Finansijska trzista centralna banka

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,089
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Finansijska trzista centralna banka
POSLOVI NARODNE BANKE SRBIJE

Narodna banka Srbije spada u red najvažnijih finansijskih institucija u okviru finansijskog sistema i finansijskih tržišta svake zemlje. Ona obavlja veći broj funkcija koje doprinose ostvarivanju kako makro, tako i mikro ekonomskih ciljeva. Na makro nivou, centralna banka je odgovorna za sprovođenje monetarne, kreditne i devizne politike što ima značajne implikacije na opštu privrednu ravnotežu. Na mikro nivou ona vrši kontrolu i daje podršku funkcionisanju većeg broja finansijskih institucija koje čine finansijski sistem.

Imajući u vidu ulogu i značaj stabilnosti nacionalne valute, svi privredni sistemi uvažavaju visok stepen samostalnosti svoje centralne banke u obavljanju zakonom definisanih poslova. Analogno tome, stabilnost kupovne moći dinara predstavlja imperativ Narodne banke Srbije. Ona je pre svega nadležna za vođenje monetarne politike u čijoj osnovi je kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca.“ Za procenu likvidnosti makrosistema upoređuju se novčana masa i društveni bruto proizvod , s tim da se u procenu odnosno analizu uključuju i drugi faktori, kao što je brzina opticaja, sektorski raspored novčane mase itd.“ Osnovni ciljevi monetarne politike odnose se prevashodno na stabilnost cena, ekonomski rast, punu zaposlenost i uravnoteženi platni bilans.
Sprovođenje mera kreditno-monetarne politike je takođe vrlo značajna funkcija Narodne banke Srbije i ogleda se pre svega u podsticanju privrednog rasta, stabilnosti kamatnih stopa i sprečavanje pojave finansijskih kriza, stabilnosti deviznog tržišta, o čemu će više reči biti kasnije.

Supervizorstvo centralne banke dobija sve veći značaj usled porasta inflatornih stopa, ubrzanih procesa internacionalizacije i deregulacije finansijskih procesa. “Na ovaj način centralno bankarstvo treba da doprinosi skraćivanju i prebrođavanju recesionih perioda privrednog razvoja, umanjenju negativnih efekata inflacije, efikasnoj stabilizacionoj politici i pospešivanju razvojne ekonomske politike. “Narodna banka ima mogućnost da dodatno afirmiše poverenje u bankarski i celokupni finansijski sistem primenjujući politiku osiguranja depozita, kojom se štite interesi velikog broja deponenata , čak i u slučaju bankrotstva banaka.

2.1. Emisija novca, novčanica i kredita

U osnovi razloga za formiranjem velikog broja centralnih banaka, upravo se nalazila emisiona funkcija. Narodna banka Srbije ovu svoju funkciju sprovodi preko specijalizovane institucije u svom sastavu Zavoda za izradu novčanica – Topčider, preko koje emituje gotov novac. “Međutim, ona emituje i primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama, ili od njih kupuje nedospela potraživanja“

U teorijskim analizama koje se bave ulogom primarnog novca u makroekonomskim procesima ističe se da je primarni novac veza između monetarne politike koju sprovodi Narodna banka i novčane mase kao indikatora likvidnosti u makrosistemu. Pri tom je kreditna aktivnost u rukama poslonih banaka, pa se centralna banka neposredno bavi regulisanjem kvantuma primarnog novca, a samim tim i kvantuma novčane mase kao indikatora likvidnosti. Svojom monetarnom politikom ona direktno utiče na formiranje društvenog proizvoda i ukupnih performansi privrednog sistema. Postoje regulisani tokovi kreiranja primarnog novca (npr. krediti koje daje NBS) koji se ostvaruju pod punom kontrolom NBS ali takođe i autonomni tokovi, npr. transkacije sa inostranstvom – čije je dejstvo teže držati u određenim granicama.

Takođe, značajno je održati stabilnost monetarnog multiplikatora u skladu sa programiranim veličinama (rema povećanju novčane mase). Povećanjem stopa obaveznih rezervi NBS deluje na smanjenje vrednosti monetarnog multiplikatora. Ali, značajno je dejstvo autonomnih faktora kao što su ponašanje poslovnih banaka i stanovništva vezano za tražnju i držanje novca kao rezerve likvidnosti. Kada NBS determiniše ukupan kvantum primarnog novca, bankama i nebankarskom sektoru preostaje da preraspoređuju između sebe delove tog ukupnog kvantuma i to samo slobodne delove, a ne i obavezne rezerve koje su praktično vezane a određuje ih takođe NBS.

Da bismo odgovorili na pitanje može li NBS da kontroliše kvantum primarnog novca tj. da ga kreira u količinama koje odgovaraju zacrtanim monetarnim projekcijama (i koje su to količine) moramo se vratiti na tri osnovna toka iz aktive Narodne banke:

1. Kreditiranje poslovnih banaka od strane NBS – predstavlja osnovnu stratešku varijablu za manevrisanje sa kvantumom i stopom kreiranja primarnog kredita u korist poslovnih banaka i preko ovog toka se mogu kompenzirati dejstva drugih autonomnih tokova,
2. Kreditiranje države tj. neposrednih komitenata centralne banke – smatra se da ovaj tok nije pod kontrolom centralne banke pa da stoga ima karakter autonomnog toka; ako se vrši planiranje nekih specifičnih fondova za kreditiranje privrede (npr. izvoza) onda se smanjuje potreba za izdvajanjem sredstava iz dohotka za ove fondove, ali se tako sa druge strane smanjuje i fleksibilnost sistema; u drugom slučaju, ako plasman kreiranog primarnog novca nije planiran u korist države tj. raznih fondova može doći do pritiska da se pribegne vanrednim merama – dodatnom stvaranju primarnog novca u korist države – kada se probija programirani porast primarnog novca i ide ka inflaciji.

3. Devizne transakcije NBS su autonoman tok, pri tome su najznačajnije za formiranje primarnog novca one devizne transakcije koje se ostvaruju preko NBS i registruju se na njenim računima: devizna potraživanja NBS i devizne obaveze NBS.

Kao i u drugim relativno malim zemljama sa jakim ekonomskim vezama sa inostranstvom i kod nas postoji veliki nivo rizika da stvarne sume deviznih transakcija značajnije odstupe od planiranih veličina i da sve to deluje kao autonomni faktor na poremećaj programiranog porasta novčane mase. Tada NBS ove efekte kompenzira puštanjem ili povlačenjem kredita koje daje poslovnim bankama. Svaki priliv deviznih sredstava kao posledica zaduživanja neke naše poslovne banke u inostranstvu, ima svoj monetarni dinarski efekat jer se primljena devizna sredstva pretvaraju u dinarska – stvara se dodatni dinarski kreditni potencijal. Zato centralna banka na finansijskom tržištu određuje uslove za korišćenje stranih kredita kao dodatnog kreditnog potencijala.

Posebno je značajan monetarni multiplikator, kao kompleksni parametar određen sa više osnovnih koeficijenata, a Narodna banka Srbije kao domaća centralna banka neposredno reguliše samo jedan, i to stopu obavezne rezerve. Svi ostali koeficijenti imaju karakter » parametara ponašanja« ostalih sektora u ekonomskom sistemu, najpre sektora poslovnih banaka, sektora stanovništva i sektora neposrednih komitenata NBS.
Za svaku centralnu banku je presudno pitanje da li raspolaže tačnim informacijama u pogledu određivanja:
1. Stope obaveznih rezervi za depozite kod poslovnih banaka r (ovaj parametar centralna banka može da menja u sklopu određenog kursa zacrtane monetarne politike, ali uvek postoji i drugi deo slobodnih sredstava za obezbađivanje likvidnosti i solventnosti poslovnih banka (obično su lako utrživa); to je neplasirani kreditni potencijal na koga može da utiče tražnja za bankarskim kreditima,
2. Stopa gotovog novca npr. prema depozitima po viđenju g najviše zavisi od ponašanja sektora stanovništva tj. da li postoji sklonost ka zadržavanju gotovine.

U tu svrhu Narodna banka Srbije preduzima:
1. kompenzatorne ili defanzivne akcije – putem kojih nastoji da neutrališe promene novčane mase ili monetarnog multiplikatora do kojih dolazi iz autonomnih razloga,
2. Dinamičke akcije – koje imaju za cilj da usklade stopu rasta, odnosno nivo novčane mase sa projektovanim potrebama konkretne nacionalne ekonomije (to su promena nivoa kreditiranja poslovnih banaka i regulisanje stope obavezne rezerve).

Značajno je utvrditi odnose i efekte između akcija centralne banke i akcija svih ostalih sektora. Ukoliko Centralna banka može dobrim delom da predvidi i kompenzira promene u ponašanju svih ostalih sektora, onda ona može i da precizno kvantitativno odredi stopu ekspanzije novčane mase. Iskustvo je pokazalo da kratkoročno osciliranje monetarnog multiplikatora predstavlja određeni problem za realizaciju monetarne politike u smislu neposrednog regulisanja primarnog novca. Ovaj problem bi se mogao prevazići usvajanjem dugoročne stope ekspanzije novčane mase, pogotovu ako su kratkoročna odstupanja monetarnog multiplikatora u granicama tolerancije.

2.2. Sprovođenje mera kreditno – monetarne politike

Već smo napomenuli da centralna banka preko poslovnog bankarstva sprovodi mere monetarno – kreditne politike. Ona prati realizaciju zacrtane monetarno – kreditne politike, vodeći računa da ne dođe do poremećaja na tržištu. Instrumenti koje ona koristi na tržištu ne utiču direktno na ciljeve. Nekada može da prođe i nekoliko meseci pre nego što efekti korišćenja konkretnog instrumenta postanu evidentni. U zemljama sa razvijenijom tržišnom privredom koristi se kamatna stopa (međubankarska stopa kamate na prekonoćne kredite) a kod nas monetarni agregati. Važna je likvidnost makrosistema, ona se procenjuje upoređivanjem novčane mase i društvenog bruto proizvoda. Pri regulisanju obima novca i kredita, čime se obezbeđuje likvidnost makrosistema, tekuće finansiranje privredne aktivnosti kao i optimizacija spoljnotrgovinskih odnosa tj. stabilnost nacionalne valute centralna banka snabdeva sistem rastućim količinama novca i kredita. Najbolji efekti su ako se kombinuju kvantitativni i tržišni metodi napajanja makrosistema svežim novcem i kreditima, čime se selektivno kreditiranje prebacuje na poslovno bankarstvo. U razvijenijim tržišnim privredama centralnoj banci su na raspolaganju instrumenti monetarne politike:
1. Operacije na otvorenom tržištu
2. Stopa obaveznih rezervi
3. Rediskontni krediti bankama
4. Specijalni depoziti
5. Eskontna/diskontna kamatna stopa
6. Direktivne mere
7. Neformalni uticaj centralne banke
Praksa je pokazala da se najbolji rezultati postižu adekvatnim kombinovanjem odgovarajućih instrumenata o čemu odlučuju stručnjaci Narodne banke, na osnovu pokazatelja dobijenih analizom relevantnih informacija sa domaćeg finansijskog tržišta.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02:51 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Nemačka Centralna banka Dzemala 0 1,558 14-09-2011 09:31 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Evropska Centralna banka Dzemala 0 1,420 14-09-2011 09:27 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Finansijska analiza u funkciji upravljanja kreditnim rizikom profesorXXX 0 2,020 26-05-2011 11:39 PM
zadnja poruka: profesorXXX
  Analiza trzista i plasman robe Dzemala 0 2,311 07-03-2011 08:11 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Pojmovno određenje i vrste tržišta kapitala- tržište novca i kapitala, istočno Saraje Dzemala 0 2,362 02-03-2011 07:23 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: