Imovina preduzeća

IMOVINA PREDUZEĆA

Svakom preduzeću je potrebna imovina da bi moglo obavljati svoju delatnost, izradjivati proizvode, tj. usluge za prodaju na tržištu u cilju ostvarivanja dobitka. Imovinu preduzeća čine:

 Osnovna (stalna) sredstva
 Obratna (promenljiva) sredstva

U odredjenom trenutku, sredstva se mogu pojaviti u različitim oblicima:

 U obliku novca
 U obračunskom obliku (prava)
 U stvarnom obliku

Oblik sredstava se menja. Novcem preduzeće kupuje sredstva za rad, sirovine, zapošljava radnu snagu (novčani oblik se menja u stvarni). U poslovnom procesu se formiraju proizvodi/usluge koje preduzeća prodaju. Po pravilu se najpre javljaju u obračunskom obliku, a zatim u obliku novca. Proces se tada ponavlja.
Brzinu promene sredstava iz jednog u drugi oblik merimo koeficijentom promene sredstava.

K = broj dana u godini / dani vezivanja odredjenih oblika sredstava

Dani vezivanja označavaju vreme u kome se sredstvo zadržava u odredjenom obliku.
Koeficijent okretanja sredstava su osnova za podelu sredstava u osnovna (K je manji od 1) i obratna (K je veći od 1).

1. Osnovna (stalna) sredstva

Osnovna (stalna) sredstva ostaju u preduzeću i pri tome zadržavaju svoj prvobitni oblik. Svoju vrednost zatim prenose na efekte poslovanja sa obračunavanjem amortizacije. Osnovna sredstva se pojavljuju u preduzeću u sva tri oblika.

Vrste osnovnih sredstava:

 Materijalna (npr. zemljišta, zgrade, radna oprema, stada, višegodišnji rasadi). Preduzeću omogućavaju obavljanje njegove delatnosti u ulozi objektivnih uslova rada ili pomoćnih uslova za rad
 Nematerijalna (npr. patenti, licence, troškovi razvoja novih proizvoda, robne marke, dugoročno razgraničavanje troškova) su nalozi u pridobijanju materijalnih prava od kojih preduzeće očekuje odredjene koristi ili dugoročno razgraničavanje troškova koje će preduzeće pokriti budućim poslovnim rezultatima.


2. Obrtna (promenljiva) sredstva

Obrtna (promenljiva) sredstva se u poslovanju preduzeća stalno preoblikuju i mogu se javiti u obliku stvari, prava ili novca.

Vrste obrtnih sredstava:

 Zalihe (materijal, nedovršeni proizvodi, poluproizvodi, gotovi proizvodi, trgovačka roba, ambalaža, sitni inventar; roba, data u komisionu prodaju ili kooperantima)
 Obaveze iz poslovanja (kratkoročne, koje je potrebno platiti u roku od najkasnije godinu dana i dugoročne, koje treba platiti u periodu dužem od godinu dana)
 Kratkoročni finansijski nalozi (finanskijski nalozi sa rokom vraćanja do godinu dana, npr. deonice, kratkoročno date pozajmice, kratkoročni vrednosni papiri, kratkoročni depoziti...).

 Novčana sredstva (gotovina u blagajni, novčana sredstva u banci)
 Aktivna vremenska razgraničenja (veći troškovi, koji nastaju u preduzeću povremeno, npr. velike popravke i razgraničavamo ih na duži period, da preterano ne opterećuju tekuće poslovanje)

2.1. Brzina obrtanja obrtnih sredstava

Značajan uticaj na njihovu potrebnu količinu i sastav za nesmetano poslovanje i, s tim u vezi, na troškove i likvidnost poslovanja. Na količinu obrtnih sredstava utiču brojni faktori:
 predmet poslovanja (u proizvodima veće vrednosti je po pravilu veća vrednost potrebnih obrtnih sredstava);
 trajanje proizvodnog procesa (što je duži proces proizvodnje, više obrtnih sredstava je potrebno);
 obrtanje zaliha (što je brže obrtanje zaliha, manje obrtnih sredstava je potrebno);
 uslovi nabavke (duži rokovi plaćanja nabavljenog materijala smanjuju visinu obrtnih sredstava);
 uslovi prodaje (duži rokovi plaćanja pri prodaji proizvoda potražuju veća obrtna sredstva);
 sezonska kretanja (veća nabavka sirovina u sezoni, npr. u poljoprivredi se angažuje više novčanih sredstava, koji se prodajom proizvoda postepeno vraćaju preduzeću u dužem periodu);
 ciklična kretanja (u privrednoj krizi se smanjuje kupovna moć kupaca, zalihe u preduzeću se povećavaju, pospešuje se prodaja npr. kreditiranjem, koja potražuje više obrtnih sredstava);
 povećanje obima poslovanja (dodatne investicije u osnovna sredstva zahtevaju odgovarajuća veća ulaganja u obrtna sredstva).
Obrtna sredstva se transformišu iz novčanog oblika u robni oblik i opet nazad u novčani. Što je brži proces transformacije obrtnih sredstava, potrebna je njihova manja količina, niži su troškovi i veća je efikasnost poslovanja. Nastojanje preduzeća mora biti što brži obrt sredstava.
Brzinu obrtanja obrtnih sredstava merimo koeficijentom obrta, koji nam pokazuje koliko se u odredjenom periodu obrnu obrtna sredstva iz novčanog preko robnog oblika i obratno.
K = rashodi poslovanja / prosečno stanje
Prosečno vreme trajanja 1 obrta = 360 dana/K
Prosečno potrebna vrednost obrtnih sredstava = rashodi poslovanja / K
Primer:
U odredjenom periodu preduzeće je imalo A 600.000 din rashoda, za koji je potraživalo 100.000 din obrtnih sredstava.
K = 600.000 din / 100.000 din = 6
U tom periodu su se obrtna sredstva transformisala (obrnula) 6x.
Prosečno vreme trajanja 1 obrta = 360 dana/6 = 60 dana
Nakon 60 dana obrtna sredstva se opet vraćaju u novčani oblik.
Prosečno potrebna vrednost obrtnih sredstava = 600.000 din / 6 = 100.000 din
Ako je preduzeće A imalo u tom periodu 600.000 din rashoda i koeficijent obrta 6, za finansiranje tog poslovanja je potrebno 100.000 din obrtnih sredstava.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad