Evropska investiciona banka

Sadržaj:
1.UVOD 3
2. BANKA I BANKARSTVO 4
3. EVROPSKA UNIJA – FINANSIJSKE INSTITUCIJE 4
4. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA 5
4.1. Osnovni ciljevi EIB-a 6
4.2. Uloga EIB-a 8
4.3. Funkcionisanje EIB-a 8
4.4. Delokrug i način rada EIB-a 9
4.5. Aktuelna bankarska kriza Evrope 10
5. SARADNJA EIB I SRBIJE 11
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14



1. UVOD

Evropska investiciona banka je finansijska institucija EU čija je uloga obezbeđivanje sredstava za kapitalna ulaganja namenjena za razvoj i integraciju EU.
Banka odobrava kredite za razvoj nedovoljno razvijenih regiona, modernizaciju saobraćajne, telekomunikacione i energetske infrastrukture, konkurentnost evropske industrije, razvoj malih i srednjih preduzeća, zaštitu životne sredine, i to uz minimalne godišnje kamate.
Ukupan iznos kredita EIB iznosi oko 20 milijardi evra godišnje, s tim što u finansiranju pojedinačnih projekata Banka ne učestvuje sa više od 50 odsto sredstava. Evropska investiciona banka je u Srbiji i Crnoj Gori od 2001. godine učestvovala u kreditiranju velikih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike i saobraćaja, kao i u kreditiranju u oblasti zdravstva i prosvete.
Glavni zadatak banke je doprinošenje uravnoteženom razvoju Zajednice osiguravanjem ekonomske i socijalne kohezije država članica. Ima pravnu sposobnost i ekonomski je nezavisna.




2. BANKA I BANKARSTVO

Banka je poslovna organizacija, koja nudi finansijske usluge za profit. Tradicionalne usluge banke uključuju primanje depozita novca, davanje novca iz depozita, procesovanje novčanih transakcija i usluge kreditiranja. Mnoge banke nude podršku finansijskih usluga preduzećima, industrijskim i drugima vrstama kompanija i korporacija, u cilju uvećavanja profita; npr., kreditiranje, paketi osiguranja, razna finansijska ulaganja, podršku u razmjeni tržišnih dobara.
Prva moderna banka, Banka Svetog Đorđa (Banco di San Giorgio) je osnovana početkom 15. veka u Đenovi u Italiji.
Bankarstvo je sistem poslovanja, u čijoj osnovi se nalazi interes. Najvažniji posao banke kao osnovnog subjekta u sistemu bankarstva je interes na zajam - što znači da banka daje novac na zajam na određeno vreme a nakon isteka tog perioda dobija novac nazad uz uvećanu vrednost-kamatu ili interes. Postoji mnogo varijacija ali ovo je suština bankarstva. Banka obavlja i neke sporedne delatnosti ( npr. investicione, sponzorske) ali sve one su u funkciji tzv. oplođenog novca - za bankara novac koji ne donosi dobit, nego stoji neoplođen, je novac koji gubi vrednost.


3. EVROPSKA UNIJA – FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Evropska unija (EU) predstavlja porodicu demokratskih evropskih država, koje zajedno rade na poboljšanju životnog standarda svojih građana i izgradnji naprednijeg društva. Sukobi unutar te porodice i povremene krize česta su tema novinskih članaka, iako je ovaj savez zabeležio značajne uspehe: za svega pola veka obezbedio je mir i razvoj u Evropi, jedinstenu evropsku valutu (evro) i otvoreno tržište koje omogućava slobodno kretanje ljudi, dobara, usluga i kapitala.
EU je postala važna trgovinska sila, a vodeću ulogu ostvarila je i na drugim poljima, kao što su zaštita životne sredine i program regionalnog razvoja. Stoga ne čudi što se broj njenih članova uvećao sa šest na 27 (Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Danska, Irska, Velika Britanija, Grčka, Španija, Portugalija, Austrija, Finska, Švedska, Slovenija, Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Litvanija, Letonija, Estonija, Kipar, Malta, Bugarska i Rumunija), i što veliki broj država priželjkuje pridruživanje Evropskoj uniji. Evropska unija duguje svoj uspeh neuobičajenom načinu funkcionisanja. Neuobičajen je zato što su države koje čine EU, odnosno njene članice, zadržale svoju nezavisnost, ali su zauzvrat prenele deo suverenih nadležnosti kako bi ojačale i obezbedile uticajnu ulogu u svetskim razmerama, što samostalnim delovanjem ne bi postigle. Ovakvo uređenje nije nalik federalnom, kakav je slučaj sa Sjedinjenim Američkim Državama, već podseća na organizaciju, koja se temelji na međudržavnoj saradnji, najsličnije Ujedinjenim nacijama.
Evropski sud pravde donosi presudu u sporovima, koji se vode oko primene evropskog prava.Evropski revizorski sud proverava finansiranje aktivnosti EU.
Postoje i brojna druga tela, koja imaju ključnu ulogu u funkcionisanju EU. To su:
1) Evropski ekonomski i socijalni komitet - predstavlja socijalne i ekonomske elemente, koji čine sastavni deo organizovanog građanskog društva;
2) Komitet regiona – predstavlja regionalne i lokalne autoritete;
3) Evropska investiciona banka – obezbeđuje sredstva za ulaganje u projekte za ekonomski razvoj unutar i izvan EU, i pomaže malim i srednjim preduzećima kroz Evropski investicioni fond;
4) Evropska centralna banka, koja je odgovorna za evropsku monetarnu politiku;
5) Služba za pritužbe građana (Evropski ombudsman), koji istražuje pritužbe na račun lošeg rada evropskih institucija i tela;
6) Evropski supervizor za zaštitu podataka, koji štiti privatnost ličnih podataka.
Osim toga, postoje posebne agencije, koje se bave određenim tehničkim, naučnim i poslovnim zadacima.

4. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

Evropska investiciona banka (EIB) je finansijska institucija Evropske unije. Osnovana je u Rimu 1958. godine ugovorom o osnivanju Evropske zajednice. Finansira investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju Unije. Akcionari EIB su zemlje članice Evropske unije. Prema tom vlasništvu EIB kao kreditni institut ima mogućnosti da na kapitalnom tržištu nabavi novac po veoma povoljnim uslovima pošto ima klasifikaciju AAA.


Slika 1. Oznaka EIB-a