Evropska unija i Balkan

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Evropska unija i Balkan
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.

Evropska Unija, kao specifican vid zajedništva evropskih zemalja, predstavlja najviši interes država balkanskog regiona, jer bi svojom integracijom postale ravnopravne clanice pod zaštitom EU sa mogucnošcu korišcenja svih povlastica koje to clanstvo nosi, ukljucujuci pristup evropskom tržištu, kontinuiranu i uravnoteženu ekspanziju, brži privredni rast i rast životnog standarda, ekonomski i tehnološki razvitak i korišcenje sredstava iz fondova EU namenjenih za pomoc slabije razvijenih zemalja clanica.
Van EU ostale su, pored zemalja koje imaju pravo prikljucenja (Norveške, Švajcarske i Islanda), zemlje Balkana i Turska. Iako joj geografski pripada, Balkan u celini nije integralni deo ni ekonomskog ni politickog prostora Evrope. Zbivanja iz prošlosti (zatvorenost komunistickog i socijalistickog režima prema kapitalistickoj evropskoj privredi, raspad SFRJ pracen gradanskim ratom i nastanak novih država) dovele su Balkan u periferni položaj u odnosu na modernu integraciju u Evropi. Poslednjih godina su zapoceti veliki projekti za razvoj država JIE kako bi ispunile uslov za pristupanje EU.
Cilj ovog rada je da analizira dosadašnji proces napretka balkanskih zemalja na polju ispunjenja uslova za konacnu integraciju u Uniju.

Na samitu EU u Solunu, održanom 20. juna 2000. godine, pored usvajanja nacrta Ustava Evropske Unije, usvojena je i završna deklaracija sa preporukama za pridruživanje zemalja Jugoistocne Evrope. Doneta su odluke da se zapocne sa izradom Studije izvodljivosti koja bi predstavljala preduslov za pocetak pregovora o pridruživanju, da rešavanje aktuelnog kosovskog pitanja nece uticati na proces integracije Srbije i Crne Gore, kao i da njihov moguci razlaz posle tri godine probe nece zaustaviti zapocetu integraciju1.
Jedno od kljucnih pitanja je zašto je proces integracije Balkana zapocet tek poslednjih godina. Odgovor leži u cinjenici da devedesetih godina EU nije imala uravnoteženu spoljnu i bezbednosnu politiku, a samim tim ni politiku prema Balkanu. Interes je bio pogranicni region i države od strateškog znacaja za odnose sa Rusijom, tako da prioriteti postaju Centralna Evropa i zemlje Baltika. Osim toga, s jedne strane smo imali države poput Poljske, Madarske, Ceške i Slovenije, koje su uspele da prevazidu transformacionu krizu i zapocnu uspon tržišne privrede, dok su se na drugoj nalazile zemlje sa zabrinjavajuce niskim nivoom razvoja. Ovakva situacija u Evropi onemogucavala je da se stvori jedinstven program pomoci koji bi ukljucio sve zemlje Istocnog bloka. Zbog toga je odabran parcijalni pristup – region po region. Regionalni prioritet se menja nakon vojne intervencije NATO-a. Istovremeno je došlo do definisanja odnosa EU i Centralne Evrope i Baltika, tako da Balkan postaje prioritetan region.
Sam Balkan ima složenu institucionalnu kartu. Preko nje je moguce sagledati raznolikost kod povezivanja i integracije u evropske organizacije. Nejednakost se krece od zemalja koje su punopravne clanice Unije – poput Grcke i Slovenije, preko zemalja cije je uclanjenje planirano za 2007. (Bugarska i Rumunija), do država koje se nalaze u procesu stabilizacije i asocijacije i koje tek ocekuju izazovi i zadaci koje treba ostvariti da bi se dobilo zeleno svetlo za prijem (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Srbija).
1 24. jula 2006. Savet ministara EU odobrio je mandate za pregovore o zakljucivanju Sporazuma o stabilizaciji i prikljucivanju Srbiji i Crnoj Gori, na osnovu kojih ce ove države voditi zasebne pregovore sa EU, posle osamostaljenja Crne Gore na Referendumu maja 2006.

PAKT O STABILNOSTI

Balkanska specificnost ogleda se u izrazitoj etnickoj heterogenosti, što je ujedno i uzrok sukoba u ovom delu Evrope. Vladajuce partije vecine balkanskih zemalja bile su nacionalisticki orjentisane i izražavale su otvorene teritorijalne pretenzije prema susednim državama. Posledice ovakvih politika se osecaju i danas. Krizno žarište Jugoistocne Evrope je Kosovo i Metohija, uzrokovano projektom tzv. Velike Albanije, pod kojim se podrazumeva proširenje Albanije na teritoriju Kosova i Metohije, dela Makedonije i Crne Gore gde je albansko stanovništvo u vecini. Bugarska je odložila svoj interes u Makedoniji, zbog moguceg lošeg uticaja na njen prijem u Uniju. Potencijalni sukobi mogu se javiti na liniji Madarska-Rumunija (zbog madarskog interesa u Transilvaniji, iako je izmedu ovih zemalja potpisan sporazum o regulisanju prava madarske manjine) i Grcka-Turska (pitanje Kipra). Još uvek je nerešeno pitanje odnosa Republike Srpske i BiH, a postoji i mogucnost pojacanih autonomnih zahteva Madara u Vojvodini i Bošnjaka u Sandžaku.
Evropa je ponudila rešenje za krizu na Balkanu u vidu Pakta stabilnosti, ciji bi zadatak bio ne samo rešavanje trenutne krize, vec i trajno smirivanje svih sukoba u regionu. Njegovim sprovodenjem bi se stvorilo pogodno tle za dalje ukljucivanje balkanskih država u evropske tokove do potpune integracije.
Pakt stabilnosti usvojen je 10. juna 1999. na medunarodnoj konferenciji u Kelnu, od strane 45 ucesnika (28 zemalja /29 sa Jugoslavijom/, 16 medunarodnih institucija, organizacija i programa). Jedina država koja je bila obuhvacena Paktom, a nije ucestovala u njegovom formulisanju i usvajanju bila je Jugoslavija, dok je Crna Gora imala status posmatraca. Paktu je data kljucna uloga u ubrzavanju procesa demokratizacije, ekonomskoj obnovi i razvitku, podizanju nivoa bezbednosti i razvijanju medudržavnih odnosa na Balkanu. Danas je glavna podrška procesu saradnje, narocito u oblastima povratka izbeglica, migracija, slobode kretanja, borbe protiv organizovanog kriminala, trgovine i investicija.

OBLICI MULTILATERALNE SARADNJE NA BALKANU

Na putu ka evropskoj integraciji neophodno je najpre ostvariti medusobnu saradnju. Podsticaji za saradnju su objektivna upucenost suseda jednih na druge, nestanak SFRJ cime je neophodno ostvariti neki drugaciji vid kooperacije, mogucnost boljeg korišcenja zajednickih resursa, postojanje uzora u drugim subregionima Evrope (npr. zemlje Beneluksa), ali i pritisak EU i drugih sila. Medutim, integracija na regionalom nivou odvija se sporije zbog velikog broja prepreka, pre svega zbog nepostojanja tradicije multilateralne saradnje, još uvek prisutnih posledica regionalnih sukoba i sporova, ogranicenih kapitalnih resursa koji bi se ulagali u zajednicke projekte, kao i ekonomske nekoherentnosti regiona.
Ideja o zajednickim inicijativama multilateralne saradnje nije nova. Inicijative su se javile u dva talasa – prvi je bio krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih (CEFTA, CEI i CMES) kada dolazi do rastakanja Istocnog bloka, a drugi krajem devedesetih kao posledica nestanka SFRJ (SECI, Pakt stabilnosti i Roajomonski proces).
Država
Pristupanje
NapuštanjePoljska
1992
2004 Madarska
1992
2004 Ceška CehoslovackaSlovacka
1992
2004 Slovenija
1996
2004 Rumunija
1997
2007 Bugarska
1998
2007 Hrvatska
2002
— Makedonija
2006
— Moldavija
2007
— Srbija
2007
— Bosna i Hercegovina
2007
— Crna Gora
2007


Nastao je da bi se izbegli negativni efekti skretanja trgovine u centralnoj Evropi kada je zapocet proces slobodne trgovine izmedu nje i Evropske Zajednice. Regionalna trgovina koju neguje CEFTA odgovara procesu stabilizacije i pridruživanja i bice zamena sistemu sporazuma o slobodnoj trgovini koje su potpisane u okviru Pakta stabilnosti. Današnje clanice CEFTA-e su: Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Rumunija. Proširenje je najavljeno za 19. decembar 2006. godine kada ce sporazum parafirati Albanija, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Bosna i Hercegovina i UMNIK ispred Kosova. CEI je najstarija regionalna inicijativa, osnovana 1989. godine iz „cetvorne saradnje“ koju su cinile Italija, Austrija, Jugoslavija i M
im državama Madarska i Jugoslavija približe evropskoj integraciji. Usled raspada Jugoslavija prestaje da ucestvuje u radu CEI-a, da bi 24. novembra 2000. godine SCG obnovila clanstvo. Danas CEI broji 18 clanica: Austrija, Albanija, Belorusija, BiH, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Ceška, Italija, Madarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Slovacka, Slovenija, Srbija i Ukrajina. Aktivnosti CEI-a finansiraju zemlje clanice simbolicnim svotama, kao i iz fondova. Ciljevi same inicijative su: razvoj infrastrukture, ekonomska i tehnicka saradnja, demokratizacija i ljudsko pravo, saradnja u oblasti medija, obrazovanja, turizma i zaštita životne sredine.
CMES predstavlja Crnomorsku ekonomsku saradnju nastalu 1992. godine na inicijativu Turske. Osnovana je od strane 11 zemalja (Turska, Bugarska, Rumunija, Grcka, Albanija, Rusija, Ukrajina, Moldavija, Azerbejdžan, Jermenija i Gruzija), a projektu je pristupila i Grcka, iako se nalazila u okviru EU. U okviru projekta saradnje osnovane su Crnomorska banka za trgovinu i razvoj cije je sedište u Solunu, Medunarodni centar za crnomorske studije u Atini, Crnomorski regionalni centar za energiju u Sofiji i Centar za koordinaciju i razmenu statistickih podataka u Istanbulu. Veci uspeh CMES-a je onemogucen zbog ekonomskih i društvenih razlika clanica i nedovoljnih finansijskih sredstava. SECI je pokrenut 1996. godine na inicijativu SAD-a sa ciljem da razvijene zemlje (Austrija, Ceška, Italija, Lihtenštajn, Švajcarska i


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
29-06-2010 09:59 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Evropska komisija 2 derrick 0 1,598 22-01-2013 06:08 PM
zadnja poruka: derrick
  Evropska monetarna unija, sa posebnom analizom na posljednja aktuelna kretanja derrick 0 1,626 22-01-2013 06:01 PM
zadnja poruka: derrick
  Proširenje EU na balkan Dzemala 0 1,988 10-04-2011 04:35 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Evropska unija-od pridruživanja do pristupanja zekan 0 2,704 09-09-2010 02:24 PM
zadnja poruka: zekan
  Evropski monetarni sistem i evropska monetarna unija Vesnica 0 2,228 30-06-2010 08:25 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: