DRZAVNOST EVROPSKE UNIJE

[/align]

UVOD..........................................................................................................................3

NASTANAK EVROPSKE UNIJE..............................................................................4

EVROPSKA UNIJA……………………………………………………..…………4

KRITERIJUMI ZA CLANSTVO U EU…………………………………...……….7

PUT SRBIJE KA EVROPSKOJ UNIJI …………………………………...……….8

ZAKLJUCAK..............................................................................................................9

LITERATURA............................................................................................................10




UVOD

EVROPSKA UNIJA predstavlja jedinstvenu medjunarodnu organizaciju sa vlastitim pravnim poretkom koji objedinjuje tri Zajednice i dva segmenta medjunarodne saradnje. Tako jedinstvena medjunarodna organizacija, nacionalnog i osobenog karaktera predstavlja posebnu i osobenu ustavnu strukturu. U takvoj strukturi kljucni elementi jedinsta iskazuju se posredstvom: zajednickih ciljeva (ekonomskih, politickih, komunitarnih, socijalnih, unijskih), zajednickih institucija i zajednickog postupka konstitucionih promena.



NASTANAK EVROPSKE UNIJE

U toku Drugog svetskog rata zivele su ideje evropskog jedinstva u pokretima otpora u evropskim zemljama.
Vinston Cercil je 19. septembra 1946. godine u Cirihu dao predlog za formiranje Sjedinjenih Drzava Evrope. Vinston Cercil je u “govoru akademskoj omladini” rekao:”Mi moramo da stvorimo nesto kao Ujedinjenje drzava Evrope… Prvi korak u formiranju evropske porodice mora biti partnerstvo izmedju Francuske i Nemacke. Samo na taj nacin bi Francuskoj ponovo uspelo moralno predvodjenje Evrope. Nema ponovnog ozivljavanja Evrope bez duhovno velike Francuske i duhovno velike Nemacke…”
7-11.maja 1948. godine je odrzana kongres u Hagu gde je vise od hiljadu delagata iz preko 20 evropskih zemalja diskutovalo o novom obliku saradnje u Evropi i dogovorili su se da formiraju “Evropsku skupstinu”. Sest evropskih drzava (Zapadna Nemacka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg) potpisuju Pariski sporazum kojim je osnovana Evopska zajednica za ugalj i celik (ECSC).
Posle toga, kao rezultat kongresa u Hagu, osnovan je Savet Evrope. Odredjeno je da sediste Saveta bude u Strazburu.
Robert Suman (francuski minister inostranih poslova) je 9. maja 1950. godine predlozio ujedinjavanje Francuske i Nemacke industrije uglja icelika pod zajednicku vlast i taj dan se uzima kao DAN EVROPE. Dan Evrope je prilika za aktivnosti i festival koji Evropu priblizavaju njenim gradjanima i narodima.
Prvo prosirenje je nastalo 1. januara 1973. godine i u Zajednicu su pristupile Velika Britanija, Danska i Irska. U januaru 1981. godine usledilo je drugo prosirenje pri cemu se Zajednici pridruzila i Grcka. Posto je EU postala predmet interesovanja evropske doctrine usledila su i nova pristupanja (Spanija, Portugalija, Austrija, Svedska, Finska, Kipar, Ceska Republika, Estonija, Madjarska, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska, Slovacka Republika, Slovenija, Bugarska i Rumunija.
Ugovorom o EU predvidjeno je postojanje EU kao “krovne structure” koja pociva na tri stuba. Prvi i osnovni stub cine postojece Evropske zajednice. Pod Evropskim zajednicama se podrazumevaju: Evropska zajednica za ugalj i celik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju. Drugi stub cini saradnju u oblasti spoljne i bezbednosne politike, dok treci stub cine policijska i pravosudna saradnja u krivicnim stvarima.
EU istovremeno nastaje i kao pravna i kao politicka institucija.