Hromatografija

Hromatografije su metode odvajanja, koje se zasnivaju na različitoj raspodeli komponenata uzorka između dve faze, od kojih je jedna stacionarna ili nepokretna, a druga mobilna ili pokretna.
Stacionarna faza može biti čvrsta ili tečna, a mobilna tečna ili gasovita. Komponente smeše moraju biti rastvorljive u mobilnoj fazi, a delovati (rastvarati se, adsorbovati se ili hemijski reagovati) sa stacionarnom fazom.

Razdvajanje komponenti smeše se dešava usled različite jačine delovanja sa stacionarnom fazom dok se pod uticajem mobilne faze kreću kroz stacionarnu fazu. Stoga ukoliko različito reaguju sa stacionarnom fazom imaju različite brzine kretanja kroz nju.

Hromatografije su metode analize tj. odvajanja, ali i određivanja supstanci kvalitativno i kvntitativno, jer se nakon odvajanja mogu registrovati nekom vrstom detektora osetljivim na njihovo prisustvo, a čiji intenzitet signala zavisi od količine, odnosno koncentracije supstance.

1.Uvod u hromatografiju
2.Otkriće
3.Podele hromatografija
-Podela prema fizičkoj prirodi mobilne i stacionarne faze
-Podela prema mehanizmu odvajanja
1.Particiona ili podeona
2.Adsorpciona
3.Jonoizmenjivačka
4.Afinitetna
5.Ekskluziona hromatografija ili gel filtracija
-Podela prema načinu smeštaja stacionarne faze
1.Kolonska
2.Planarna
-Podela prema tehnici rada
4.Koeficient raspodele i faktor selektivnosti
5.Efikasnost kolone
6.Zaključak
7.Literatura