Fanki biznis postavlja menadžment i rukovođenje u središte zbivanja

Rukovođenje i menadžment su važniji nego ikada pre. Gurui i analitičari već godinama ukazuju na njihov značaj, možda i zato da bi opravdali svoje postojanje. Sada, međutim, to je realnost. Ovo je doba vremena i talenta, doba u kome vreme i talenat prodajemo, eksploatišemo, organizujemo, angažujemo i pakujemo. Odlučujući resurs današnjice nosi cipele i svakoga dana odlazi s posla oko pet. Zbog toga su menadžment i rukovođenje ključni za sticanje komparativne prednosti. To je ono što nas izdvaja iz mase. Način na koji ćete privući, zadržati i motivisati svoje ljude važniji je od tehnologije. To je ono što stvara održivu jedinstvenost. Ali, kako su menadžment i rukoviđenje sazrevali kao moćno oružje u borbi protiv konkurencije tako se i njihova priroda menjala.

Šef je mrtav. Više ne možemo da verujemo lideru koji tvrdi da sve zna bolje i uvek je u pravu. Menadžment zasnovan na brojevima je prošlost. Menadžment zasnovan na strahu ne uspeva. Ako su ljudi menadžment, onda menadžment mora postati humanagement - humani menadžment.

Radno mesto kao takvo je mrtvo. Više ne verujemo u parče papira s naslovom „Opis radnog mesta". Nova realnost zahteva daleko veću fleksibilnost. U dvadesetom veku, menadžeri su uglavnom imali jedan posao na kome su gradili svoju karijeru. Sada govorimo o dve karijere i sedam poslova. Prošli su dani odanog radnika koji u istom preduzeću radi decenijama, bezbedan i spokojan u svom prašnjavom kancelarijskom kutku. Uskoro će naglasak biti na životu, ne na karijeri, a posao će biti serija turneja i projekata.

Nove uloge neizbežno iziskuju nove veštine. Pre trideset godina, bilo je dovoljno da naučimo jednu novu veštinu godišnje. Sada je to jedna nova veština na dan. Veštine vole umrežavanje - šezdesetih, na primer, prosečan menadžer je morao da zapamti 25 imena tokom čitave svoje karijere - danas ih toliko zapamti za mesec dana. Sutra će to, možda, biti 25 novih imena nedeljno (pri čemu će ih bar pola biti stranih).