Frederik Šopen

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz muzičke kulture.

Muzika je pojam, koji označava vrstu umetnosti koja kao medij koristi zvuk organizovan u vremenu po određenom planu ili bez njega.
Pojam muzike kroz istoriju su pokušali definisati brojni teoretičari, filozofi, leksikografi, kompozitori i sami muzičari, nastojeći pronaći univerzalan i odgovarajući opis pojma muzike.
Sama reč muzika potiče od grčke reči mousikê, koja je izvedena od reči mousa (muza), a svetom se raširila kroz latinski oblik musica, i najčešće služi da opiše ugodne eufonijske zvukove.
Jedna od mogućih definicija muzike jested da je muzika umetnost stvaranja i kombinovanja zvukova koji, prema određenim zakonima fizike, fiziološke reakcije i formalnih konvencija, izražavaju i izazivaju osećajni i emotivni stimulus preko slušnog aparata.
Prema pravilu, zvuk se može stvarati ljudskim glasom (pevanje) ili predmetima - instrumentima koji, iskorišćavajući akustičke fenomene, uzrokuju slušni doživljaj i emotivno iskustvo na način kako je to zamislio umetnik - stvaralac. Značenje pojma ipak nije univerzalno definisano i bilo je predmetom mnogih naučnih polemika kroz historiju.
Muzika se može kvalifikovati na više načina a u zavisnosti od ritma, instrumenata na kojima se izvodi, prilike kojom se izvodi i dr.
Postoje sledeći muzički žanrovi:
- pop muzika,
- rok muzika,
- tehno muzika,
- klasična muzika,
- izvorna muzika i dr.
Ozbiljna muzika ili klasična muzika je pravac u muzici, koji se na svoj način razlikuje od drugih, kao recimo zabavnih ili narodnih muzičkih pravaca.
Klasična muzika zahvaljuje svoje ime takozvanom "Klasičnom periodu" ili "Bečkoj klasici" koji se je oblikovao između 1770. - 1820. godine. U ovom vremenu je polifonija barokne muzike izmenjena sa jednostavnom harmonijom, brzim menjanjem tempa i jakim kontrastima između basa i soprana.
Klasična muzika obuhvata vrlo široku lepezu muzičkog, umetničkog stvaranja. U oblast klasične muzike spadaju: kamerna muzika, koncertna ili kocertantna muzika (za jedan, dva ili više solističkih instrumenata i orkestar), simfonijska muzika, oratorijumska (vokalno - instrumetnalna muzika), za vokalne soliste, hor i orkestar, operska muzika.
Pod pojam klasične muzike, može se podvesti (iako se to često ne čini) i takozvana stara muzika, muzika koju su stvarali poznati ili anonimni stvaraoci iz Evropskog srednjeg veka i renesanse. Sa razvojem muzičke teorije, estetike i istorije, period postojanja klasične muzike i dela koja ona obuhvata, sve se više pomera na ranija razdoblja Evropske istorije, što je vrlo dobra, ohrabrujuća pojava.
Klasična muzika je najobuhvatnije i najraskošnije područje umetničko - muzičkog stvaranja ali ipak, rođeno iz prvobitne, izvorne narodne, muzičke kulture, udahnuvši joj jedan specifičan, uzvišen, umetnički, muzički karakter i izraz.
Predmet ovog rada biće jedan od najznačajnih kompozitora klasične muzike, Frederik Šopen. Frederik Šopen je najviše postigao u oblasti klavirske muzike zbog čega nosi sa ponosom nosi naziv klavirski pesnik. Rad će se baviti osim delom kompozitora, i njegovim životom, ljubavima i sl.

Frederik Šopen
Život Frederika Šopena

Frederik Fransoa Šopen (francuski Frédéric François Chopin, poljski Fryderyk Franciszek Szopen) rođen je 1. marta 1810. godine u Želazovu Vola, Poljska a umro je 17. oktobra 1849. godine u Parizu u Francuskoj. Frederik Šopen je bio poljski kompozitor i pijanist romantizma.
Frederik Šopen proživeo je kratak, uzbudljiv i muzikom ispunjen život.


Frederik Šopen rodio se u blizini Varšave kao sin naturalizovanog Francuza pod imenom Nikolas Šopen, koji se doselio u Poljsku 1787. godine i majke Poljakinje pod imenom Tekla Justina Kšižanovska. Rodio se 1. marta i uvek je toga dana slavio svoj rođendan, iako njegova krštenica navodi da je datum rođenja 22. februar. Krštenica je verovatno pogrešno ispunjena tek 23. aprila, skoro osam nedelja nakon Šopenovog rođenja.
1810. godine Šopenova porodica se seli u Varšavu. Već kao dečak Šopen pokazuje svoj talenat. Imao je tri sestre i detinjstvo okruženo toplinom i ljubavlju. Legenda kaže da je kao sasvim mali najviše voleo da se igra ispod klavira dok je njegova majka svirala. Tako je sve počelo, u četvrtoj godini. Sa sedam godina je već komponovao dva muzička dela, dve poloneze, a sa osam godina održao je svoje prve koncerte. Varšavske novine pisale su o „malom Šopenu“, čudu od deteta koji nastupa na raznim aristokratskim zabavama u prestonici kao glavna atrakcija. U Varšavi je bio poznat kao „drugi Mocart“.
Šopenov prvi učitelj je bio njegov otac koji je brzo odustao. Zatim je dobio novog, profesionalnog učitelja pod imenom Vojćeh Živni koji je bio poljski violinista rođen 1756. godine u Bohemiji. Vojćeh Živni nije imao nedoumice: znao je da pred sobom ima posebno