Finansiranje ekoloskih projekata na lokalnom-opstinskom nivou

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Životna sredina i pitanja njene zaštite vec dugi niz godina prestali su da budu problem od regionalnog ili nacionalnog znacaja i danas im se, bez razlike, priznaje status globalnog fenomena. Stoga ne treba da cude stalne aktivnosti predstavnika medunarodne zajednice na izgradnji jednog medunarodnog, to jest globalnog normativnog okvira koji bi svojim odredbama regulisao najvažnije probleme životne sredine i njene zaštite. Tokom stvaranja takvog globalnog pravnog okvira došlo se do zakljucka da jedan od nacina rešavanja problema životne sredine i njene zaštite, kao na makro nivou, treba istovremeno da se rešava i na mikro nivou. To je bio povod da se, krajem prošlog veka, na globalnom nivou pokrene projekat demokratizacije na polju životne sredine. Projekat je pokrenut pod pokroviteljstvom UN, a njegov krajnji proizvod je tzv. Arhuska konvencija, koja je usvojena 25. juna 1998. godine na Cetvrtoj ministarskoj konferenciji "Životna sredina za Evropu", održanoj u danskom gradu Arhusu. Posmatrano sa stanovišta lokalne samouprave, Konvencija donosi nekoliko znacajnih rešenja koja omogucavaju bolje i lakše ostvarenje njenih funkcija. Osnovno pitanje koje se Konvencijom reguliše jeste pravo coveka na bezbednu životnu sredinu. To pravo nadgraduje se pravom gradana na pristup informacijama, na ucešce u donošenju odluka i zaštiti pred nadležnim državnim organima, narocito organima uprave i pravosuda. Pravo na informacije o životnoj sredini podrazumeva obavezu vlasti da obezbedi blagovremenu i istinitu informaciju o životnoj sredini i pojavama koje mogu da imaju uticaja na njen kvalitet, zdravlje ljudi i životinja. Imajuci u vidu da je lokalna samouprava prvi korak koji gradani preduzimaju kada žele da se pravovremeno, potpuno i tacno informišu i da je, po prirodi stvari, na prvom mestu kada je nezadovoljstvo gradana zaštitom životne sredine u pitanju, Konvencija svojim odredbama izlazi u susret i potrebama lokalne samouprave i reguliše cenovnik usluga informisanja. O znacaju Konvencije dovoljno govori cinjenica što se na taj dokument gradani zemalja potpisnica mogu pozvati kod resornog ministarstva prilikom izdavanja informacija o stanju životne sredine. Na kraju, jednako važna rešenja Konvencija unosi u oblast zaštite životne sredine jer se jednim svojim delom bavi radom organa zaduženih da štite i cuvaju životnu sredinu: radom inspekcijskih službi (inspekcijski nadzor), tužilaštava i sudova. Iako naša zemlja nije medu 45 država potpisnica ovog dokumenta, Povelja o ljudskim i manjinskim pravima državne zajednice Srbije i Crne Gore pravo na dostupnost informacijama o životnoj sredini po prvi put u ustavnoj istoriji ugraduje u korpus osnovnih ljudskih prava...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Zaštita životne sredine na lokalnom nivou 4
1.1 Ciljevi zaštite životne sredine 4
1.2 Plan akcija za zaštitu životne sredine 5
2 Elementi zaštite životne sredine 5
2.1 Vazduh 5
2.2 Zemljište 7
2.3 Voda 8
2.3.1 Mere zaštite vode 8
2.3.2 Prečišćavanje otpadnih voda 9
2.4 Buka 9
3 Edukacija stanovnika kao preduslov uspeha ekoloških projekata 11
3.1 Subjekti u edukaciji 13
4 Finansiranje ekoloških projekata 14
4.1 Stanje finansiranja životne sredine u Srbiji 14
4.2 Primena ekonomskih instrumenata 15
4.3 Projekti EU kao izvori finansiranja 16
4.3.1 LIFE 17
4.3.2 Finansijski instrument za civilnu zaštitu 17
4.3.3 Finansiranje EKO-inovacija 17
4.3.4 Fond za zaštitnu sredinu 18
5 Izvori finansiranja zaštite životne okoline 21
5.1 Finansiranje životne okoline 24
ZAKLJUČAK 26
LITERATURA 28