Fransis Bekon

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 1 Glasova - 4 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,085
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Fransis Bekon
Fransis Bekon
UVOD



Fransis Bekon (engl. Francis Bacon) je rođen (22. januara 1561. u Londonu a umro je 9. aprila 1626. takođe u Londonu. Bio je engleski filozof, državnik i esejista. Bekon se smatra pretečom empirizma.

Počeo je karijeru kao pravnik, ali je postao poznat kao zagovornik i branitelj naučne revolucije u oblasti filozofije. Njegovi radovi definišu i popularizuju induktivnu metodologiju za naučna istraživanja, kasnije poznatu pod imenom Bekonov metod. Indukcija je metod reprezentacije saznanja preko Prirode, eksperimentima, observacijama i testiranjem hipoteza. U njegovo vrijeme, takve metode su bile vezane za trendove hermetizma i alhemije.

F. Bacon živi u vrijeme prvobitne akumulacije kapitala, razvoja industrije i trgovine. Suvremenik je W. Shakespearea i kraljice Elizabete. Za Jamesa I. popeo se čak do položaja lorda kancelara.

Jedan od osnivača moderne znanosti i moderne filozofije. U dijelu »Novi organon znanosti« ukratko je izložio osnovne principe svoje filozofije. Postavio je princip eksperimenta koji najviši princip svakog znanstvenog istraživanja.Prema njegovim načelima osnovano je 1662. u Engleskoj »Učeno društvo«.


Biografija

Fransis Bekon je rođen 22. januara1561. kao najmlađi od petoro sinova u Kući Jork u Londonu, u kući svog oca, Nikolasa Bekona, koji je bio čuvar velikoga pečata u prvih dvadeset godina vladavine Kraljice Elizabete. Bekonova majka bila je lejdiAna Kuk, rođaka sera Viljema Sesila, lorda Berli, koji je bio kraljevski rizničar i jedan od najmoćnijih ljudi u Engleskoj. Njen otac bio je glavni učitelj kralja Edvarda VI; ona sama je bila lingvista i teolog, i bez ikakve teškoće se dopisivala s vladikama na grčkom jeziku. Ona je sama podučavala svoga sina. Ali, stvarna majka veličine Bekonove bila je Elizabeta I. Engleska, najveći vek najmoćnijeg modernog naroda. Otkriće Amerike «Skrenulo je trgovinu sa Sredozemnog mora na Atlantski okean, i atlantske zemlje — Španiju, Francusku, Holandiju i Englesku — dovelo je do one trgovačke i finansijske nadmoćnosti koju je uživala Italija kad je polovina Evrope odabrala njene luke za uvozna mesta istočne trgovine. Engleska literatura procvala je u Spenserovim pesmama i Sidnijevoj prozi; na engleskoj pozornici prikazivane su drame koje su pisali Šekspir, Kristof Marlo, Ben Džonson i stotina drugih velikih pesnika. U takvoj zemlji i u takvom vremenu morao je da se razvije svako ko je u sebi nosio i neznatne sposobnosti.

Kad je Bekon navršio trinaest godina, poslali su ga zajedno sa njegovim starijim bratom Antonijem Bekonom u Koledž Sv. Trojice u Kembridž. Tu je proboravio tri godine kao marljiv student. Koledž je ostavio s jakom antipatijom prema njegovim udžbenicima i metodama, s utvrđenim neprijateljstvom prema kultu Aristotela, i riješio je da filozofiju svrati na plodniji put, i da je iz sholastičkog raspravljanja okrene na osvetljavanje- i umnožavanje ljudskih dobara. Mada je još bio šesnaestogodišnji mladić, ponuđen mu je položaj u pratnji engleskoga ambasadora u Francuskoj; i posle brižljivog ispitivanja svih za i protiv, on ga je prihvatio. U uvodu u Tumačenje prirode, govori on o toj sudbinski teškoj odluci koja ga je od filozofije odvela u politiku. To je mjesto koje se ne može mimoići:

» Ali, moje poreklo, moje vaspitanje i obrazovanje nisu me upućivali na filozofiju nego na politiku; ja sam od djetinjstva bio, tako reći, natopljen politikom. I kao što se to često dešava mladim ljudima, moj duh su ponekad potresala tuđa mišljenja. Verovao sam i da moja dužnost prema otadžbini ima na me specijalna prava kojih ne bi imala u drugim životnim dužnostima. Naposljetku, s obzirom na moje planove, u meni se razvila nada da bih za svoje radove mogao da dobijem pouzdanu pomoć i potporu ako bih obavljao kakvu visoku službu u državi. Na osnovu ovih motiva okrenuo sam se politici.«

Ser Nikolas Bekon iznenada umire 1579. godine. On je imao namjeru za Franju snabde kakvim imanjem; ali, smrt poremeti njegove planove, i mladi diplomat, pozvan brzo natrag u London, osta tu bez oca i bez sredstava. On se bio navikao na raskošan život svoga vremena, i teško mu je bilo što mora da se prilagodi jednostavnom životu. Bio je primoran da se oda pravnim poslovima, i stao se obraćati svojoj uticajnoj rodbini mnogobrojnim molbama da mu osigura kakav državni položaj koji bi ga oslobodio ekonomskih briga. Njegova ponizna i skoro servilna pisma, pored sve dopadljivosti i snage svoga stila, i pored očevidne obdarenosti njihova autora, imala su malo uspeha. Možda je Berli otkazivao traženu potporu baš stoga što Bekon nije potcenjivao svoje sposobnosti.

Neki razočarani tužilac optužio ga je 1621. godine da je odbio njegovu tužbu, jer je primio mito. Kad je doznao da svi njegovi neprijatelji gromko traže njegovo otpuštanje, posla on kralju »ispovjest i smerno pokorenje«. Kralj popusti pritisku trenutno pobjedonosnoga Parlamenta, pred kojim ga je Bekon prečesto bio branio, i dade ga zatvoriti u Tauer. Ali, poslije dva dana bio je Bekon oslobođen; i veliku novčanu kaznu koju je po naređenju imao da plati kralj mu je oprostio. Njegov ponos nije bio sasvim slomljen. »Ja sam bio najpravedniji sudija u Engleskoj poslednjih pedeset godina (rekao je on), ali taj sud bio je najpravedniji što ga je Parlamenat izrekao u poslednjih dvije stotine godina«.

Posljednjih pet godina života proveo je u povučenosti i u tišini svoga doma, mučeći se u neobičnom siromaštvu, a tješeći se stvaralačkim radom u filozofiji. U tih pet godina napisao je svoje najveće latinsko delo, De augmentis scientiarum, publikovao je prošireno izdanje Ogleda, jedan fragmenat s natpisom Sylva sylvarum, i Istoriju Henrija VII. On se kajao što se ranije nije odrekao politike i cijelo svoje vrijeme posvetio književnosti i nauci. Sve do njegovog posljednjeg trenutka zanimali su ga radovi, i on je umro, tako reći, na bojištu. U svom ogledu O smrti izrekao je želju »da umre usred revnosnog teženja, kao neko iz čijih rana teče topla krv, ali koji u tom času povredu jedva oseća«. Kao Cezaru, ta želja se i njemu ispunila. Umro je aprila, 1626., u šezdeset i šestoj godini.







NAUČNI RAD

Bekon je primjetio da je potrebna Obnova nauke na sasvim novim osnovama. Prvo treba promeniti njen cilj. Dok je ranije nauka prvenstveno služila obrazovanju ličnosti, sada njen cilj treba da bude uvećanje čovjekove moći nad prirodom i dolaženje do otkrića koja će unaprediti svakodnevni život. Bekon to kaže kroz kratku izreku: "Znanje je moć". Pomoću znanja čovjek treba da postane gospodar prirode, koji će njene zakone okrenuti u vlastitu korist.

Da bi dobili takvo korisno znanje moramo promjeniti i metod nauke, dati joj nova "oruđa" za rad ili "Novi organon", kako se zvala jedna Bekonova knjiga. Ranije su metafizička razmatranja prevashodno koristila metod dedukcije - izvođenja iz pretpostavljenih prvih principa stvarnosti. Ali, Bekon je smatrao da naš duh nije najprije ispunjen idejama koje nam istinito predstavljaju stvarnost, nego radije idolima, zabludama kojima nekritički verujemo.

Zbog toga dedukcija neće biti najbolja metoda nauke, jer će izvođenje iz pogrešnih principa dovesti do pogrešnih zaključaka. Naš razum i njegova tumačenja prirode treba moći korigovati, a to možemo postići novom metodom indukcije, koja predstavlja postupno izvođenje teorija iz posmatranja i eksperimenata.

S druge strane, sklonost da se nekritički pridržavamo već naučenih istina, ili da verujemo pojmovima koje spontano i najčešće stvaramo, objašnjava i otpor na koji nailaze nove ideje i sporost u dolaženju do novih otkrića. Bekon naziva ove pojmove "Idoli", zato jer mu smisao koju ta reč ima u Bibliji omogućava da ukaže da su te predrasude nešto pogrešno, čega se treba osloboditi.



Novi Organon

»Bekonov najveći rad (kaže njegov najoštriji kritičar) jeste prva knjiga dela Novi organon. Još niko nikad nije više života unio u logiku, praveći od indukcije epsku pustolovinu i osvojenje. Ako logika mora da se studira, onda to treba da se počne ovom knjigom. »Ovaj dio ljudske filozofije koji se odnosi na logiku nesnosan je za ukus mnogih, jer im se čini da nije ništa drugo do mreža i zamka teškog cedidlačenja... A ako bismo ocenjivali stvari prema njihovoj pravoj vrednosti, onda bismo racionalne nauke uzeli kao ključ za sve druge.«


Filozofija je tako dugo vremena bila neplodna stoga što joj je bila potrebna nova metoda da bude oplođena. Glavna mana grčkih filozofa bila je u tome što su suviše vremena trošili na teorije, a premalo na zapažanje. A mišljenje treba da bude pomoćno sredstvo zapažanja, a ne njegova naknada. Prvi aforizam u Novom organonu baca rukavicu metafizici: »Čovjek kao sluga i tumač prirode može samo onoliko da izvrši i da razumije koliko mu dopuštaju njegova zapažanja prirodnoga poretka; niti on više zna, niti može više da čini«. Prethodnici Sokratovi bili su u ovom pogledu dosljedniji nego njegovi naslednici; naročito je Demokrit prije imao nos za činjenice nego li pogled za nebo. Nije nikakvo čudo što je filozofija od Aristotelovih dana tako malo napredovala; ona se služila samo Aristotelovim metodama. »Htjeti prevazići Aristotela pomoću Aristotelove rasvjete znači misliti da pozajmljena svjetlost može da pojača prvobitnu svjetlost od koje vuče porijeklo.« Poslije dvijehiljadegodišnjeg klopotanja logičkoga mlina što ga je izmislio Aristotelo, filozofija je duboko pala, te niko ne može da je poštuje. Sve te srednjovjekovne teorije, učenja i disputacije moraju se odbaciti i zaboraviti; da bi se obnovila, filozofija mora iznova da počne čistim listom i očišćenim razumom.




Prvi korak za to jeste »čišćenje razuma«. Kao mala djeca, koja ne znaju za izume i apstrakcije, mi se moramo oprati od predrasuda i prethodnih shvatanja. Moramo uništiti idole duha. Idol, u Bekonovu smislu (u čemu se možda ogleda protestantsko odbacivanje poštovanja slika) jeste slika koja se uzima za stvarnost, misao koja se uzima za stvar. Zablude pripadaju ovom poglavlju, i prvi zadatak logike jeste otkrivanje i uklanjanje izvora tih zabluda. Bekon prelazi dalje na opravdano znamenitu analizu lažnih zaključaka: »niko nije (kaže Kondijak) uzroke ljudskih zabluda bolje poznavao nego Bekon.«

Ove zablude su, prvo, idoli plemena, — prirodne iluzije ljudske prirode uopšte. »Jer pogrešno je uvjerenje da su čula čovjekova mjerilo stvari (Protagora je rekao: čovjek je mjerilo svih stvari); naprotiv, sva opažanja, kako čula tako i duha, izvještavaju nas o čovjeku, a ne o svijetu; i ljudski duh liči na ona neravna ogledala koja svoje osobitosti prenose na različne strane stvari... i ove grde i razobličuju.« Naše misli prije otslikavaju nas same nego li svoje sopstvene predmete. Na primer, »ljudski razum, na osnovu svoje posebne prirode, lako pretpostavlja veći stepen poretka i pravilnosti u stvarima nego što ga stvarno nalazimo...

Otuda uobražavanje da se sva nebeska tijela kreću u savršenim krugovima.« I opet »čim je jednom ma koji bilo stav utvrđen (na osnovu opšteg priznanja ili zajedničkog vjerovanja, ili i radi zadovoljstva što ga obećava), razum ljudski primorava sve ostalo da daje nove razloge i ojačanja za taj stav; šta više, ako postoje dovoljni i jaki protivrazlozi, on ih previđa, ili ih odbacuje, ili ih se riješava radije kakvim ograničenjem pomoću nasilnih i nepravednih prethodnih shvatanja, nego što bi žrtvovao važnost svojih prvih zaključaka.

Kada su jednom čovjeku u nekakvu hramu pokazivali zavjetne ploče ljudi što su izbjegli opasnostima brodoloma, pa ga potom pitali da li je spreman da prizna moć bogova, odgovori on pravilno: »Ama, gdje su ploče onih što su i pored svojih zavjeta stradali?« Sve vrste praznovjerica jesu slične, radilo se tu o astrologiji, tumačenju snova, o znamenjima, o proricanju, ili o čemu sličnom; u svemu tome obmanuti vjernici opažaju događaje koji su se zbili, a zanemaruju i ne obraćaju pažnju na promašaje, čak ako su ovi daleko mnogobrojniji.«


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
16-09-2009 07:08 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: