Informcioni sistemi - poslovni i finansijski informacioni sistemi

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informacionih sistema.

1.UVOD U INFORMACION SISTEM

U vreme posle završetka II Svetskog rata, došlo je do naglog razvoja u svim sverama ljudskog drustva.Zasluge za to dugujemo pre svega razvoju nauke i pojavi novih naučnih dostignuća.
Sve te novine uslovile su potrebu defmisanja i novih pojmova koji su sa njima počeli da se koriste.
U ranom srednjem veku izučavale su se sedam naučnih disciplina:
-dijalektika
-retorika
-aritmetika
-geometrija
-muzika
-gramatika i
-astronomija
a danas postoje nekoliko desetina samostalnih naučnih disciplina, medju kojima je informatika.
Rec informatika (informatique) je nastala konstrukcijom dve francuske reci information i automatique koje je spojio francuski inženjer FILIP DRAJFUS(1962) .Medjutim , problem odredjivanja pojma informatike je dosta složen.
Naime, informatika ili informaciona nauka se različito shvata i tumači u pojedinim zemljama.Tako na primer,u Francuskoj informatika je sinonim za automatsku obradu podataka, a u Nemackoj pod tom naukom podrazumeva se nauka o kompjuterima, u Rusiji kao integralna nauka o informacijama.
Pod informatikom se podrazumeva nauka koja se bavi prikupljanjem,prenosom, obradom i skladištenjem podataka kao i koriscenjem informacija.
Ljudi vekovima pokušavaju da omoguće što lakšu i bržu obradu informacija. Posebno je bilo zanimljivo ubrzati rešavanje matematičkih problema. Na primer, 1893. Otto Steiger je konstruisao prvu mašinu za množenje brojeva, a 1931.god. je nastao prvi analogni kompjuter (Diferencijalni Analizator, MIT University).1942. godine u SAD profesor Dz. Atanasov je napravio prvi elektronski računar za rešavanje sistema jednačina, a 1946.godine se pojavio ENIAC (Electronic Numeric Integrator and Calculator) koji je korišćen za balističke proračune: trošio je 174kW električne energije, težio 30 tona i imao 1800 elektronskih cevi. Od sredine 20. veka do danas tehnologija izrade i performanse računara su se veoma razvile. Danas računari ulaze u skoro sve pore života. Računari čoveku olakšavaju i višestruko ubrzavaju rad na raznim proizvodnim, intelektualnim, administrativnim poslovima, povećavajući tako produktivnost i ekonomičnost.

1.1. Razvoj računara

Današnji razvoj tehnologije doprineo je prodorom kompjutera u gotovo sve struke. Kompjuteri su se u svom prvom stadijumu razvoja uglavnom koristili u naučnim institucijama gde su korišćeni kao sredstvo za različite složene matematičke proračune. Ljudi su tada morali poznavati mašinski jezik programiranja koji se svodio na gomilu jedinica i nula (binarni oblik), jer mašinski jezik je bio najniža (tada i jedina) tačka kominiciranja čoveka sa kompjuterom. Kompjuteri su bili veličine poveće sobe, a sadržavali su kilometre žica i el. cevi, a pravo je čudo bilo ako su radili četriri sata a da se nešto ne pokvari. Napretkom se došlo do programskog jezika prve generacije tzv. assembler (svaka izjava koda je direktna instrukcija mikroprocesoru) koji čak i danas koriste programerski fanatici jer taj jezik omogućava najbrže izvršavanje compiliranog koda, pa ga danas koriste i oni kojima trebaju brze rutine (uglavnom za nekakvu grafiku tipa animacije i sl.). Dalji razvoj doneo nam je integrirane sklopove, poluvodičke elemente i tranzistore (poluvodić dobijen od silicijuma "bombardovanog" atomima joda) koji su zamenili gomilu cevi. Tranzistori su glavni element svake memorije (mislim na najčešći slučaj, a to je RAM - Random Access Memory). Svaki tranzistor ima dva stanja '0' i '1'. Ovi tranzistori nemaju nikakve veze sa tranzistorskim elementima koji se koriste u LSI (Large Scale Integration), jedino što imaju isti broj izvoda pa su po tom principu rada slični.

1.UVOD U INFORMACION1 SISTEM 2
1.1. Razvoj računara 3
1.2. Računarski sistem – arhitektura 5
Arhitektura računara označava glavne sastavne delove računara i njihovu međusobnu povezanost u jednu funkcionalnu celinu. Glavne komponente arhitekture računara čine: procesor, memorija, i komunikacioni sistem. Glavna komponenta arhitekture računara je centralna procesorska jedinica (CPU). Centralna procesorska jedinica sadrži digitalna kola koja prihvataju i izvršavaju programske instrukcije. 5
1.3. Osnovne sistemske komponente 7
Softverski deo računarskog sistema čini skup svih programa. 8
Podatak je formalizovana reprezentacija činjenice ili ideje pogodna za komunikaciju, interpretaciju i obradu od strane ljudi ili mašina. Drugim rečima, podaci su činjenice, oznake ili zapažanja nastala u toku nekog procesa, a koje su zapisane tj. kodirane pomoću nekih fizičkih simbola, ili simbola neke azbuke, i imaju svojstvo da mogu da se beleže, čuvaju, prenose i obrađuju. 8
Procedure predstavljaju skup postupaka i pravila, koja se moraju poštovati i primenjivati u cilju pravilne upotrebe računarskog sistema, i pravilne obrade podataka, kako bi korisnici, tj. ljudi, pomoću računara rešili neki zadatak. 8
1.4. Spoljna memorija 8
1.5.Hard disk interfejsi (IDE, SCSI) 9
1.6. Ulazni uređaji 11
1.7Izlazni uređaji 12
1.8 Klase računarskih sistema – Mainframe računari, mini računari ... 14
1.9.Računarske mreže – pojam, razlozi za umrežavanje, vrste mreža, topologije, mrežne arhitekture, protokoli, serveri, klijenti,... 15
2.Literarura: 16