Internet i ethernet, princip rada

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

1. Internet

Jedna od najboljih stvari kod Interneta je to što ga niko ne poseduje. Internet je globalna kolekcija mreža, velikih i malih. Ove mreže se povezuju međusobno na mnogo različitih načina i tako obrazuju jedan entitet koji mi poznajemo kao Internet. Ustvari, samo ime potiče od ove ideje povezanih mreža.
Još od početka 1969-e godine, Internet je porastao od četiri servera do desetina miliona. Međutim, samo zato što niko ne poseduje Internet, to ne znači da nije kontrolisan i održavan na različite načine. The Internet Society (Internet udruženje), neprofitna organizacija osnovana 1992, nadgleda formiranje polisa i protokola koji definišu kako koristimo Internet i kako komuniciramo sa Internetom.

1.1. Hijerarhija mreža

Svaki računar koji je povezan sa Internetom je deo mreže, čak i one u vašoj kući. Na primer, možete koristiti modem i okrenuti lokalni broj da bi ste se povezali sa Internet provajderom (ISP). Na poslu, mozete biti deo lokalne mreže (LAN), a takođe se možete povezati sa Internetom koristeći ISP sa kojim Vaša kompanija ima ugovor. Kada se povežete sa ISP, postajete deo njihove mreže.
ISP se onda može povezati sa većom mrežom i postati deo njihove mreže. Internet je jednostavno mreža mrèža.
Najveće komunikacione kompanije imaju njihove kičme mreže (backbone) koje povezuju razne regione. U svakom regionu, kompanija ima pristupnu tačku (Point Of Presence). POP je mesto kojim je omogućen pristup kompanijinoj mreži lokalnim korisnicima, najčešće preko lokalnog broja telefona, ili specijalne linije. Važna stvar je to da nema sveukupne kontrole mreže. Umesto toga postoji nekoliko mreža visokog nivoa povezane međusobno preko Network Access Points (NAP).

Kada se povežete sa Internetom Vaš računar postaje deo mreže.

1.2. Premošćivanje razdaljine

Sve ove mreže se oslanjaju na NAP –ove, kičme mreže i rutere da bi komunicirale međusobno. Neverovatno je to što poruka može napustiti jedan računar i putovati preko različitih zemalja preko više različitih mreža i stići do drugog računara u deliću sekunde! Ruteri su specijalizovani računari koji šalju Vaše poruke i poruke svakog drugog korisnika Interneta do odredišta preko hiljada različitih putanja. Oni određuju kuda treba poslati informaciju od jednog računara ka drugom.

Ruter ima dva razlilita , ali povezana posla:
Mora da obezbedi da informacija ne bude poslana tamo gde nije potrebna. Ovo je presudno za sprečavanje velikih količina podataka da preopterete mrežu. Ruter se brine o tome da informacija stigne do potrebne destinacije.
Pri izvođenju ova dva posla, ruter je veoma koristan pri upotrebi dve različite računarske mreže. On spaja dve mreže, prosleđujući informacije od jedne do druge mreže. Ruter takođe štiti mrežu od ostalih mreža, sprečavajući nepotreban protok informacija između mreža. Kako je Internet jedna velika mreža napravljena od desetina hiljada manjih mreža, upotreba rutera je neophodna.

1.3. Kičme mreža

Nacionalna Naučna Fondacija (NSF) je proizvela prvu kičmu mreže velike brzine 1987 godine. Nazvana NSFNET, bila je T1 linija koja je povezivala 170 manjih mreža i radila pri brini od 1.544 Mbps. Sledeće godine IBM, MCI, i Merit su sarađivali sa NSF na proizvodnji kičme mreže i tako su proizveli T3 (45Mbps) kičmu mreže. Kičme mreža su tipično linije optičkih vlakana. Te linije sadrže višestruke optičke kablove kombinovane tako da povećaju kapaciet. Optički kablovi su standardizovali OC kao optičkog mediuma za prenos podataka, kao što su OC-3, OC-12 ili OC-48. OC-3 linija može postići brzinu od 155 Mbps dok OC-48 može postići brzinu od 2.488 Gbps.
Danas mnoge kompanije imaju svoje kičme mreža velikih kapaciteta, I sve one komuniciraju preko različitih NAP –ova širom sveta. Na ovaj način, svako na Internetu, bez obzira na to gde se nalaze i koju kompaniju koriste, su u mogućnosti da komuniciraju sa svakim korisnikom Interneta. Ceo Internet je gigantski sporazum izmedju kompanija da slobodno komuniciraju.

1.4. Internet Protokol: IP Adrese

Svaki uređaj na Internetu ima jedinstven identifikacioni broj, koji se naziva IP adresa. IP znači Internet Protokol, što je jezik koji računari koriste da bi komunicirali preko Interneta. Protokol je pre-definisan način na koji neko ko hoće da koristi servis komunicira sa tim servisom. Taj neko može da bude osoba, ali mnogo češće je to računarski program kao što je Internet browser.
Tipična IP adresa izgleda ovako:
216.27.61.137
Da bi korisnicima bilo jednostavnije da zapamte IP adrese se izražavaju u decimalnom formatu kao decimalni broj sa tačkama kao broj iznad, ali računari komuniciraju u binarnom obliku. Ovo je ista adresa u binarnom obliku:
11011000.00011011.00111101.10001001
Četiri broja u IP adresi se zovu oktetima zbog toga što svaki broj ima osam cifara kada je u binarnom obliku. Ako se sabere broj tih cifara, dobija se broj 32, zbog čega se IP adrese smatraju 32 –bitnim brojevima. Zbog toga što svaka od osam cifara u oktetu ima dve različite vrednosti (1 ili 0), broj kombinacija po oktetu iznosi 256. Svaki oktet može da sadrži bilo koju vrednost između 0 i 255. Kombinacijom sva četiri okteta dobija se 4,294,967,296 jedinstvenih vrednosti!
Od skoro 4.3 milijarde mogućih kombinacija, određene vrednosti su zabranjene za korišćenje kao tipične IP adrese. Na primer, IP adresa 0.0.0.0 je rezervisana za predefinisanu mrežu a adresa 255.255.255.255 se koristi za broadcast.
Okteti služe za kreiranje klasa IP adresa koje mogu biti dodeljene nekoj kompaniji, vladi ili nekom drugom enitetu u zavisnosti od veličine i potrebe. Okteti su podeljeni u dve celine: Mreža i Server. Oblast Mreža uvek sadrži prvi oktet. On se koristi za identifikaciju mreže kojoj računar pripada. Server

SADRŽAJ:
1. Internet ............................................................................................................................1
1.1. Hijerarhija mreža ...............................................................................................1
1.2. Premošćivanje razdaljine .................................................................................2
1.3. Kičme mreža ......................................................................................................2
1.4. Internet Protokol: IP Adrese ............................................................................3
1.5. Internet Protokol: Domain Name System .....................................................3
1.6. Uniform Resource Locators ............................................................................4
1.7. Klijenti i serveri ..................................................................................................4
1.8. Portovi ................................................................................................................5
2. Ethernet ........................................................................................................................6
2.1. Nastanak Eterneta...............................................................................................7
2.2. Osnove Eterneta ...............................................................................................7
2.3. Protokoli .............................................................................................................7
2.4. Terminologija Eterneta ....................................................................................7
2.5. Eternet medium ................................................................................................8
2.6. CSMA/CD ..........................................................................................................8
2.7. Ograničenja Eterneta .......................................................................................9
2.8. Ripiteri ................................................................................................................9
2.9. Segmentacija Eternet mreže ...........................................................................10
2.10. Bridges .............................................................................................................10
2.11. Ruteri: Logička segmentacija .......................................................................11
2.12. Eternet danas .................................................................................................11
2.13. Puni duplex Eternet .......................................................................................12
2.14. Ethernet vs. 802.3 ..........................................................................................12
2.15. Alternativne mrežne tehnologije:
Topologija prstena .........................................................................................13
2.16. Alternativne mrežne tehnologije:
Mod asinhronog prenosa ..............................................................................14
3. Literatura .......................................................................................................................15