Hromatografija, holografija i svetlosna mikroskopija

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Hromatografija, holografija i svetlosna mikroskopija
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz hemije.

Pod hromatografijom se podrazumevaju analitičke metode kojima se razdvaja dva ili više hemijskih jedinjenja na osnovu različitih koeficijenata njihove raspodele izmedju dve faze-pokretne i nepokretne. Kod gasne hromatografije nepokretna faza je tečna ili čvrsta, a pokretna je gasovita i nju čine inertni noseći gas i pare jedinjenja, koja se razdvajaju. Do dodira izmedju ove dve faze dolazi u hromatografskoj koloni. Zavisno od agregatnog stanja primenjene nepokretne faze gasna hromatografija se deli na hromatografiju gas-tečno i hromatografiju gas-čvrsto. Hromatografija gas-čvrsto podrazumeva kolonu napunjenu adsorbensom ujednačene krupnoće (silika gel, Al2O3, aktivni ugalj) na kome se jedinjenja razdvajaju putem selektivne adsorpcije. Hromatografija gas-tečnost kao nepokretnu fazu koristi kapilarni sloj tečnosti ravnomerno rasporedjen po inertnom nosaču (pakovane kolone) ili po unutrašnjem zidu kolone (kapilarne kolone).
Do razdvajanja faza dolazi usled različitih pokretljivosti različitih komponenata smeše unutar hromatografske kolone. Pri tome, kod najvećeg broja gasnohromatografskih analiza primenjuje se tzv. tehnika eluiranja koja se sastoji u neprekidnom proticanju nosećeg gasa konstantnom brzinom kroz hromatografski sistem. Koeficijent participacije-raspodele (K) definiše se kao odnos količine date komponente unutar tečne i gasne faze. Kod većine jedinjenja veličina K zavisi u najvećoj meri od rastvorljivosti njegovih para pod datim uslovima u upotrebljenoj tečnoj fazi. Uzorak se inače, pomoću šprica unosi u zagrejani isparivač gde istog trena ispari i biva potom nošen pomoću gasne faze. Pri izlasku iz kolone razdvojena jedinjenja zajedno sa nosećim gasom prolaze kroz detektor i registruju se električni signali, čiji su intenziteti proporcionalni koncentracijama datih komponenata u nosećem gasu. Svaki signal, u takvom hromatografu, odgovara jednom hemijskom jedinjenju i okarakterisan je kvalitativno i kvantitativno vremenom zadržavanja (retencionim vremenom) i površinom.
Vreme zadržavanja nekog jedinjenja predstavlja vreme koje protekne od ubrizgavanja smeše do pojave maksimuma odgovarajuċeg mu signala.
Poredjenje retencionog vremena nepoznatog jedinjenja sa retencionim vremenom nekog poznatog jedinjenja (snimljenog-hromatografisanog pod istim uslovima) je jedna od najčešćih metoda identifikacije date komponente smeše. Retenciono vreme zavisi od temperature kolone, vrste i količine tečne faze, brzine protoka nosećeg gasa, dužine kolone, pada pritiska u koloni i zapremine praznog prostora u koloni i instrumentu za merenje (tzv. mrtve zapremine). Zbog toga je moguće uporedjivati samo retenciona vremena izmerena pod istim uslovima protoka i temperature na istoj koloni, tj. istom uredjaju. Najpouzdaniji način poredjenja retencionih vremena je hromatografisanje nepoznate smeše, potom njeno hromatografisanje uz prethodno dodavanje u nju izvesne količine standarda i ponovno hromatografisanje ovako obogaćene smeše.
Podešeno retenciono vreme je vreme koje je dobijeno oduzimanjem vremena potrebnog za savladjivanje mrtve zapremine, tj vremenu prolaska neke supstance kroz kolonu bez njenog zadržavanja (interakcije) unutar kolone. To je vreme od koga je oduzeto retenciono vreme vazduha.
Relativno retenciono vreme je odnos podešenih retencionih vremena date komponente uzorka i standarda.
Korigovano retenciono vreme dobija se kao umnožak podešenog retencionog vremena i faktora odnosa pritiska nosećeg gasa na ulazu i na izlazu iz kolone.
Ako je neko jedinjenje član homologne serije, moguća je njegova identifikacija na osnovu semi-log dijagrama retencionog vremena ili retencione zapremine, preko broja C-atoma date homologne serije ugljovodonika, koja daje signal na istom mestu.

Gasni hromatograf sastoji se iz: cilindra sa nosećim gasom, merača protoka gasa, isparivača, šprica za unošenje uzorka, gasnohromatografske kolona, termostata, detektora, pisača i hromatografa.

Rec hromatografija je nastala od grčkih reči crwma ''chroma'', što znači boja, i grafein ''grafein'', što znači pisati. Hromatografija je kolektivan naziv za familiju laboratorijskih tehnika za separaciju mešavina. To uključuje dezintegrisanje smeše iz ''mobilne faze'' u tzv. ''stacionarnu fazu'' koja razdvaja analitik da bi bio izmeren i izdvojen svaki molekul iz smeše.

Za one koji su novi u nauci separacije, može se upotrebiti analogija kao kad roj osa i pčela leti iznad leje cveća. Pčele bi bile jače privučene cvećem od osa, zbog čega bi se i razdvojile. Ako bi se posmatrao momenat prolaska iznad leje, ose bi prošle brže, praćene pčelama. U ovoj analogiji pčele i ose predstavljaju analitik koi treba razdvojiti, cveće predstavlja stacionarnu fazu, a mobilna faza može biti prolazak kroz vazduh. Ključ separacije je definisanje afiniteta među analiticima, prema stacionarnoj i mobilnoj fazi. Posmatrač bi mogao da predstavlja detektor korišćen u nekim formama analitičke hromatografije. Ključna tačka je da detektor ne treba da bude sposoban da diskriminiše među analiticima, budući da su oni razdvojeni pre prolaska kroz detektor.

Hromatografija može biti preparativna ili analitička. Preparativna teži da razdvoji komponente iz smeše za buduću upotrebu (pa je tako i forma prečišćavanja). Analitička hromatologija obično funkioniše sa manjim količinama materijala i teži ka merenju relativne proporcije analitika u smeši. Ova dva metoda se ne isključuju medjusobno.

Gasni hromatološki sistem

Istorija


Rus Mihail Semjonović Tsvet je pronašao prvu hromatografsku tehniku 1900. god. tokom svog istraživanja hlorofila. On je koristio tečno-absorbcionu kolonu, koja je sadržala kajcijum karbonat da izdvoji pigmente iz biljaka. Metod je bio predstavljen 30. decembra 1901. god. na 11. kongresu prirodnjaka i doktora u Sankt Peterzburgu. Prvo štampano izdanje objavljeno je 1903. god. u Dostignucima varšavskog društva prirodnjaka u odseku za biologiju. Prvi put je koristio izraz hromatografija 1906. god. u svoja dva rada o hlorofilima objavljenin u nemačkom botaničkom časopisu ''Berichte der Deutschen Botanischen Gesellschalf''. 1907. god demonstrirao je hromatograf Nemačkom botaničkom društvu. Interesantno je to da Mihailovo prezime ''Tsvet'' znači ''boja'' na ruskom jeziku,tako da postoi mogućnost da je njegov naziv za postupak hromatografije (bukvalno ''pisanje bojom'') bio način da se njegovo ime učini besmrtnim.

1952. god. Arčer Džon Porčer Martin i Ričard Lorens Milington Sindž su bili nagrađeni Nobelovom nagradom za hemiju za njihov pronalazak particione hromatografije. Od tada tehnologija hromatografije je ubrzano napredovala. Istraživanja kažu da principi Tsvetove hromatografije mogu biti primenjeni na mnoge načine što omogućava mnoge varijante hromatografije. Istovremeno konstantno su poboljšavane tehničke performanse hromatografskih uredjaja, omogućujuċi razdvajanje čak i veoma sličnih molekula.

HPLC (Tečna hromatografija visokih performansi) je varijanta kolonske hromatografije koja se često koristi u biohemiji i analitičkoj hemiji. Ona se ponekad označava i pod imenom tečne hromatografije visokog pritiska. HPLC se koristi za razdvajanje komponenata mešavine koristeći različite hemijske interakcije izmedju supstance koja se analizira (analita) i hromatografske kolone.

Princip

U HPLC-tečnoj hromatografiji visokih performansi, analit se forsira kroz kolonu stacionarne faze (obično cev pakovanu sa malim okruglim česticama sa izvesnom hemijom površine) pumpanjem tečne faze (mobilne faze) pod visokim pritiskom kroz kolonu. Uzorak koji se analizira uvodi se u malu zapreminu struje mobilne faze i usporava specifičnim hemijskim i fizičkim interakcijama sa stacionarnom fazom dok prolazi dužinom kolone. Vrednost vremena zaostajanja-retencionog vremena zavisi od prirode analita i sastava stacionarne i mobilne faze. Vreme koje specifični analit eluira (prolaska do kraja kolone) se naziva retenciono vreme i ono je specifična karakteristika analita. Korišćenjem pritiska povećava se linearna brzina dajući komponentama manje vremena za difuziju unutar kolone, vodeći ka poboljšanoj rezoluciji rezultujućeg hromatograma. Najčešće korišćeni rastvarači uključuju svaku mešljivu kombinaciju vode i različitih organskih tečnosti (najčešće metanola i acetonitrila). Voda može sadržati pufere ili soli da bi se potpomogla separacija komponenti analita, ili jedinjenja kao što je trifluorsirćetna kiselina koja reaguje kao jon sparujući agens.
Sledeća rafinacija HPLC vezana je za sastav mobilne faze tokom analize, to je tzv. gradijent eluacije. Normalni gradijent za reversnu faznu hromatografiju može startovati sa 5% metanola sa progresivnim porastom metanola sve do 50% za 25 minuta, zavisno


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
10:55 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Hromatografija Maja 0 2,165 23-02-2012 07:46 PM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: