Finansijska revizija

1.UVOD

Danas se dešavaju velike promene u svetu . Te promene su zastupljene u svim sektorima, oblastima jednog društva. Nekada društvo ne želi neke promene ali ne može da ih eliminiše. One su nekada često i nametljive od strane većih i jačih. Javni sektor takođe danas doživljava velike promene. Javni sektor odnosno javna preduzeća su od velikog značaja za svaku državu i samo društvo.

Finasijski izveštaji koje vode preduzeća predstavljaju strogo formalizovane forme kojima se zahvata sve bitno o preduzeću imovina,uspešnost,gotovinske tokove..Odgovornost za sastavljanje tih izveštaja nosi menadžment preduzeća.Sam taj proces sastavljanja finasijskih izveštaja je dosta složen I zahteva saglasnost sa računovodstvenim standardima I zakonskim propisima I zahteva angažovanje revizora.Zadatak revizije je ispitivanje realnosti bilansa odnosno provera da li su oni istiniti.Prevare I pronevere u finansijskim izveštajima postaju praksa u današnje vreme I upravo su revizori ti koji greške treba da otkriju I sankcionišu.



2.Finasijske prevare i obmane-najveća pretnja kvalitetu revizorske usluge

Danas su međunarodno,finansijsko i poslovno okruženje suočeni sa velikim obimom pojava finansijskih prevara,koje ugrožavaju dugoročnu ekonomsku stabilnost svetske privrede i predstavljaju limitirajući faktor daljeg privrednog razvoja.Naročito smanjuju napore za smanjenje velike nastale nezaposlenosti,koja sve više izaziva socijalno nezadovoljstvo,političke sukobe i dovodi naročito do nestabilnosti u zemljama u tranziciji.
Pored navedenog,neke berzanske manipulacije javljaju se u takvim oblicima koje je teško raspoznati,bez obzira na to što su zemlje razvijenih finansijskih tržišta razvile mere za zaštitu protivberzanskih manipulacuja,one su i dalje neefikasne.
Manipulacije na finansijskim tržištima i manipulacije sa finansijskim izveštajima (berzanske i računovodstvene ) čvrsto su povezane.Berzanske manipulacuje su posledica i uzrok računovodstvene manipulacije.
Direktan uticaj na visinu raspodeljivog poslovnog rezultata deanas ima namerno iskrivljavanje slike bilansnih agregata.Manipulanti namerno izazvanim rastom ili padom cena hartija od vrednosti utiču na dnevni bilans investicionih fondova,banaka i ostalih finansijskih institucija kojima uglavnom imovinu čini portfolio hartija od vrednosti.To znači da manipulacije na finansijskim tržištima se potvrđuju kao instrument za realizaciju kratkoročnih ciljeva pojedinih interesnih grupa.
Dodatne reforme regulatornih tela,edukacije računovođa i napori revizije usmereni su na jačanje poverenja u računovodstvenu profesiju i finansijske izveštaje i stabilizaciju tržišta kako bi se manipulacije svele na minimum.
Dobro poznate ranije prevare,sa visokim kamatama na uloge kod “Dafiment”banke i “Jugoskandik”banke,veštačko izazivanje stečaja preduzeća da bi se prevarili poverioci,a zatim na prevaru formirala “fantomska” preduzeća često uz nepažnju registarskih sudova,preko kojih se nastavljaju finansijske transakcije i onemogućava bankama kreditorima i ostalim poveriocima naplata potraživanja po izvršnim sudskim nalozima.
Aktuelne su postale prevare sa lažnim procenama društvenog kapitala,namernim izostavljanjem vrednih delova imovine,naročito one u osnovanim poslovnim jedinicama u inostranstvu,kao i potcenjivanjem objektivne vrednosti,kako bi procena kapitala bila što manja.
Slučajno izostavljanje iz procene delova imovine-deviznih sredstava na računima u inostranim bankama,zbog slabe kontrole Narodne bankepredstavlja posebnu opasnost za zloupotrebe sa društvenim kapitalom.


2.1.Glavni uzroci finansijskih prevara

Nekvalitetni,nepotpuni i neistiniti finansijski izveštaji,koje podnose menadžeri preduzeća,banaka ,osiguravajućih društava i ostalih finansijskih institucija,mogu se označiti jednim od glavnih uzroka učestalih pojava prevara i pronevera.Poznate su i posledice grešaka prilikom donošenja pogrešnih propisa o dvojnim koeficijentima za vrednovanje osnovnih sredstava ili “zakonsko” dozvoljavanje preduzećima da mogu samostalno odlučivati o potrebi revalorizacije obrtne imovine,naročito zaliha vrednog materijala i robe,što mnogi iskorišćuju da ne revalorizuju takve zalihe u društvenim preduzećima i preko noći se obogatili prisvajajući društveni kapital koji im je poveren.Ovi “menadžeri” u društvenim preduzećima kupuju tu istu robu za svoja privatna preduzeća,po nerevalorizovanim cenama i iznose je na tržište i prodaju po višim tržišnim cenama i ostvaruju ogromne finansijske razlike u svoju korist.

2.2.Pojam,glavni tipovi i otkrivanje prevara
Običajno pravo i sudska praksa prevaru označavaju kao nepoštene i nečasne postupke,lažna i neistinita objašnjenja,lažna knjigovodstvena dokumenta,nepotpune i neistinite finansijske izveštaje,sakrivanje imovine i druge slične radnje sa nepoštenim namerama.
Učestalim pojavama prevara doprinose sledeći faktori:
– ekonomski ciklusi-u uslovima recisionih kriza,kada se dolazi do smanjenja trgovine i prihoda,javljaju se velike “manipulacije”sa profitima banaka i korporacija;
– neadekvatni kontrolni sistemi-komtrole u bankama i preduzećima,koje ne obuhvataju redovan pregled poslovanja;
– korporativne reorganizacije-često nisu efikasne i slabe kontrolu,a proces redukcija i zakašnjenja izaziva ozbiljne posledice u organizacionoj strukturi i podstiče mogućnost za prevare;
– trend zaposlenosti-ukoliko u korporaciji postoji osećaj nesigurnosti radnog mesta gubi se korporativna lojalnost i zaposlenost pa će se manje više podnositi lažne izveštaje;
– korporativni pritisci-kompanije sa strogim isticanjem performansi su više osetljive i podložne prevarama.
– Tehnološki napredak-kada dođe do toga da se vrši transfer fondova u međunarodnim okvirima,teže je otkriti prevare
– industrijske relacije-prevare odgovaraju industriji