Globalizacija

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Globalizacija je postala pojam koji se gotovo stalno i svakodnevno upotrebljava, ali problem nastaje onog trenutka kada neko postavi pitanje, šta je u stvari GLOBALIZACIJA.
Mnogo različitith naučnih disciplina, pre svega ekonomija, istorija, političke nauke i socoiologija imaju poteškoća u pronalaženju jedinstvene i opštevažeće definicije pojma globalizacije. Takođe postavlja se pitanje da li je reč o novom procesu ili je globalizacija postojala već i mnogo ranije, ali je taj proces napretkom tehnologije i jačanjem međunarodnih odnosa samo ubrzan krajem osamdesetih godina prošlog veka.
Sledeće pitanje koje se nameće je da li u procesu integracije i globalizacije svi imaju ravnopravnu ulogu, odnosno da li ekonomska dimenzija ima veliko značenje u ovom procesu i da li predstavlja jedan od vodećih uzroka i pokretača.
Takođe bilo bi zanimljivo razmotriti istorijske aspekte i početke procesa globalizacije, kao i gde se nalaze njeni centri moći, ko u tom procesu najviše dobija a ko ostaje po strani bez većih izgleda u bilo kojoj sferi ekonomske ili političke moći.
Na ova i mnoga druga pitanja pokušaću da odgovorim u ovom radu.

GLOBALIZACIJA-NOVI PROCES ILI NOVI TERMIN

U XVI veku nastaju začeci moderne nacionalne države, a 1648. godine potpisivanjem Vestfalskog mira kojim su okončani iscrpljujući ratovi, rođen je moderan međunarodno-pravni poredak. Tokom tog perioda od 1500. do 1800-te godine pojavila se grupa pisaca u Evropi koji su se bavili procesom stvaranja nacija. Sebe su nazivali merkantilistima i njihovo centralno pitanje bilo je kako nacija može da reguliše svoje unutrašnje i međunarodne poslove, kao i da promoviše vlastite interese. Rešenje je ležalo u jakom sektoru međunarodne trgovine. Ako bi zemlja mogla da postigne povoljan trgovinski bilans (višak izvoza u odnosu na uvoz) smatrali su da bi uživala u naplati od ostatka sveta u obliku zlata i srebra. Takvi prihodi bi doprineli povećanju potrošnje i domaće proizvodnje, a takođe i zapošljavanju. Da bi promovisali povoljan trgovinski bilans, merkantilisti su zagovarali regulaciju trgovine od strane vlasti. Tarife, kvote i ostalo trgovinska politika bile su njihov predlog u cilju zaštite položaja nacionalne trgovine.
Do XVIII veka, ekonomska politika merkantilista bila je pod jakim napadima. Između ostalog oni su optuživani zbog svog statičkog pogleda na svetsku ekonomiju. Mnogi su smatrali da njihova teorija međunarodne trgovine ide na trošak njenih trgovinskih partnera tj. nisu mogle sve nacije odjednom uživati dobrobiti međunarodne trgovine. Merkantelističku teoriju definitivno je oborio Adam Smit 1776. godine objavljivanjem tada epohalnog dela ’’Bogatstvo naroda’’. U ovom delu on daje jasno objašnjenje da međunarodna trgovina omogućuje nacijama da iskoriste prednosti specijalizacije i podele rada, koje podižu opšti nivo produktivnosti unutar zemlje i tako povećavaju svetsku proizvodnju. Smitov dinamički pogled na trgovinu predviđa da oba partnera mogu zajednički uživati viši nivo proizvodnje i potrošnje uz slobodnu trgovinu.
Merkantelisti se mogu smatrati začetnicima ideje o međunarodnim odnosima u procesu proizvodnje, premda njihova rešenja i nisu bila najsrećnija sa pozicije međunarodnih trgovinskih odnosa.
Budući da globalizacija ima i tehničko i političko značenje, različite grupe imaju različita tumčenja istorije globalizacije. U oblasti ekonomije i političke ekonomije, istorija globalizacije je zapravo istorija razvoja trgovine među nacijama, kao i istorija međunarodnih institucija.
Pojam liberalizacije dobio je značenje u smislu procesa uklanjanja trgovinskih barijera među državama. Ovo je dovelo do specijalizacije pojedinih nacija u trgovini, posebno u izvozu dobara, a potom i do pritiska na druge nacije da uklone zaštitne mere kao što su npr. umanjenje carinskih stopa, uklanjanje režima dozvola za uvoz i sl. u prometu robe.
Period XIX veka kada je došlo do prve velike liberalizacije u trgovini nazivamo prvom erom globalizacije. Globalizacija je počela i narastala paralelno sa ekspanzijom i širenjem Britanske imperije kao i industrijalizacijom koja je sve više uzimala maha.
Smata se da prva era traje sve do početka XX veka, a konačan kraj je početak Prvog svetskog rata. Nacije koje su imale najviše uspeha u eri globalizacije su: gotovo sve zapadnoevropske nacije, po neke sa periferije evropskog kontinenta i nekoliko prekookeanskih zemalja kao što su: Amerika i Okeanija. Nejednakosti među tim državama su se umanjile, a protok dobara, kapitala i radne snage odvijao se slobodnije nego ikada.
Nakon Drugog svetskog rata, glavni pokretači globalizacije bili su međunarodni trgovinski ugovori i institucije poput MMF-a, koje su delovale u pravcu uklanjanja trgovinskih barijera. Međunarodna trgovinska konferencija u Urugvaju dovela je do stvaranja Svetske trgovinske organizacije (STO), kao institucije koja treba da posreduje u trgovačkim sporovima. Ostali bilateralni trgovinski ugovori, uključujući evropski Mastrihtski sporazum i Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, Takođe imaju za cilj umanjenje prepreka i barijera u trgovinskoj razmeni.
Shodno svemu gore navedenom možemo reći da globalizacija nikako nije novi proces već samo novi opšte prihvaćeni termin.

OKVIRNE DEFINICIJE GLOBALIZACIJE I FAKTORI KOJI DELUJU NA UBRZANJE NJENOG PROCESA

OKVIRNE DEFINICIJE GLOBALIZACIJE

Priznata i važeća definicija globalizacije ne postoji ni u naučnoj, niti u javnoj debati. Međutim kompleksnost teme ’’Globalizacija’’ zahteva intenzivnu raspravu o pojmu i pokušaju davanja barem okvirnih definicija, koje bi bile odrednice ovog procesa.
Mnogi se pokušaji definisanja ovog pojma zadovoljavaju aspektom ’’rastuće povezanosti’’ (Varwick, Menzel) što i nije baš kritičan aspekt, ali u najširoj meri označava sadržinsku strukturu globalizacije.
Sa druge strane Varwick tvrdi da je ona ’’proces porasta veza između društva i problema koji u njemu nastaju’’, dajući tako kritičku ocenu procesa globalizacije, kao i Schummann koji tvrdi da je ’’globalizacija pokretanje snaga svetskog tržišta i ekonomsko slabljenje država’’. Moglo bi se iz prethodno iznetih teorija zaključiti da mnogi autori pokušavajući da daju definiciju globalizacije više akcenat stavljaju na kritiku samog procesa, nego na njegovu pravu suštinu.
Međutim mnogi autori su dali bliže odrednice ovog procesa, bez mnogo kriticizma i sa mnogo više obeležja koji ga čine. Tako Anthony Giddens tvrdi da je ’’globalizacija intenziviranje društvenih veza širom sveta, i to tako da veoma udaljena mesta bivaju povezana u toj meri da događaji u jednom mestu mogu biti uzrok ili posledica događaja u nekom drugom, koje je stotinama kilometara udaljeno i obrnuto’’, dok Malcom Waters smatra da je to ’’socijalni proces tokom kojeg opada uticaj geografskog položaja (granica) na socijalni i kulturni anganžman, a ljudi postaju svesni slabljenja tog uticaja’’. Globalizacija ne implicira homogenizaciju već veću povezanost i deteritorijalizaciju.
U okviru ovako datih pokušaja sagledavanja globalizacije mogla bih pomenuti još neke teorije koje takođe daju samo odrednice ovog procesa, ali nikako definiciju u pravom smislu te reči, pa tako možemo navesti tvrdnju Menzela koji kaže da je ’’globalizacija kvantitativno i kvalitativno intenziviranje prekograničnih transakcija i istovremeno prostorno proširivanje istih’’, dok Desai tvrdi da je to ’’porast međusobne zavisnosti i integracije različitih ekonomskih sistema na zemaljskoj kugli’’.