Evropska unija i svetska finansijska kriza

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz ekonomije.

U dnevnim novinama "Danas" 26. februara 2010. godine objavljen je jedan veoma interesantan članak autora Mileta Vasića pomoću kog ću obraditi ovaj seminarski rad i strukturirati njegov sadržaj. Autor u ovom članku daje nesvakidašnji pogled na sadašnju aktuelnu finansijsku krizu koja potresa celokupno današnje društvo i većinu zemalja na svim kontinentima jer ono što je počelo kao kriza jedne države danas se pretvorilo u najveći globalni svetski problem. Kao i većina dnevnih novina u našoj zemlji, list Danas izlazi i u elektronskom izdanju, ovaj dnevni list uglavnom je posvećen objavljivanju članaka iz ekonomije, politike, svakodnevnog dešavanja ali isto tako daje i informacije i o svim drugim aktuelnostima u zemlji i svetu..

Autor članka "Evropska unija i svetska ekonomska kriza", je kao što sam već napomenuo Mile Vasić. Ovaj rad ću uraditi na osnovu informacija i mišljenja koje je autor izneo, inače članak je objavljen na internet adresi:

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/plave_..._id=154667

Značaj ovog članka ogleda se u činjenici da je autor izložio koliko je sadašnja aktuelna finansijska kriza uzdrmala čitav svet i kako je na krizu reagovala Svetska Banka i Centalne Banke trenutno ekonomsko najmoćnijih država u svetu.

Rezime

Globalizacija je dovela do velikih transfera kapitala između zemalja, multinacionalnih kompanija i finansijskih institucija, čime je potpomognuto širenje finansijske krize koja potresa sve države sveta. Finansijska kriza se poput domino efekta prenela prvo na zemlje koje imaju sličan mehanizam hipotekarnog kreditiranja (Velika Britanija i neke azijske zemlje), da bi ubrzo zatim preplavila svetske berze i dovela do pada vrednosti i likvidnosti baznih vrednosnica. Berzansku paniku zamenila je bankarska panika sa ubrzanim povlačenjem depozita i rastom kamatnih stopa. Problem koji je nastao u jednom delu finansijskog sektora jedne zemlje se pretvorio u globalni problem.

U globalnom finansijskom sistemu nacionalne granice nemaju veliku ulogu pa nastala kriza nije ostala izolovana u granicama SAD, već se proširila na druge delove sveta. Na finansijskom tržištu SAD pored domaćih investitora učestvuju kompanije, banke i fondovi iz drugih država i velikih finansijskih centara poput Evropske unije.

Ko su akteri u članku?

Akteri u članku "Evropska unija i svetska finansijska kriza" su šefovi država i vlada članica Evropske unije, Svetska banka i centralne banke EU. Ovde ću samo ukratko definisati ulogu Svetske banke. U osnovi, Svetska banka obuhvata tri aktivnosti: pozajmljivanje sredstava, istraživanje razvoja i ekonomske analize i tehničku pomoć - obezbeđujući sredstva iz javnih izvora za programe razvoja u oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje i zaštita čovekove sredine, fokusirajući se na nacionalne, pravne, političke i ekonomske strukture. Banka promoviše reforme dizajnirane s ciljem da stvore dugoročni ekonomski rast i stabilnost, tako što pozajmljuje sredstva vladama, a zatim profit dobijen iz zajmova koristi da finansira svoje aktivnosti.

Ko oseća ekonomske posledice događaja i procesa opisanih u članku?

Ekonomske posledice ovog dogadjaja opisanog u članku oseća celukupno današnje društvo i ekonomije svih zemalja, posebno najveće posledice iz svega opisanog u članku odrazile su se na vodeće zemlje EU, koje su ujedno i najveći investitori.

Evropske banke bile su naročito izložene američkim rizičnim hipotekarnim zajmovima, zbog kojih su beležili velike gubitke. Strah od sličnih dešavanja na tržištu Evropske unije postajao je sve izraženiji. Strah je uticao na povećanje međubankarskih kamatnih stopa, pošto su banke nerado jedne drugima pozajmljivale novac. Umesto toga, banke i drugi investitori ulagali su višak slobodnih sredstava u državne obveznice i druge finansijske instrumente niskog rizika i niskog prinosa. Nastala situacija primorala je evropske zemlje na zajedničke mere u cilju sprečavanja širenja krize. Lideri petnaest evropskih zamalja i vlade Velike Britanije sastali su se 12. oktobra 2008. godine, kako bi se složili oko zajedničke strategije koju će preduzeti za izlazak iz finansijske krize. Međutim za razliku od SAD koji predstavljaju jedinstvenu državu, EU se sastoji od 27 država, to dodatno komplikuje i otežava pronalaženje zajedničkog rešenja. EU ima važne finansijske institucije kao što je Evropska centralna banka, ali njen veliki nedostatak predstavlja nepostojanje evropske vlade koja bi donosila brze odluke i odluke koje bi bile obavezujuće za sve države članice. Postojećim zakonodavnim rešenjem svakoj državi dozvoljeno je da zasebno osmišlja mere za prevazilaženje krize, a da pri tome zemlje članice ne moraju međusobno usaglašavati planirane mere.

Ako se prisetimo sedamdesetih godina prošlog veka, svet se i tad suočio sa još jednom velikom ekonomskom krizom. Posledice ove krize su bile napuštanje kejnsijanskog fiskalnog regulisanje tražnje u korist monetarističkog regulisanja ponude novca. Odbacuje se državni intervencionizam u korist tržišnog liberalizma. Napušta se socijalna politika i odbacuje „država blagostanja“. Napadaju se sindikati i organizovano tržište rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tražnje, a u monetarističkoj doktrini to je faktor proizvodnje i trošak.

Po monetarističkom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prošlog veka su:
• prekomerna uloga države,
• ekspanzija budžetskih programa,
• deficiti budžeta,
• eskalacija novčane mase, što je sve prouzrokovalo inflaciju.

Najvažniji uzročnik inflacije bilo je širenje države blagostanja, što je vodilo rastu novčane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da su budžetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvažniji uzročnik je bio uključivanje sve većeg broja programa koji se finansiraju iz budžeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji ugrožavaju konkurentsku situaciju na tržištu rada. Nezaposlenost, po mišljenju M. Fridmana, tvorca i utemeljivača