istorijski razvoj religije

Pojam i istorijski razvoj religije

Kao istorijski i društveni fenomen religija izmiče svim pokušajima definisanja. Ne želeći ovde da se posebno bavimo problemom definisanja, smatramo da je najprihvatljivije jedno uopšteno određenje ovog pojma: religija je svako verovanje u apsolutnu i mističnu moć.Postoje brojne i vrlo različite definicije religije kao i izvori o tome. Tipična svojstva religije su:
1) ona ima svoju filozofiju ili učenje,
2) predstavlja čovekovo posebno iskustvo,
3) svaka religija ima svoje obrede,
4) ima svoje simbole,
5) ima svoje vrednosti,
6) ima svoju organizaciju koja okuplja vernike i institucije.
U okviru navedenih, svaka religija ima četiri svojstva vezana za njen nastanak. To su: animizam, totemizam, fetišizam i magija. Ovde ćemo razjasniti prvo ova četiri svojstva a zatim šest gore navedenih. Animizam predstavlja verovanje da duh predaka živi nakon smrti, a u nekim religijama se veruje da taj duh bdije nad živima. Kod pojedinih religija postoji verovanje da se duh pretka može preseliti u čoveka ili životinju te tako nastaviti delovanje na ovozemaljskom svetu. U hrišćanstvu kao modernoj objavljenoj religiji postoji učenje o Svetom duhu koji predstavlja božanski um koji sve vidi i sve zna. Totemizam se sastoji u verovanju da totem ili zaštitni znak štiti vernike od zlih sila i da predstavlja svojevrsnu vezu sa božanstvom kao oličenjem opšte moći i razuma. Totem može biti oslikan na posebnim predmetima kao što je totemski stub kod indijanskih plemena. Kod hrišćana totemsku moć ima krst a kod islamista polumesec i zvezda. Fetišizam predstavlja verovanje da postoje predmeti koji imaju fetišku moć, koji čoveka čuvaju od zlih sila i donose sreću ili čoveku daju moć, štite ga od bolesti i slično. U islamskoj veri fetišku moć ima Kuran i niz obrednih predmeta a kod hrišćana je to Biblija, ikone, kandilo, oltar i niz drugih obrednih predmeta. Magija se sastoji u tome da ljudi veruju da će određenim radnjama uspostaviti vezu sa višim mističnim silama, pa i sa bogom. U primitivnim plemenima mag ili vrač je izvodio određene obredne radnje kako bi prizvao kišu te je na taj način pripisivao sebi moć uspostavljanja veze sa višim silama ili božanstvom. Kod Srba se magija prepoznaje u kultnom štovanju badnjaka ili božićnog drveta. Filozofija religije ili religijsko učenje prati sve religije. U pravilu se ova učenja vezuju za mitove. Mit je manje ili više mistifikovana priča o bogovima, herojima ili događajima koji imaju nadljudska obeležja i koji su radikalno uticali na život ljudi. Mitovi i legende kao osnova religijskih učenja su olakšavali širenje vere, ljudi su lakše verovali prateći
mitove.
Ono što su u primitivnim religijama bili mitovi, savremena religija je pretvorila u dogme i doktrine. Mitovi su se prenosili usmeno, a dogme i doktrine se prenose pismeno preko svetih ili religijskih knjiga. U objavljenim religijama postoje vrhunske svete knjige, kao što je Biblija u hrišćanstvu ili Kuran u islamu. Religija predstavlja posebno iskustvo, sadržano u čovekovoj potrebi da osmisli svoju egzistenciju, da kognitivno apstrahuje sile univerzuma, da shvati sile stvaranja i razaranja. Poseban vid verskog iskustva je emocionalni doživljaj pri susretu čoveka sa bogom ili svecima, sa apsolutnom ili mističnom moći. Poseban vid iskustva je iskustvo preobraćenja koje se zasniva na osećaju krivice i njegovom preokretanju u osećaj ponosa i pripadanja, u verovanje ili u nadu i optimizam. Zasniva se na volji i odluci čoveka da donese bezuslovnu odluku o promeni u svome životu, o približavanju božijim zakonima i volji. Obredi prate sve religije. Oni predstavljaju rituale ili uhodane vidove ponašanja koji vezuju čoveka za njegovu religiju ali i za druge ljude s kojima stupa u kontakt pri obredima. U hrišćanstvu su to obredi krštenja, venčanja, sahrane, kumstva i drugi. Primitivne religije su poznate po obredima žrtvovanja u kojima se bogovima prinose žrtve bilo da se žrtvuju životinje ili ljudi. Ritual i kult su posebne vrste obrednih radnji. Ritual je skup obreda koji se izvode u skladu sa verovanjem u određenim situacijama i po uhodanom redosledu, s ciljem da vernici iska.u i održe svoju versku tradiciju i uverenja. Kult je obredni vid ponašanja u kome se na simboličan način iskazuje obožavanje ili poštovanje određene stvari ili ličnosti kojima se pridaju mistične moći i vrednosti.
Dva su kulta najfrekventnija u svim verovanjima:
a) kult prirode i
b) kult predaka.
Kult prirode se odnosi na kultni obred posvećen predmetima ili bićima iz prirode. Kult predaka se odnosi na kosti ili mošti umrlih ili grobove predaka kao i obožavanje duša predaka. Kult prirode i kult predaka su povezani. Kod Srba se na Badnje veče u kuću unosi badnjak ili božićno drvce u kome po verovanju borave duhovi predaka. Pri odlasku na zadušnice Srbi odaju počast dušama umrlih predaka paljenjem sveća i obrednom molitvom. Simboli vere (simvol) predstavljaju šifre i tajne koje imaju moć da prodiru do podsvesnog, oni rastavljaju i sastavljaju ljude u veri i odanosti ili posvećenosti. Postoje mrtvi i živi simboli. Mrtvi simboli pripadaju prošlosti i tradiciji dok živi imaju snagu i moć. Živi je svaki simbol koji se u veri koristi ili upotrebljava. Krst je u hrišćanstvu predstavljao simbol srama jer je razapinjanje na krst nekada bilo deo verskog obreda ka.njavanja, ali je krst danas i simbol spasenja i iskupljenja jer se uz krst vrši obred krštenja, moli slava, daju zaveti i oprosti. Religijske vrednosti i norme predstavljaju skup etičkih polazišta i moralnih instrukcija za svakodnevni život ljudi. U hrišćanstvu i drugim objavljenim religijama ove norme propisuju način življenja, s ciljem da čoveku koji ih se pridržava obezbedi zagrobni život u raju, kršenje tih normi vodi u pakao. Tabui su prve religijske zabrane koje su služile kao nastojanje da se moralni poredak uvede u ljudsku zajednicu. Tabui se mogu odnositi na ljude, predmete, mesta, aktivnosti ili reči. Moralnim normama su prethodili tabui kao raznovrsni vidovi zabrana kojima obiluju primitivne religije. Kasnije su tabui prerasli u verske norme koje proizilaze iz etike i vrednosti. U hrišćanstvu je ljubav jedna od najviših vrednosti, otuda je izvedena biblijska norma: “Ljubi bližnjeg svojega kao sebe samoga”. Ljudski vrednosni sistemi imaju svoje ishodište u tabuima i prvim verskim normama. “Vrednosni sistem predstavlja najznačajniji faktor integracije društvene zajednice koji daje smisao i orijentaciju” .
Verske organizacije i institucije podrazumevaju određeni broj vernika i njihovo rukovodstvo, sakralne objekte kao što su crkve ili džamije odnosno manastiri, imovinu kao što je zemljište, službeno crkveno osoblje, obrazovne institucije, izdavačku delatnost, propagandu i slično. Pretpostavlja se da je ljudsko društvo u toku svoje istorije imalo preko 100.000 različitih religija i oko 200.000
kultova. Danas je Rimokatolička crkva najveća nedržavna birokratska organizacija na svetu, sa skoro dva miliona profesionalno zaposlenih službenika, sa centralizovanim institucijama i Vatikanom kao jednim centrom ove vere u celom svetu. Pravoslavlje i budizam nemaju jedan administrativni centar za cijeli svet i pretpostavlja se da je to ogromna komparativna prednost Rimokatoličke crkve. Obrazovne institucije koje financiraju ili organizuju različite verske organizacije i institucije, se bave svetovnim i verskim obrazovanjem. Ove obrazovne institucije znatno utiču na odnose među ljudima šireći etiku i moral u skladu sa verskim učenjem religije kojoj pripadaju. Rezimirajući osnovne pojmove o religiji nužno je istaći da je za sociologiju važno da analizira uticaj religije na društvo. Naravno, ova analiza nije moguća bez pojmovnih razgraničenja. To je osnovni razlog izvođenja i preciziranja osnovnih pojmova koje smo ovde dali a koje ćemo koristiti u daljoj analizi. Ne nameravajući da iscrpimo sva bitna pitanja odnosa religije, društva i obrazovanja, ovde smo kao bitna izdvojili sledeća pitanja:
1) religija, društvene promene i obrazovanje,
2) poistovećivanje religijskog i nacionalnog,
3) religija i država,
4) klerikalizam i sekte,
5) religija, obrazovanje i globalizacija.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad