Inervacija srca

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,344
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Inervacija srca
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz medicine i biologije.

Srce (grč. καρδία - kardia, lat cor) je dvostruka, autonomna pumpa malo veća od stisnute šake, čiji delovi rade unisono kako bi izbacivali krv u sve delove tela. Kod odraslih ljudi srce je dugačko oko 12 cm, široko 8-9 cm u najširem delu, te debljine oko 6 cm. Težina kod muškaraca varira 280-340 grama, a kod žena 230-280 grama. Srce se povećava težinom i veličinom tokom života, negde do zrele dobi, a to povećanje je izraženije kod muškaraca nego kod žena.

Srce je septum podeljeno na desnu i levu polovinu, a još jedno suženje dodatno deli polovine na dve šupljine, gde gornju šupljinu nazivamo atrijuma, a donju ventrikul. Srce se stoga sastoji od četiri odeljka ili komora: desni i levi atrijuma i desni i levi ventrikul. Atrij primaju krv koju izbacuju u ventrikula. Sinkronizirana aktivnost dveju srčanih atrioventrikularnih pumpa (desni i levi odeljak) čine srčani ciklus. Ciklus započinje periodom širenja ventrikula i ventrikularnog punjenja (dijastola) a završava periodom kontrakcije i pražnjenja ventrikula (sistola). Dva srčana zvuci čuju se stetoskopom "lab" zvuk dok se krv prenosi (ili usisava) iz atrijuma u ventrikula i "dab" zvuk dok ventrikula izbacuju krv iz srca. Srčane zvuke proizvodi pomeranje srčanih zalistaka koji sprečavaju povratak krvi tokom kontrakcije srca.

Desna strana srca (desno srce) prima neoksigeniranu (vensku) krv iz tela kroz gornju šuplju venu (vena cava superior) i donju šuplju venu (vena cava inferior) i izbacuje je kroz truncus pulmonalis u pluća kako bi se tamo oksigenizirala. Leva strana srca (levo srce) prima dobro oksigeniranu (arterijsku) krv iz pluća kroz Pulmonalni vene i izbacuje je u aortu za distribuciju po telu.

Srčano pumpanje je proizvod ritmičke kontrakcije i opuštanja srčanog mišića, koji se naziva miokardijum. Pri kontrakciji zida atrijuma ili ventrikule, zid se pomera unutar srca i pritiska krv u komore. Ovaj pritisak tečnosti unutar komora primorava krv da napusti srce, i mišići koji čine zid atrija ili ventrikule se opuštaju i primaju novu količinu krvi. Mišići zidova ventrikula su deblji, jer za razliku od atrija koje moraju da provode krv do ventrikula, ventrikule provode krv do svih organa u organizmu, od najbližih do najdaljih, te moraju da imaju veću masu i snagu pumpanja. Takođe, mišićni zid leve ventrikule je deblji od desne, jer desna ventrikula pumpa krv samo u pluća, dok leva ventrikula pumpa krv u ostatak organizma. Atrijum i ventrikula sa obe strane srca (leve i desne) su odvojene atrio-ventrikularnim zaliscima (AV zalisci). Uloga ovih zalistaka je da kontrolišu tok krvi, tj. reguliše krv tako da teče iz atrijuma u ventrikulu, a nikako u obrnutom smeru, iz ventrikule u atrijum. AV zalisci se otvaraju i zatvaraju kao rezultat u cikličnim promenama pritiska sa svakim otkucajem srca. Kada je pritisak u atrijumu viši od onog u ventrikuli, zalistak se otvori, u suprotnom se zalistak zatvori.

Srčani mišić se kontrahuje ritmično i automatski, a inerviše ga vegetativni nervni sistem (simpatikus i parasimpatikus). Signali koji izazivaju srčane kontrakcije nastaju u zidu desne pretkomore, ali nervni sistem utiče na njegov ritam.


Simpatički sistem

Centralni deo simpatičkog sistema čine jedra smeštena u grudnom delu bočnih rogova kičmene moždine. Periferni deo se sastoji od: preganglijskih vlakana, ganglija, postganglijskih vlakana. Ganglije su postavljene u vidu dva niza ganglija, sa obe strane kičme, koje su povezane međuganglijskim vlaknima pa grade simpatičko stablo koje je u vezi sa kičmenom moždinom.

Centar simpatičkog sistema nalazi se u lateralnim (bočnim) delovima sive mase kičmene moždine u segmentima T1-L2. Tu su smeštena tela simpatičkih nervnih ćelija. Odatle polaze nervna vlakna (aksoni) koja dolaze do ganglija paravertebralnog simpatičkog lanca. Ta vlakna se zovu i preganglijska vlakna. Simpatički lanac obuhvata niz simpatičkih ganglija koje se nalaze uz kičmeni stub-paravertebralno. Pomenuti simpatički aksoni napuštaju kičmenu moždinu putem prednjeg korena spinalnih (kičmenih) živaca. Čim spinalni nerv napusti kičmeni stub, preganglijska simpatička vlakna napuštaju ovaj živac i putem belih komunikantnih grana (lat. ramus comunicans albus) stižu u pomenute paravertebralne simpatičke ganglije. Dalji put je različit.

Vlakna se mogu sinapsama povezati sa ganglionarnim simpatičkim ćelijama odgovarajuće ganglije (dakle u istom segmentu), mogu se pružati nagore i nadole u lancu i ostvariti sinpsu u nekoj drugoj gangliji u lancu i na kraju mogu samo proći kroz ganglije, bez sinapse, i produžiti put nekim od simpatičkih nerava, do prevertebralnih simpatičkih ganglija i tu ostvariti sinapsu. Ovakve ganglije se ne nalaze u blizini kičmenog stuba (kao paravertebralne), već u drugim delovima organizma. Najveći je celijačni ganglion. U simpatičkim ganglijama (paravertebralnim i prevertebralinm) se nervni impulsi prebacuju na postganglijska vlakna. Postganglijska vlakna putuju do svojih krajnjih odredišta, a to su unutrašnji organi. Neka postganglijska vlakna, koja inervišu krvne sudove, znojne žlezde, i mišiće dlake (piloerektilne mišiće) se iz paravertebralnih ganglija vraćaju putem sivih komunikantnih grana (lat. ramus comunicans griseus) nazad u spinalne živce i zajedno sa njima inervišu pomenute strukture.

Simpatička vlakna iz segmenta T1 inervišu glavu (pogotovu delove oka iris i cilijarni mišić), iz segmenta T2 dospevaju u vrat. Segmenti T3-T6 inervišu simpatički organe grudnog koša, T7-T11 abdominalne organe, a segmenti T12, L1 i L2 inervišu donje ekstremitete. Preganglijska simpatička vlakna koja inervišu srž nadbubrežne žlezde prolaze kroz sve ganglije bez ostvarivanja sinapse i stižu do ove žlezde. Tu se povezuju sa modifikovanim nervnim ćelijama koja luče hormone adrenalin (oko 80%) i noradrenalin (oko 20%) u cirkulaciju. Preganglijska simpatička vlakna oslobađaju na svojim krajevima neurotransmiter acetil holin. Postganglijska simpatička vlakna oslobađaju na svojim krajevima pretežno neurotransmiter noradrenalin, koji je glavni neurotransmiter simpatičkog sistema. Manji deo postganglijskih simpatičkih vlakana sekretuje na svojim završecima neurotransmiter acetil holin. Ovakva vlakna inervišu znojne žlezde, mišiće dlake i krvne sudove kože (ne sve krvne sudove, već samo kože). Neurotransmiteri se vezuju za odgovarajuće receptore na ćelijama, čijom se aktivacijom postižu promene tj. ostvaruje određeno dejstvo. Receptori za koje se vezuju adrenalin i noradrenali su α1, α2, ß1 i ß2 receptori.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
12:00 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Infarkt srca derrick 0 1,782 20-02-2014 03:27 PM
zadnja poruka: derrick
  Rad srca i bolesti rada srca Dzemala 0 2,625 31-08-2010 01:23 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Inervacija srca Dzemala 0 1,389 31-08-2010 12:39 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Rad srca i bolesti rada srca Vesnica 0 2,161 20-05-2010 03:07 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: