Instrumenti trgovinske politike

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Principi Svetske Trgovinske Organizacije (STO)

Kroz sve instrumente koji čine i sporazum o osnivanju i veći broj ministarskih deklaracija i odluka koji predviđaju dalje obaveze za članice, provlači se jedan broj jednostavnih i osnovnih principa i oni zajedno čine multilateralni trgovinski sistem.

Još pre pedesetak godina ključnim odredbama GATT-a zabranjena je diskriminacija između članica i između domaće i uvezene robe. Tako se pod “klauzulom najpovlašćenije nacije” podrazumeva da su članice obavezne da proizvodima drugih članica daju tretman koji nije nepovoljniji od tretmana koji se daje bilo kojoj drugoj zemlji. Nijedna zemlja ne može dati drugoj posebne trgovinske povlastice ili je diskriminisati i time se postiže da su sve zemlje jednake i da sve dele koristi od snizavanja trgovinskih prepreka. Međutim treba reci da i pored ove klauzule postoje ograničenja u vidu carinskih unija i zona slobodne trgovine ali se ipak tretmanom najpovlašćenije nacije obezbeđuje generalno jednak tretman zemalja tako da i zemlje u razvoju mogu da uživaju u dobrim uslovima.

Isto tako postoji i forma nediskriminacije poznata kao “nacionalni tretman” i zahteva da kada su proizvodi ušli na neko tržište ne mogu biti nepovoljnije tretirani od domaćih proizvoda. Ova dva principa kojima se postiže trgovina bez diskriminacije su preuzeti iz GATT-a i uključeni u sve sporazume STO. Suština multilateralnog trgovinskog sistema je i da obezbedi investitorima, poslodavcima, zaposlenima i potrošačima poslovno okruženje koje će promovisati trgovinu, investicije i kreiranje radnih mesta, kao i niže cene na tržištu. To okruženje mora biti stabilno i predvidivo. Sigurnost i predvidivost pristupa tržištu je uglavnom određeno korišćenjem carinskih dažbina. Kvote su u STO zabranjene, a carine su prihvaćene kao jedini legalni vid zaštite koje vlade mogu da koriste u cilju zaštite domaće industrije ili u budžetske svrhe. Cilj koji postoji jos od osnivanja GATT-a jeste postepeno što veće snižavanje carinskih stopa i od osnivanja GATT-a carinski nivoi su progresivno smanjivani kroz seriju od sedam trgovinskih rundi pregovora. Tako su zadnjom Urugvajskom rundom dogovorena carinska sniženja fazno kroz pet godina čime će se postići carina za industrijske proizvode u razvijenim zemljama za 40% (sa prosečnih 6.3% na 3.8%). Istovremeno vrednost proizvoda koji imaju bescarinski ulaz u razvijene zemlje će se popeti sa 20% na 44%. Pretvaranje svih necarinskih barijera u carinski ekvivalent obezbeđuje i znatnu sigurnost na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Suština je da svi STO sporazumi nastoje da obezbede predvidive uslove za investiranje i trgovinu i ograničavaju vlade u sprovođenju diskriminatornih i protekcionističkih politika. STO zahteva i transparentnost domaćih zakona i propisa koje se obezbeđuje publikovanjem u službenim listovima i notifikacijom STO. Zato što dopušta carine STO nije institucija slobodne trgovine ali je privržen otvorenoj i fer konkurenciji. To treba da obezbede pravila o nediskriminaciji u trgovini robama, uslugama i pravom nad intelektualnom svojinom...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Principi Svetske Trgovinske Organizacije (STO) 3
1.2 Kvote i carine – Monopol 4
1.2.1 Instrumenti vancarinske zaštitne politike 5
1.3 Carinska vrednost 5
1.4 Uspostavljanje pravila u funkciji globalizacije privrednih tokova 7
1.5 Način funkcionisanja STO 8
2 TRGOVINSKA POLITIKA 9
2.1 Zaštita domaće/mlade industrije 9
2.2 Položaj malih i nerazvijenih zemalja 10
2.3 Pojava trgovinskih marki 11
2.4 Rat marki 12
2.5 Trgovinska marka u sistemu marketinga 12
2.6 Marka u vertikalnom marketingu proizvođača i trgovine na malo 14
3 ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 18