POSLOVNE STRATEGIJE

Rezultate svog rada, preudzeća iznose na tržište, pa su prinuđena da svoje ponašanje urede kako to pravila tržišnog ponašanja zahtevaju. Svojim tržišnim poslovanjem svako preduzeće teži da ostvari cilj svog privređivanja koji je postavio vlasnik preduzeća.
U konkurentskoj igri postoje dobitnici i gubitnici. Na isti način konkurentske tržišne snage uzrokuju koordinaciju i ne-koordinaciju pojedinačnih akcija. Drugo je i nezamislivo bez prvog. Nijedan subjekt ne može ući na tržite, niti proširiti domen svojih akcija, bez da drugima nešto ne nudi, ne remeti druge, ne narušava uspostavljene odnose i sl. To je i sama suština konkurencije.

1.1. Preduzeća, pojam, značaj i ciljevi

Jedna od osnovnih definicija preduzeća definiše ga kao samostalnu organizaciju ekonomskih resursa koja, transformišući uložene resurse u rezultate, stvara vrednost u cilju ostvarenja profita.

Ukoliko se u vidu imaju ekonomski atributi preduzeća može se zaključiti da se ono kao ekonomski sistem osniva da realizuje ekonomske ciljeve da nastaje, posluje, razvija se i gasi po ekonomskim zakonima i principima, da se njegova efikasnost i efektivnost izražavaju ekonomskim kategorijima i da njegova supstrat čine rad i kapital i zemljište kao bazični ekonomski elementi.

Pojava preduzeća prostiče iz potrebe da se ekonomska aktivnost obavlja racionalno. Suština preduzeća jeste povezanost, odnosno sadejstvo između ljudskih, materijalnih i finansijskih elemenata poslovanja.

--------------------------------------------------------
Lahman L., „Priroda i značaj tržišnih procesa“, (The Market as an Economic Process), Blackwell, London, 1986, prevod dr. Miomir Jakšić
Nikolić M., Malenović N., Pokrajčić D., Paunović B. „Ekonomika preduzeća”, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2005.
Ilić B., Milićević V., „Ekonomika preduzeća, fokus na savremeno poslovanje“, Beograd, 2004.

Svako preduzeće ima :

• Vlasnika (upravu, menadžment)
• Cilj poslovanja
• Imovinu (obaveze)
• Organizaciju
• Prihode i rashode (tok gotovine ili “cash flow”)
• Obavlja poslovnu i finansijku delatnost

Kriterijumi podele preduzeća su na osnovu osobine transformacionog procesa, veličine preduzeća i pravnog oblika preduzeca.

Upravljanje preduzećem ima dva važna značenja, u institucionalnom smislu. Reč je o upravi preduzeća koja vodi preduzeće prevashodno u skaldu sa vlasničkim interesima, dok se drugo značenje tiče upravljačkog procesa, odnosno aktivnosti uprave. Pored toga upravljanje ima i značenje upravljačkog procesa s tim što se razlikuju tri velike grupe aktivnosti menadžmenta :

• Polaganje računa o stanju i uspehu preduzeća,
• Donošenje poojedinačnih poslovno – finanijskih odluka,
• Sistematska upravljačka kontrola poslovno finansijskih procesa u preduzeću.

Kriterijumi podele preduzeća su na osnovu osobine transformacionog procesa, veličine preduzeća i pravnog oblika preduzeća.

Od značaja je podela preduzeća na osnovu veličine preduzeća, zato što preduzeće koje se analizira ima 463 zaposlena, ukupan prihod 1.748.054.000 dinara, te spada u kategoriju velikih preduzeća. Podela na osnovu veličine preduzeća podrazumeva postojanje mikro i malih, srednjih i velikih preduzeća.

1.2. Poslovne strategije

Da bi privredno društvo obavljalo svoje osnovne funkcije, neophodno je da stalno prikuplja informacije, i jasno formuliše svoje ciljeve, i na bazi njih, da izabere svoje poslovne strategije. Činjenica je da je najbolji reper poslovaja privrednih društava samo tržište, koje kroze funkciju regulatora privrednih kretanja (alokativno-selektivna funkcija) određuje ko su „dobitnici”, a ko „gubitnici”.

Postoje brojne poslovne strategije, a za koju će se odlučiti neko privredno društvo zavisi od nekoliko faktora: dostupnosti informacija, formulaciji ciljeva, tržišnom okruženju, tržišnom učešću... Neke od mogućih strategjja koje biraju privredna društva su:

Strategija nižih troškova – znači sposobnost kompanije da projektuje, proizvede ili proda na tržištu proizvod na efikasniji način od svojih konkurenata. To je konkurentska strategija okrenuta ka snižavanju troškova, samim tim i cena, koja se najčešće orijentiše ka širokom, masovnom tržištu kada se očekuju prednosti ekonomije obima. Niske cene će biti barijera i obeshrabriće nove učesnike.

Strategija diferencijacije - sposobnost da se obezbedi jedinstvena i superiorna vrednost za kupca na osnovu kvaliteta proizvoda, specijalnih karakteristika ili postprodajne usluge.

Strategija skraćivanja vremena ili responzivnosti – odnosi se na brzi i pouzdani odgovor organizacije na zahteve kupaca čime se postiže konkurentska prednost.

Stretegija koncentracije ili „fokusa“ – strateška opcija kada kompanija poseduje atraktivnu liniju proizvoda koja ima potencijal daljeg rasta i razvoja. Ovo znači jačanje resursa, sposobnosti i kompetentnosi.

Strategija diverzifikacije - vezuje se za obim i distribuciju autputa firme. Ovaj pristup koji se zasniva na diverzifikaciji outputa dopunjen je saznanjem da se to postiže odgovarajućim stepenom različitosti inputa.

Strategija rasta i razvoja putem kolaboracije - podrazumeva nekoliko oblika (merdžer, akvizicija i strateška alijansa).
– Merdžer – transakcija u kojoj učestvuju dve ili više kompanija koje razmenjuju akcije, vlasništvo kapitala, ali samo jedna kompanija preživljava.

– Akvizicija – kupovina kompanije koja se u potpunosti apsorbuje kao ogranak. Dešavaju se obično između kompanija različitih veličina i mogu biti prijateljske ili prisilne, koje se još nazivaju i preuzimanje.

– Strateška alijansa – partnerstvo dve ili više kompanija ili poslovnih jedinica da bi ostvarili strateški značajne ciljeve, od kojih svi imaju koristi.

– Licenciranje – oblik transfera tehnologije, kada firma davalac licence daje prava drugoj firmi da proizvodi proizvod.

– Franšiza – oblik širenja putem ugovora o franšizi po kojem franšizor obezbeđuje drugoj kompaniji da osnuje poslovnu jedinicu koristeći ime i operativne sisteme franšizora.

– Zajednički poduhvat ili zajedničko ulaganje – jedna od najpopularnijih strategija kojom se ostvaruje povezivanje dva ili više aktera radi ostvarivanja rasta I razvoja.

– Grinfild razvoj – nastaje ukoliko neka kompanija ne želi da kupovinom druge nasledi sve njene problem. Grinfild razvoj znači podizanje postrojenja i fabrika kao i distributivne mreže na čistom terenu.

– Šering proizvodnje – kombinovanje različitih kompatibilnih i komplementarnih resursa

– Operacija “ključ u ruke” – ugovara se za izgradnju proizvodnih kapaciteta uz odgovarajuću nadoknadu. To je poseban oblik transfera tehnologije kojom je davalac ovladao, tako da se prenose celoviti kapaciteti u drugu firmu.

– BOT (Build, Operate, Transfer) menadžment ugovori – iznajmljivanje menadžera drugim firmama.

Strategija stabilnosti organizacije : Kompanija se može odlučiti da ništa ne menja u poslovima, proizvodima i operacijama. Ove strategije mogu da budu korisne samo na kratak rok ali i veoma opasne ukoliko se suviše dugo traži oslonac na njih.

Strategija opadanja organizacije - Kompanija može da se odluči za strategiju revitalizacije ili povlačenje kada ima slabiju konkurentsku poziciju, kada opada prodaja, a profit se pretvara u gubitak. U nastojanju da eliminiše slabosti koje vuku kompaniju u propast, menadžment može da izabere neke od strategija: revitalizacija – preokret, ili, povlačenje (zavisnost, prodaja-divestiranje, bankrotstvo-likvidacija).

1) Revitalizacija – preokret – naglašava napore u rastu efikasnosti operacija i najadekvatnija je kada problemi kompanije postanu izraziti, ali ne i kritični.
2) Povlačenje – * Strategija zavisnosti – kada kompanija prepušta svoju nezavisnost u zamenu za sigurnost, odnosno nudi se da bude zavisna nekom od kupaca čime bi se garantovao opstanak kompanije potpisivanjem ugovora na duži rok. *
Prodaja- divestiranje – ima smisla samo ako je menadžment u stanju da postigne dobru cenu za svoje akcionare i ukoliko zaposleni mogu da zadrže posao prodajom kompanije nekoj drugoj firmi. * Bankrotstvo – likvidacija – nastaje kada se kompanija nađe u teškoj situaciji sa slabom konkurentskom pozicijom u grani koja nema perspektivu. Pošto niko nije zainteresovan da kupi slabu kompaniju u neatraktivnoj grani, sleduje bankrotstvo ili likvidacija. Likvidacija predstavlja gašenje firme.

------------------------------------------------
Levi-Jakšić M., Upravljanje tehnologijom i operacijama, Čigoja štampa, Beograd, 2001.
Levi-Jakšić M., Upravljanje tehnologijom i operacijama, Čigoja štampa, Beograd, 2001.