Evropski monetarni sistem i Evropska monetarna unija

Sadržaj:

Uvod...............................................................................1

1.Stvaranje Evropske monetarne unije (EMU) i program uvođenja Evra ...............................................................1 - 6

1.1. Prednosti uvođenja Evra..........................................6 - 7
1.2. Posledice uvođenja Evra........................................7 - 8
1.3. Evro i finansijsko tržište........................................8 - 9

2. Evropski monetarni sistem............................................................................9 – 11

2.1.. Evro u okviru Evropskog monetarnog sistema...................................................................................11 - 11
2.2. Politika ili ekonomija...........................................11 - 12

3. Opasnosti mogućeg neuspeha..............................................................12 - 13



Zaključak..................................................................13



UVOD:

Počev od druge polovine dvadesetog veka evropski kontinent karakterišu značajni procesi integracija, u raznim oblastima. Ovaj rad je usmeren na samo jedan, možda najznačajniji segment tog procesa a to je monetarna integracija zemalja Evropske unije (slika 1). Bez obzira što ovaj cilj nije bilo lako dostići s obzirom na splet istorijskih, geoplitičkih, ekonomskih i drugih interesa, u poslednjih više od pet decenija, ove zemlje su učinile ogroman progres u približavanju jedne drugoj. Poseban doprinos globalizaciji finansijskih tržišta dali su stabilizacija u kretanju valutnih kurseva evropskih zemalja i kreiranje Evra kao nadnacionalne evropske valute. Od 1999. godine u transakcijama,a od 1. januara 2002. godine i sa gotovim novcem u opticaju, dvanaest zemalja EU prešlo je na korišćenje Evra kao svoje valute. Snovi o evropskoj monetarnoj integraciji su ostvareni. Evro je postala realna efektivna valuta sa svim atributima i funkcijama koje ima bilo koja druga nacionalna valuta. Zajednička valuta je počela da vrši funkciju obračunsko platežnog sredstva i mere vrednosti u finansijskim transakcijama u okviru EU.



1. Stvaranje Evropske monetarne unije (EMU) i program uvođenja Evra


U razvoju monetarne integracije veliki značaj imaju događaji sa početka sedamdesetih godina, a koji su direktno vezani za nastanak i razvoj ideje o monetarnoj uniji. Ovde se ističe „Plan Verner (Werner)“, koji predstavlja osnovu današnje Unije, a kojim su definisani ciljevi Ekonomske i monetarne unije i postavljeni prvi zahtevi u svrhu obezbeđivanja dinamizma razvoja integracije. Oni su podrazumevali :
• slobodnu cirkulaciju roba, usluga, ljudi i kapitala;
• uspostavljanje potpune konvertibilnosti nacionalnih moneta, kao i utvrđivanje fiksnih pariteta između moneta zemalja članica;
• definisanje jedinstvene politike tržišta kapitala.
„Plan Verner“ nije postavljao formiranje zajedničke monete kao obavezu ali je smatrao da je to poželjno pre svega iz političkih i psiholoških razloga. Međutim upravo zbog niske saradnje u monetarnoj oblasti ovaj plan je propao.
Kada je pravilo zlatno-dolarskog važenja usled platno-bilansnih problema u SAD prestalo da važi, na zapadnoevropkom tržištu trebalo je postići dogovor. Nemačka je bila za plivajući kurs evropskih moneta, dok je Francuska bila za utvrđivanje fiksnih pariteta. Zbog promena u međunarodnim monetarnim odnosima koje su se odražavale i na razvoj evropske integracije bilo je neophodno stvoriti zonu monetarne stabilnosti na nivou Evropske ekonomske zajednice (EEZ), te je u Bazelu 1972. godine potpisan sporazum kojim je utvrđen strožiji režim razmene među monetama Zajdnice koji je bio kratkog daha zbog monetarnih poremećaja i petrolejske krize u tom periodu, tako da su prvo funta a potom lira i franak prešli na plivajuće kurseve.Ovaj pokušaj imao je svojih dobrih strana. On je otkrio suštinu problema kod članica EEZ, a to je neusklađenost monetarnih politika. Doprineo je uspostavljanju bližih odnosa i podrške među nacionalnim centralnim bankama. Sporazum o formiranju Evropskog monetarng sisema kojeg je usvojio Evropski savet u Briselu 1978. zahtevao je saradnju centralnih banaka i predložio spisak mera za onemogućavanje daljih poremećaja u zemljama Zajednice.
Evropski monetarni sistem (EMS) stupio je na snagu 1979. sa ciljem da obezbedi zonu monetarne stabilnosti kroz bližu monetarnu kooperaciju i koordinisanu kontrolu deviznih kurseva. ECU (eki) je zamišljen kao obračunska jedinica Zajednice. Formiranje EMS je doprinelo stvaranju relativno visokog stepena monetarne stabilnosti u periodu od 1979. do 1992. Monetarna disciplina zavedena od strane EMS je drastično umanjila mogućnost popunjavanja budžeta direktno iz primarne emisije. Nekoliko političkih i ekonomskih razloga 1992-93. godine doveli su do krize EMS.
Stupanjem na snagu Jedinstvenog evropskog akta 1987. godine, utvrđjeni su brojni ciljevi na realizaciji Ekonomske i monetarne unije koji su predstavljali solidnu osnovu za nalaženje novih institucionalnih rešenja. Stvaranje monetarne unije zahtevalo je zadovoljavanje sledećih uslova:
1) uspostavljanje i garantovanje konvertibilnosti evropskih moneta;
2) obezbeđenje potpune slobode kretanja kapitala i potpune integracije bankarskog i finansijskog tržišta;
3) potpuno stabilizovanje moneta.

„Plan Delor (Delors) “ je identifkovao pitanja koja se odnose na transfer nadležnosti sa nacionalnog na komunitarni nivo. Predloženo je centralizovanje monetarnih politika, tj. uspostavljanje jedinstvene monetarne politike na nivou Zajednice za čije vođenje je predloženo formiranje Evropskog sistema centralnih banaka, čiji bi osnovni zadatak bio održavanje stabilnosti cena. Glavna karakteristika ovog plana je postepena realizacija Evropske monetarne unije kroz tri faze i konačno stvaranje jedinstvene monete, a Deklaracijom Evropskog saveta iz oktobra 1990. godine predviđeno je stvaranje monetarne Unije. Današnja mapa EMU se može videti na slici.