Informacioni sistem Panonske banke

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informacionih sistema.

1.1. Naziv i sedište

Panonska banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Novom Sadu, ul. Bulevar oslobođenja 76. ( Telefon je +381 21 4887 100 ). Panonska banka je univerzalna banka koja u svom poslovanju objedinjuje aktivnosti komercijalnog i investicionog bankarstva. Vizija Panonske banke je da u saradnji sa strateškim partnerom preraste okvire regionalne banke i postane značajan, pouzdan i nezaobilazan poslovni partner na ukupnom tržišnom prostoru Srbije.
Njena razvojna politika usmerena je ka tržišnom profilisanju Banke kao univerzalne finansijske institucije, prepoznatljivog korporativnog imidža, sa liderskim ambicijama u pojedinim segmentima i na područjima, odnosno:
• Banke koja klijentima ne pruža samo bankarske usluge već i rešenja za njihove finansijske probleme;
• Poslovne banke koja poseduje visok stepen adaptibilnosti na promene u okruženju i aktivno doprinosi razvoju privredne sredine;
• Banke koja je fleksibilna prema zahtevima tržišta i koja prepoznaje i koristi tržišne šanse, izbegavajući pri tom konflikt interesa; i
• Banke koja predstavlja uređen sistem sa izgrađenom organizacionom i kadrovskom strukturom i koja poseduje informatičku superiornost.

1.2. Istorijat

U oblasti finansija i bankarstva već više od četvrt veka posluje Panonska banka a.d. Novi Sad, koju je ka vrhu jugoslovenskog, odnosno srpskocrnogorskog bankarstva vodilo racionalno i stabilno poslovanje, neprekidno jačanje depozitne i kapitalne osnove, održavanje visokog nivoa dinarske i devizne likvidnosti.
Panonska banka je tokom svog razvoja nekoliko puta menjala status, oblik organizovanja i naziv, usklađujući na taj način poslovanje sa promenama u jugoslovenskom, odnosno srpskocrnogorskom privrednom i bankarskom sistemu.
Osnovana je 1974. godine pod nazivom Vojvođanska banka – Filijala Novi Sad, i to sa 95 osnivača i deponenata, zatim je 1978. godine nastavila rad kao Vojvođanska banka – Osnovna banka Novi Sad, a 1989. godine transformisala se u deoničarsko društvo pod nazivom Panonska banka d.d. Naime, tada se Banci pripojila Poljobanka – Osnovna poljoprivredna banka Novi Sad, a odvojila Vojvodjanska banka – Udružena banka Novi Sad.
Od 1995. godine posluje kao akcionarsko društvo, odnosno kao Panonska banka a.d. Novi Sad.
2002. godine, konverzijom duga prema poveriocima Londonskog i Pariskog kluba i po osnovu obaveza stare devizne štednje, promenjena je vlasnička struktura Panonske banke. Panonska banka se nalazi u većinskom državnom vlasništvu – Republika Srbija ima udeo od 53 odsto akcijskog kapitala Banke.
U januaru 2003. godine postavljen je novi menadžment banke. Za generalnog direktora imenovan je dr Srđan Petrović.

1.3. Delatnost

Panonska banka a.d. Novi Sad obavlja depozitne, kreditne i druge bankarske poslove u zemlji i inostranstvu.
Usluge koje Banka pruža obuhvataju:
• Primanje svih vrsta novčanih depozita (depozitni posao)
• Davanje i uzimanje kredita (kreditni posao)
• Devizne, devizno – valutne i menjačke poslove
• Izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica (emisioni posao)
• Čuvanje sredstava i hartija od vrednosti i upravljanje njima
• Kupovina i prodaja hartija od vrednosti (posao sa efektima)
• Izdavanje jemstva, garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao)
• Poslove platnog prometa u zemlji i inostranstvu
• Kreditne poslove sa inostranstvom

Banka obavlja i sledeće poslove:
• Posredovanje i trgovina hartijama od vrednosti
• Kupovina i naplata potraživanja
• Pružanje drugih finansijskih usluga
• Čuvanje predmeta od zlata i drugih plemenitih metala, nakita i drugih predmeta.

1.4. Istorijski razvoj informacionog sistema

Panonska banka je osnovana 1974. godine. Prvi informacioni sistem je postavljen 1979. godine korišćenjem zajedničkog centralnog računara sa drugom bankom. Posle petnaest godina od osnivanja, Banka kupuje centralni računar IBM 9370/90, u to vreme najsavremeniji model, koji je omogućavao direktan transfer podataka sa šaltera na računar i automatizaciju novih poslovnih funkcija Banke. Od osnovnih modula kupljenog aplikativnog softvera, informacioni sistem Banke prerasta u savremen sistem za bankarsko poslovanje. Danas se u Banci primenjuje najsavremeniji hardver (SUN Microsystems cluster) i komunikaciona oprema. Sektor infromacionih tehnologija Banke je istovremeno razvijao sopstveni aplikativni i sistemski softver radjen u ORACLE-im alatima generacije 6i i na bazi podataka ORACLE 9i.

Početkom osamdesetih bankarsko poslovanje se isključivo zasnivalo na poslovima sa fizičkim licima. Obim i metode bankarskog poslovanja u to vreme, nisu zahtevali sistem sa posebnim performansama. U tom periodu bilo je potrebno da sistem bude pouzdan. Shodno tome, tadašnje odeljenje informatike, je koristilo kupljen aplikativni softver od softverskih kuća. Računarska mreža koja se tada koristila imala je SNA infrastrukturu koja je bila u skladu sa tadašnjim potrebama i mogućnostima. Aplikativni modul poslovanje na šalterima je bio pod operativnim sistemom DOS. Krajem 1993. godine je kupljen još jedan IBM računar (IBM 9370/90), kako bi se prevazišao povećan obim poslova tokom godina hiperinflacije. Devedesetih godina informacioni sistem Banke se zasnivao na aplikativnim modulima u različitim alatima, operativnim sistemima i platformama i nerešenom problemu 2000. godine.

U drugoj polovini devedesetih, doneta je odluka o celokupnom inoviranju informativnog sistema, što je podrazumevalo velika ulaganja. Moguće opcije za rešenje ovih problema bile su: migracija postojećih programa ili inoviranje celokupnog aplikativnog softvera. Rukovodstvo Sektora informacionih tehnologija opredelilo se za inoviranje celokupnog aplikativnog softvera. Za realizaciju takvog poduhvata jedan od osnovnih preduslova bila je nabavka nove opreme koja bi omogućila korišćenje savremenih alata za projektovanje i programiranje. Pored navedenog, najznačajni preduslov za realizaciju usvojenog rešenja bila

1. Uvod………………………………………………………………………………………………………...2
1.1. Naziv i sedište…………………………………………………………………………………………….2
1.2. Istorijat……………………………………………………………………………………………………2
1.3. Delatnost………………………………………………………………………………………………….3
1.4. Istorijski razvoj informacionog sistema…………………………………………………………………..3
1.5. Definisanje problema……………………………………………………………………………………..4
1.6. Cilj seminarskog rada…………………………………………………………………………………….4
2. Snimak postojećih tokova informacija…………………………………………………………………......5
2.1. Organizaciona struktura……………………………………………………………………………….....5
2.2. Tokovi informacija…………………………………………………………………………………….....6
2.3. Analiza postojećeg stanja informacionog sistema……………………………………………………….7
2.3.1. Aplikativni softver……………………………………………………………………………………..9
2.3.1.1. Moduli………………………………………………………………………………………………..9
2.3.2. Sigurnost informacionog sistema……………………………………………………………………..11
2.4. Procena informatizovanosti……………………………………………………………………………..11
3. Predlog savremenog rešenja tokova informacija………………………………………………………….12
3.1. Predlog novog rešenja…………………………………………………………………………………...12
3.2. Obrazloženje rešenja…………………………………………………………………………………….12
3.3. Predlozi rešenja definisanih problema…………………………………………………………………..13
4. Zaključak…………………………………………………………………………………………………..14
5. Literatura…………………………………………………………………………………………………..15