim stepenom političke decentralizacije).