Inflacija 3

Reč inflacija vodi poreklo od latinske reči inflatio, što znači naduvavanje ili nadimanje. Reč inflacija prvi put je uptrebljena u SAD-u da bi se njom označio nagli skok cena i novčanog opticaja u doba gradjanskog rata 1861-1865. godine, kada je vlada bila prisiljena da izda papirni novac za finansiranje ratova.
Inflacija predstavlja oblik monetarne neravnoteže u kojoj je ponuda novca znatno veća od tražnje za novcem, što se neposredno manifestuje opadanjem kupovne moći novca i kontinuiranim porastom cena. Ona dakle predstavlja opšti rast cena.
Inflacija je uvek vruća tema, negativna je pojava u društvu ukoliko je nekontrolisana, i veoma je bitan fenomen današnjice. Njeno kretanje je neizostavna vest svih novina, bogata veoma bitnim informacijama kako za velike investitore, tako i za obične ljude.
Odatle potiče i moje interesovanje za ovu temu, i iako je to možda previše česta tema, izgleda kao da nikada nije potpuno obrađena, što svakako predstavlja izazov. Ono na šta još želim da se skoncentrišem u uvodu, jeste pre svega na instituciju koja „drži sve konce u rukama“ kada je u pitanju inflacija, a to je centralna banka.
Centralna banka utiče na kretanje inflacije kroz monetarnu politiku i njene instrumente. Odnosno, uloga centralne banke je da obezbedi monetarnu stabilnost, a to podrazumeva održavanje niske, stabilne i predvidive inflacije, kao i poverenje u valutu.
Ciljana stopa inflacije, kao godišnja procentualna promena indeksa potrošačkih cena, jedina je numerička smernica za monetarnu politiku koju sprovodi i Narodna banka Srbije. Ciljana inflacija se utvrdjuje kao jedinstvena vrednost sa dozvoljenim odstupanjem, merena godišnjom procentualnom promenom indeksa potrošačkih cena, za nekoliko godina unapred.
Ciljana stopa inflacije se postiže promenama referentne kamatne stope, koja se primenjuje u sprovodjenju osnovnih operacija monetarne politike (npr. u sprovodjenju dvonedeljnih repo operacija). Ta kamatna stopa najčešće predstavlja glavni instrument monetarne politike, dok ostali instrumenti monetarnog regulisanja imaju pomoćnu ulogu tj. doprinose nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište, kao i razvoju finansijskih tržišta, bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema. Takođe, da bi centralna banka postigla ciljanu stopu inflacije, ona moze da se odluči da sprovodi režim rukovodjeno plivajućeg deviznog kursa, koji podrazumeva pravo intervencija u slučaju znatnih dnevnih oscilacija na deviznom tržištu, ugroženosti finansijske i cenovne stabilnosti i zaštite adekvatnog nivoa deviznih rezervi, čime se Narodna banka Srbije često bavila u skorije vreme.
Svi stavovi o inflaciji nisu uvek negativni. Jedan od efekata inflacije, takođe je da generalno okruženje obeshrabruje spuštanje cena roba i usluga, kao i nadoknada za radnu snagu, pa zbog tog prilagođavanje relativnih nivoa cena postaje jednostavnije. Cene mnogih proizvada imaju tendenciju da vremenom rastu, pa napori da se monetarnom ili fiskalnom politikom održi stanje nulte inflacije mogu imati i negativan efekat. Stoga mnogi ekonomisti smatraju da umeren nivo inflacije može pozitivno podstaći privredu. Takođe, mere kojima se održava stabilan nivo cena, u nekim situacijama, mogu dovesti i do deflacije, koja može biti vrlo destruktivna, kao i do recesije, pa čak i depresije.

Uvod
1.Pojam i vrste inflacije 4
1.1.Merenje inflacije 4
1.2.Vrste inflacije 6
1.3.Uzroci inflacije 7
1.4.Anti-inflaciona strategija 8
1.5.Troškovi inflacije 8
2.Inflacija i investiranje 9
3.Inflacija u SR Jugoslaviji 9
4.Kratkoročna nagodba između inflacije i nezaposlenosti; Filipsova kriva 10
5.Inflacija u Srbiji u 2011. godini 12
Zaključak 14
Literatura 15