Drzavna revizija - diplomski rad

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

У овом раду предмет истраживања биће државна ревизија,њен историјски развој и примена у нашој земљи.
Данас се све више наглашава разлика између државне и комерцијалне ревизије. Државна нема “клијента” већ субјекта ревизије којег сама одређује и сходно сопственој процјени подвргава контроли и не прихвата налоге за вршење ревизије чак ни од оснивача - националног парламента. Комерцијална ревизија функционише по принципу ангажовања од стране клијента с којим се успоставља облигациони однос и врши наплата услуга, а најпознатије ревизорске куће у свету су Ернест –Јанг, Прајс Вотерхаус Куперс, Дилојт-Туш и КПМГ. Ревизија јавног сектора је државна функција, која се, по правилу, не може пренијети на комерцијално предузеће за пружање ревизорских
услуга.
Примарна улога државне ревизије није санкција већ превентива и унапређење рада контролисаних субјеката, а мера “привођења праву”, за случај незаконитог рада, садржана је у функционалној повезаности са другом врстом контроле политичко–парламентарном.
Чак и у државама гдје се одређује као суд, он није класичан правосудни орган и своју „функцију санкционисања“ остварује тако што парламенту и Влади доставља годишњи и посебне извјештаје о спроведеним ревизијама, који за случај негативних мишљења могу довести до смјене носиоца јавних функција. Сам орган државне ревизије има право покретања прекршајних или кривичних поступака у сарадњи са тужилаштвом, када у току вршења ревизије дође до сазнања да постоји основана сумња да је извршено кривично или неко друго кажњиво дело. Притом контролисани орган не може поставити никаква ограничења у погледу доступности сопствене документације кроз позив на службену или пословну тајну. Овако установљена позиција органа, који има врло широка овлашћења за вршење контрола, али без могућности директног санкционисања, довела је до тога да стекне епитет “тигра без зуба”........

Наша држава је једина држава које питање ревизора до пред Други Светски рат није регулисала. Иницијатива за стварање слободног звања привредних саветника код нас била је предузета од стране управе Удружења економиста у Београду, од стране Удружења економиста у Загребу, као и Економско-комерцијалне високе школе у Загребу. Поднето је више пројеката и уредби Министарству трговине и индустрије како би се ова материја регулисала. Управа Удружења економиста израдила је пројекат уредбе, која би регулисала ова питања у најсажетијем обиму. Овај предлог уредбе је неколико пута мењан и допуњаван да би се коначно 1937. године и Министарство сагласило са њим а потом га послало на мишљење и разматрање свим коморама у земљи. Неке коморе су се са овим пројектом сложиле, а неке не. Своје мишљење је предао и Савез економиста, са својим изменама. Са појавом економске кризе, ревизији се почиње поклањати адекватна пажња а многи умни људи, подстакнути последицама пустоши деловања кризе у свету а и код нас, препоручили су увођење ревизије како би пословни субјект путем независне верификације својих рачуноводствених извештаја могли ефикасније управљати пословним процесима.....

Садржај

1 Увод 3
2 Државна ревизија 3
2.1 Историјски развој 3
2.2 Специфичности државне ревизије 4
2.3 Правни статус Државне ревизорске институције 5
2.4 Сврха државне ревизије 11
3 Државна ревизија у Србији 12
3.1 Политички разлози 12