INVESTICIONI FONDOVI

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Po definiciji investicioni fond predstavlja vrstu institucionalnih investitora koji posredno povezuju emitente i investitore na finansijskom tržištu. Cilj fondova je da pre svega obezbede dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, prikupe sitan slobodan kapital i stave ga u funkciju ekonomskog razvoja. Investicioni fondovi sa sobom donose nekoliko koristi, jedna od njih je podizanje cene kapitala, odnosno hartija od vrednosti, tako što fondovi koncentrišu sitnu tražnju i uvode je na tržište.
Generalno, fondovi podstiču razvoj privrede, a istovremeno vrše pritisak i na banke, predstavljajući dodatnu konkurenciju. Ulaganje u investicione fondove donosi zaradu od oko 20% na uloženu sumu na godišnjem nivou, dok je godišnja kamata u bankama oko 5%. Kao rezultat zdrave finansijske konkurencije, banke su prinuđene da povećaju kamatu na štednju, a smanje kamate na plasmane. Fondovi predstavljaju i institucije ekonomske demokratije obezbeđujući svima da uzmu učešće u ekonomskoj utakmici
Istraživanja i analize međunarodnih eksperata pokazuju da će se u narednih deset godina kroz investicione fondove u Srbiju sliti oko četiri milijarde evra. Stručnjaci smatraju da ne treba forsirati ulazak inostranih fondova, koji su više nego dobrodošli, na domaće tržište, već treba osnivati i domaće koji bi predstavljali bitnu komponentu razvoja privrede.

Investicioni fondovi su u zemljama u tranziciji ubrzali sam proces tranzicije, doprineli povećanju efikasnosti privrede, kao i smanjenju troškova investiranja. Takođe, donošenjem svežeg kapitala ubrzava se i privatizacija. Brzinu razvoja investicionih fondova kod nas teško je predvideti, ali se smatra da će inicijalnu kapislu dati prelazak jednog dela štednje stanovništva iz banaka u investicione fondove. Za dalji razvoj fondova u Srbiji presudno će zavisiti od brzine širenja kulture investiranja, jer većina ljudi ne zna razliku između akcije i obveznice, a kamoli šta je investicioni ili penzijski fond.
U odnosu na ostale forme investicija, investicioni fondovi su u prednosti time što privatnim plasmanom institucionalni investitori izbegavaju troškove javne emisije hartija od vrednosti, njihovim angažovanjem obezbeđuje se visokoprofesionalni menadžment, a posredno jača i tržište kapitala

Kratak istorijat

Investicioni fond predstavlja instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja

Investicioni fondovi ili investicione kompanije intenzivan razvoj ostvaruju od druge polovine osamdesetih godina XX veka kako po broju tako i po ukupnoj vrednosti aktive kojom raspolažu. Međutim, neke preteče investicionih fondova nastale su još u XIX veku. Prve investicione kompanije predstavljale su fondove zatvorene strukture. U Briselu, 1822. god, holandski kralj Viljem I oformio je prvi investicioni fond. Prvobitna namera je bila da se omoguće male investicije u stranim državnim zajmovima. Početkom šezdesetih godina slični investicioni fondovi formirani su u Engleskoj i Škotskoj, da bi početkom XX postali veoma popularni i u SAD. Njihova ekspanzija naročito je kulminirala dvadesetih godina kada je kreiran veliki broj zatvorenih fondova opterećen dugom i preferencijalnim akcijama u nameri da se zadovolje špekulativni interesi. Krah tržišta 1929. god. uništio je mnoge od njih.

Prvi otvoreni investicioni fondovi svoje korene vuku takođe iz XIX veka. Međutim, prvi moderni otvoreni fond bio je Massachusetts Investors Trust koji je formiran 1924. god. sa portfoliom od 45 akcija i aktivom od 50.000 dolara. Ovaj fond uveo je koncept koji će uvesti pravu revoluciju u investiranje i investicione kompanije: kontinuelno prodavanje novih akcija i otkupljivanje akcija koje mogu uvek biti prodate prema trenutnoj vrednosti aktive fonda. Ovaj fond još uvek posluje, ali se danas zove State Street Research i upravlja sa sedam fondova u kojima udele mogu kupovati svi investitori bez razlike. Prema proceni kompanije 10.000 dolara investiranih 1924. god. sedamdesetak godina kasnije bi vredelo oko 40 miliona dolara. Velika ekonomska kriza prekinula je ekspanziju otvorenih fondova da bi popularnost ponovo stekli u četrdesetim i pedesetim. 1940. god. bilo je manje od 80 fondova u SAD sa ukupnom aktivom od 500 miliona dolara. Dvadeset godina kasnije postojalo je 160 fondova sa aktivom vrednom 17 milijardi dolara. Međutim, prava ekspanzija je usledila sredinom osamdesetih godina kada se ustanovljavaju mnogi fondovi koji ne počivaju samo na akcijama već i drugim finansijskim instrumentima.
Danas preovlađuju otvoreni investicioni fondovi a veoma veliko učešće stanovništva u njihovom vlasništvu govori o njihovoj rasprostranjenosti. U SAD, 1980. god. samo 5,7% domaćinstava bilo je u posedu akcija investicionih fondova, da bi danas preko 70 miliona pojedinaca u skoro 40 miliona domaćinstava bilo u posedu oko 80% akcija investicionih fondova. U gotovo svim razvijenim tržišnim ekonomijama investicioni fondovi su postali krupni igrači na finansijskom tržištu, a proces privatizacije u nekadašnjim centralno-planskim privredama omogućio je njihovo prisustvo i u tranzicionim ekonomijama .

U našoj zemlji,osnivanje,organizovanje i upravljanje investicionim fondovima je regulisano Zakonom o investicionim fondovima koji je stupio na snagu krajem 2006. godine. Preciznije,ovim zakonom se uređuje: