Elektronski javni servisi u Evropi

Sadržaj
1. Uvod 3
2. Opseg istraživanja u Evropskoj informacionoj društvenoj politici 4
2.1. Okvir istraživanja 5
3. Rezultati i analize 8
3.1. Uvod 8
3.1.1. Koliko je javnih vlasti predstavljeno online? 8
3.1.2. Kolika je zrelost isporučivanja online javnih servisa? 9
3.1.3. Koliko servisa je u potpunosti transakciono? 10
3.1.4. Kako napreduju pojedine zemlje članice? 11
3.1.5. Procenat servisa koji su u potpunosti omogućeni online? 12
3.1.6. Šta je sa ciljnim grupama: građani nasuprot poslovnim korisnicima? 12
3.1.7. Puna dostupnost online 14
3.1.8. Kako se javni klasterski servisi razvijaju 15
3.3. Nekvantitivni rezultati 19
3.3.1. Višekanalna isporuka 19
3.3.2. Posredovanje i podrška 19
3.3.3. Proactivity 20
3.3.4. Integracija servisa 20
3.3.5. Praćanje i nadgledanje 20
3.3.6. Dostupnost 21
3.3.7. Višejezični pristup 21
4. Budućnost eGoverment merenja 22
4.1. Novi modeli za isporuku servisa 22
4.2. Svet ne menja tehnologija već njeno korišćenje 23
4.3. Upravljanje novim indikatorima 25
5. Elektronski javni servisi u pojedinim evropskom zemljama 27
5.1. Estonija 27
5.2. Irska 29
5.3. Poljska 31
5.4. Francuska 33
7. Skraćenice korišćene u radu 37
8. Literatura 38

1. Uvod

Ovaj seminarski rad je posvećen temi Elektronskih javnih servisa u Evropi. Ovu aktuelnu temu predstavio sam kroz nekoliko celina.

U delu koji se bavi opsegom istraživanja u Evropskoj informacionoj društvenoj politici predstavljene su strategije i inicijative Evropskih zemalja vezane za razvoj informacione društvene politike u Evropi. Nevedeni su javni servisi (i za pravna i za fizička lica) obuhvaćeni istraživanje, kao i indikatori povezani sa eGovernment-om. Takođe je predstavljen okvir istraživanja kako početni, tako i unapređeni. Navedene su i države obuhvaćene ovim istraživanjem.

Rezultati i analize predstavljaju odekljak koji se zasniva ma dosadašnjih šest merenja. Rezultati su podeljeni u različite kategorije, koje daju odgovore na neka ključna pitanja. Takođe su različiti servisi podeljeni u klastere za generisanje prihoda, za registrovanje, za povraćaj i za dozvole i licence. Opisano je trenutno stanje ovih klastera i kako se oni razvijaju. Takođe je između ostalog predstavljana dostupnost elektronskih javnih servisa, nivoi njihove prefinjenosti, kao i tendencije koje su uočljive kod ovih parametara. Takođe pored rezultata koji se mogu meriti predstavljeni su i neki rezultati istraživanja koji su nemerljivi brojkama, ali je bitno da barem budu predstavljeni opisno.

Budućnost eGovernment merenja se bavi između ostalog Novim modelima za isporuku servisa i u obzir uzima i neke nove činioce poput mogućnosti širokopojasnog Interneta, biranja kanala komunikacije, web 2.0, napredne interfejse mobilnih uređaja... Navedeni su pet prioriteta i2010 eGovernment akcionog plana. Takođe je predstavljen novi model za merenja u oblasti Javnih servisa koji će bito korišćen ubuduće.

Odeljak posvećen Elektronskim javnim servisima u pojedinim evropskom zemljama obrađuje nekoliko zemalja koje su interesantne u pogledu dosadašnjeg razvoja elektronskih javnih servisa i tenedencija koje se mogu uočiti. Jasno se vidi da su one zemlje koje su elektronske javne servise shvatile ozbiljnije i više uložile imale i veći napredak na ovom polju.

2. Opseg istraživanja u Evropskoj informacionoj društvenoj politici

Početak Evropske strategije za razvoj eGovernment-a vezuje se za inicijativu “e-Europe 2002”, predstavljene marta 2000 na Lisabonskom Evropskom savetu. Ova inicijativa je potvrđena na Savetu u Feiri juna 2000. Glavni cilje eGovernment-a je taj da zemlje članice osuguraju “opšti elektronski pristup ka glavnim javnim servisima do 2003”. Pre kraja efektivnog perioada e-Europa 2002, Savet je predstavio nastavak ove inicijative i “e-Europe 2005”, program koji je donet na Evropskom savetu u Sevilji 2002. godine.

Vezano za interaktivne javne servise cilj je bio da “zemlje članice treba da obezbede da osnovni javni servisi budu interaktivni, relevantni, sa mogućim pristupom za sve, sa mogućnošću korišćenja i za potencijale širokopojasne mreže i za multiplatformski pristup”. Po pokretanju e-Europe programa Evropski Savet je bio na oprezu jer kontrolni okvir potreban za preduzimanje realizacije e-Europe inicijative nije pružao garancije za uspeh. Većina izvršavanja bilo koje usvojene odluke je zavisila od akcija zemalja članica. U ovom dodatku usvojena je odluka za primenu Otvorenog metoda koordinacije (Open Method of Coordination - OMC), za praćenje, do određenog nivoa, rezultata predloga koji treba da budu odobreni.

Pojedinci Poslovni
Prihodi od taksi Socijalni doprinosi za zaposlene
Traženje posla Korporativni porez
Pogodnosti socijalnog osiguranja PDV
Lične isprave Registracija nove kompanije
Registracija automobila Podnošenje podataka kancelariji za statistiku
Prijava za pravljenje dozvola Carinske deklaracije
Deklarisanja polisa Dozvole vezane za životnu sredinu
Javne biblioteke Javne nabavke
Dokumentacija o rođenju i venčanju
Upis na više obrazovanje
Objavljivanje preseljenja
Servisi orijentisani na zdravstvo

Tabela 1. Javni servisi

Treba napomenuti da je usluga “Pogodnosti socijanog osiguranja“ merena na bazi sledećih pod servisa: pogodnosti za nezaposlene, dečiji dodaci, medicinski troškovi i studentske stipendije. Servis “Lične isprave” je meren na bazi sledećih podservisa: pasoši i vozačke dozvole.