XML - projektovanje informacionih sistema

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Paralelno sa širenjem WWW-a naglo se razvijaju i jezici za obeležavanje. Razvoju jezika za obeležavanje najviše je doprinela popularnost HTML-a. Jezici za obeležavanje se, pre svega, odnose na obeležavanje teksta. Podaci izraženi u tekstualnoj formi prihvatljivi su za sve računarske platforme i bez problema se mogu prenositi preko Interneta. U jezike za obeležavanje spadaju: HTML, TeX, SGML, XML ...

Jezik za obeležavanje određuje skup obeležja (tagova, markera, privezaka, labela, etiketa, ...) i skup pravila za njihovo korišćenje. Pomoću jezika za obeležavanje opisuje se dokument koji može biti smešten u jednu ili više datoteka. Ono što je interesantno jeste da jezici za obeležavanje jesu gledani kao specifikacije koje nisu standardizovane u smislu da pretediraju na tržištu. Svaka velika kompanija imala je svoje specifikacije koje je plasirala na tržište kao “najbolje i najjednostavnije” rešenje. Izmedju ostalih, SAS i Microsoft , plasirali su XML (Extensible Markup Language) .

W3C (konzorcijum koji brine o razvoju Interneta, (http://www.w3.org i http:/www.w3c.org ) 1998. godine predložio uvođenje novog jezika za obeležavanja XML (Extensible Markup Language). Cilj nije bio da XML zameni HTML, već da se napravi jedan meta-jezik za obeležavanje koji bi poslužio kao osnova za kreiranje raznih drugih jezika. XML je deskriptivan jezik za obeležavanje i omogućava čuvanje, obradu i lak prenos podataka koje opisuje.

Za manje od jedne decenije XML je stekao veliku popularnost. Razvijen je niz novih jezika za obeležavanje u skladu sa pravilima meta-jeezika XML, a koji se primenjuju u raznim oblastima. Takvi jezici su: XHTML (Extensible Hypertext Markup Language) SMIL (Synchronized Multimedia Integration Language), SVG (Scalable Vector Graphics), WML (Wireless Markup Language), CML(Chemical Markup Language), MathML (Mathematical Markup Language), …Ovim se ne iscrpljuje spisak jezika nastalih iz XML-a. Jezici za obeležavanje nastali iz XML-a često se nazivaju XML-aplikacije.

1. Šta je XML

XML je na prvom mestu tehnologija. Nakon toga dolazi definicija da je XML jezik mada je XML manje jezik a više konvencija za kodiranje. XML je i skup srodnih tehnologija i sam za sebe ne predstavlja nešto posebno već tek sa srodnim tehnologijama daje pune rezultate. Srodne tehnologije su:
• DTD
• CSS
• XLS
• DOM
• ADO
• XLink
• XFragments
• XPointer
• ... itd.

- XML kao model podataka:
XML je jezik za označavanje strukture dokumenta unutar njegovog sadržaja, čija je prvenstveno namena standardizacija strukture i sadržaja dokumenata radi njihove efektivne razmene u različitim vrstama poslovnih i drugih elektronskih komunikacija. XML je jednostavan fleksibilan jezik zasnovan na standardnom, uopštenom jeziku za označavanje (Standard Generalized Makeup Language - SGML) . Organizacija za standardizaciju web tehnologija (WWW-W3C), počela je 1996. godine razvoj proširljivog jezika za označavanje koji treba da kombinuje fleksibilnost SGML-a i jednostavnog, opšteprihvaćenog HTML-a . Februara 1998. godine, definisana je XML verzija 1.0, koji samo opisuje podatke, ali ih ne prikazuje.
XML je značajan kao tzv. “semi-strukturni model“ podataka koji se koristi u integraciji baze podataka i za povezivanje baze sa ostalim izvorima informacija, najčešće dostupnim preko interneta. XML može da posluži kao “model posrednika“ za transformaciju jednog modela podatka u drugi, jer poseduje alate i metode preko kojih je to jednostavno izvršiti.