Inervacija srca

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Srce (grč. καρδία - kardia, lat cor) je dvostruka, autonomna pumpa malo veća od stisnute šake, čiji delovi rade unisono kako bi izbacivali krv u sve delove tela. Kod odraslih ljudi srce je dugačko oko 12 cm, široko 8-9 cm u najširem delu, te debljine oko 6 cm. Težina kod muškaraca varira 280-340 grama, a kod žena 230-280 grama. Srce se povećava težinom i veličinom tokom života, negde do zrele dobi, a to povećanje je izraženije kod muškaraca nego kod žena.

Srce je septum podeljeno na desnu i levu polovinu, a još jedno suženje dodatno deli polovine na dve šupljine, gde gornju šupljinu nazivamo atrijuma, a donju ventrikul. Srce se stoga sastoji od četiri odeljka ili komora: desni i levi atrijuma i desni i levi ventrikul. Atrij primaju krv koju izbacuju u ventrikula. Sinkronizirana aktivnost dveju srčanih atrioventrikularnih pumpa (desni i levi odeljak) čine srčani ciklus. Ciklus započinje periodom širenja ventrikula i ventrikularnog punjenja (dijastola) a završava periodom kontrakcije i pražnjenja ventrikula (sistola). Dva srčana zvuci čuju se stetoskopom "lab" zvuk dok se krv prenosi (ili usisava) iz atrijuma u ventrikula i "dab" zvuk dok ventrikula izbacuju krv iz srca. Srčane zvuke proizvodi pomeranje srčanih zalistaka koji sprečavaju povratak krvi tokom kontrakcije srca...

Simpatički sistem

Centralni deo simpatičkog sistema čine jedra smeštena u grudnom delu bočnih rogova kičmene moždine. Periferni deo se sastoji od: preganglijskih vlakana, ganglija, postganglijskih vlakana. Ganglije su postavljene u vidu dva niza ganglija, sa obe strane kičme, koje su povezane međuganglijskim vlaknima pa grade simpatičko stablo koje je u vezi sa kičmenom moždinom.

Centar simpatičkog sistema nalazi se u lateralnim (bočnim) delovima sive mase kičmene moždine u segmentima T1-L2. Tu su smeštena tela simpatičkih nervnih ćelija. Odatle polaze nervna vlakna (aksoni) koja dolaze do ganglija paravertebralnog simpatičkog lanca. Ta vlakna se zovu i preganglijska vlakna. Simpatički lanac obuhvata niz simpatičkih ganglija koje se nalaze uz kičmeni stub-paravertebralno. Pomenuti simpatički aksoni napuštaju kičmenu moždinu putem prednjeg korena spinalnih (kičmenih) živaca. Čim spinalni nerv napusti kičmeni stub, preganglijska simpatička vlakna napuštaju ovaj živac i putem belih komunikantnih grana (lat. ramus comunicans albus) stižu u pomenute paravertebralne simpatičke ganglije. Dalji put je različit...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Simpatički sistem 4
1.2 Parasimpatički sistem 5
1.3 Neurologija srčanog mišićnog tkiva 6
1.3.1 Mioepitelne ćelije 7
1.3.2 Miofibroblasti 7
1.3.3 Periciti 7
1.4 Aortno karotidna inervacija 8
1.5 Inervacija srca, poremećaji i posledice 9
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 11