Digitalna kola

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Digitalna kola

Elektronska kola koja obrađuju binarne digitalne signale nazivaju se digitalna kola, koja su, kao i analogna, sastavljena od aktivnih elemenata (tranzistora) i pasivnih elemenata (otpornika i kondezatora). Za razliku od analognih kola, koja se vrlo često izrađuju i u diskretnoj tehnologiji, digitalna kola se danas isključivo prave u tehnologiji integrisanih kola. Digitalna kola su korišćena dosta pre integrisane, pa i tranzistorske tehnologije, ali glavni napredak u razvoju digitalnih kola nastao je posle pronalaska integrisanih kola, čime su smanjene dimenzije i cena, uz istovremeno povećanje brzine i kompleksnosti digitalnih kola.

Logički signali i funkcije

Digitalna logika skriva zamke analognog sveta tako što realne vrednosti za neku fizičku veličinu izjednačava sa samo dva broja – 0 i 1. Ovi brojevi, 0 i 1, se nazivaju binarni brojevi ili bitovi.Ako neka aplikacija zahteva više od dve nezavisne vrednosti, dodatni bitovi se mogu upotrbiti, gde se n bita predstavlja sa 2n različitih vrednosti.
Primeri neke stvarne pojave koja se upotrebljava da predstavi bitove u nekim modernim (i ne tako modernim) digitalnim tehnologijama dati su u tabeli 2-1. Kod većine pojava postoji neodređena oblast izmađu 0 i 1 stanja. Ova oblast se naziva margina šuma i ona je neophodna da bi stanje za 0 i 1 bilo nedvosmisleno određeno i pouzdano otkriveno. Šum može lakše uticati na rezultate ako se granice koje razdvajaju stnje 0 i 1 suviše blizu.