XML

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Proširivi markerski jezik (Extensible Markup Language,XML), je relativno nov standard za razmenu podataka, prvenstveno namenjen Internetu. Iako je nov standard, XML se svakim danom sve više koristi u mnogim oblastima. XML je skup pravila za dizajniranje tekstualnih formata koji omogućavaju struktuiranje podataka, tako da njihove mogućnosti mogu doći do izražaja svuda gde se obavljaju operacije ulaza i izlaza, memorisanja ili prenosa podataka sa jednog na drugo mesto. XML nije programski jezik tako da se ne mora poznavati programiranje da bi se koristio ili razumeo. XML omogućava računarima olakšano generisanje podataka, čitanje podataka i osiguravanje da su strukture podataka nedvosmislene. Primena ovog markerskog jezika nije vezana isključivo za rad na mreži, već se može koristiti i kao zamena (dopuna) za tradicionalne baze podataka ili za razmenu informacija iz oblasti finansija među poslovnim partnerima.

U daljem radu biće predstavljen istorijat markerskih jezika, sam XML, veza relacionih baza podatake i XML-a. Posebna pažnja će biti posvećena upitima u XML-u opisivanjem jezika XPath i XQuery. Na kraju rada će se dati prikaz primene XML-a i njegovog daljeg razvoja u budućnosti.

U radu će se u zagradama "[i]" navoditi korišćena literatura, gde "i" predstavlja broj redosleda knjige navedene u literaturi. Literatura se nalazi na poslednjoj stranici rada.

Proširivi markerski jezik-XML

Proširivi markerski jezik je jedan od najnovijih jezika za komunikaciju na Internetu, koji se svakim danom sve više razvija i koji predstavlja visokosposobnu tehnologiju koja se koristi prevashodno za upravljanje, prikazivanje i organizovanje podataka. XML predstavlja tehnologiju koja je orjentisana na opisivanje i strukturiranje podataka.

Računar koristi razne tipove datoteka za čuvanje podataka. Binarne i tekstualne datoteke imaju svoje prednosti i mane. Prednost binarnih datoteka je u tome da ih računar lako razume i to što su kompaktne, a mana im je samosvojnost takvog formata (binarnu datoteku napravljenu pomoću jedne aplikacije ne možete uvek otvoriti uz pomoć neke druge aplikacije). Prednost tekstualnih datoteka je ta što su one univerzalne u smislu razmene, a mana je teže dodavanje novih informacija. Bilo bi idealno kada bi postojao format koji bi kombinovao univerzalnost tekstuelnih datoteka sa efikasnošću i širokim mogućnostima binarne datoteke. [1]

Istorijat markiranja

Ideja o univerzalnom formatu nije nova. Ustvari, od samog nastanka računara, programeri su tražili načine za razmenu informacija između različitih računarskih programa.

SGML

Standard Generalized Markup Language, SGML se smatra pretkom svih markerskih jezika. Standard SGML je nastao '60-ih godina od strane ljudi iz IBM-a koji su tražili rešenje problema u vezi razmene dokumenata od jedne platforme i konfiguracije operativnig sistema do drugih. Njihov prvi pokušaj je nazvan General Markup Language (GML) i bio je zaštićen (licenciran), jezik za korišćenje u IBM-u. Tvorci GML-a Charles Goldfarb, Ed Mosher i Ray Lorie su par godina kasnije realizovali zamišljeno rešenje za kreiranje lako prenosivih dokumenata koji će raditi bilo gde, a ne samo u IBM-u. GML je napokon uobličen od strane International Standards Organization (ISO) i postao je zvanični standard (ISO 8879) '80-ih godina.

Nedugo potom SGML je usvojen od strane Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Dršava kao njegova zvanična tehnička specifikacija formata. Od dobavljača se zahtevalo, i još uvek se zahteva, da predaju svu dokumentaciju u SGML formatu da bi se olakšala razmena i garantovala kompatibilnost. SGML se koristi i u mnogim drugim velikim organizacijama kao izborni jezik za opis dokumenata i prikaza. Iako je SGML moćan i robusan jezik on je ujedno i složen, proširiv kao i skup za implementaciju i održavanje. SGML nije praktičan za opisivanje jednostavnih dokumenata. U slučaju rada sa velikim količinama podataka, postoji previše stvari o kojima je neophodno voditi računa pri programiranju, pa je zbog toga SGML veoma komplikovan jezik. Visoke mogućnosti ovog jezika leže upravo u njegovoj složenosti. [2]

HTML

Najpoznatija aplikacija SGML-a je HyperText Markup Language (HTML). Kasnih '80-ih Tim Berners-Lee dolazi u Evropsku laboratoriju za molekularnu fiziku (CERN), u nameri da izučava fiziku. Kada je došao u CERN naišao je na problem koji je trebalo rešiti. Fizičari su dolazili u CERN, obično, na kraći vremenski period (3 do 5 godina), da bi proučavali i sprovodili istraživanja. Svaki fizičar je koristio različite metode za skladištenje

Uvod 1
Proširivi markerski jezik-XML 2
Istorijat markiranja 3
SGML 3
HTML 3
XML premošćuje provaliju 4
Šta je markerski jezik? 4
Notacija markiranja 5
Zašto je XML interesantan ? 6
Hijerahija informacija (stablo XML-a) 8
Dobro formirani XML 11
Atributi u XML-u 13
Komentari 15
Prazni elementi u XML-u 15
Deklaracija XML-a 15
Nelegalni znakovi u PCDATA 16
Parsiranje XML-a 17
Valjani XML: DTD 18
Pridruživanje DTD-a XML dokumentu: 21
Deklaracija tipa dokumenta (DOCTYPE): 21
Osnovne markerske oznake DTD-a: 21
Deklaracija tipa elementa (ELEMENT): 22
Model sadržaja: 22
Liste redosleda i liste izbora: 23
Zaključak 25
Literatura 27