Dekomponovanje velikih sistema na mala i srednja preduzeca

Rezime: Ekonomski potencijal i značaj malih i srednjih preduzeća za privredni razvoj Srbije sve više se naglašava, ali da bi se on i ostvario potrebno je stvoriti stimulativno poslovno okruženje i obezbediti direktne mere podrške razvoja ovog sektora. Kao jedan od primarnih zadataka u cilju ostvarivanja ovakovog povoljnog okruženja jeste Dekomponovanje velikih poslovnih sistema.

Ključne reči: : mala i srednja preduzeća, poslovno okruženje , privatizacija


1. Uvod
Mala i Srednja preduzeća se često pominju kao jedan od glavnih oslonaca privrede u razvoju Srbije u periodu rane tranzicije. Očekivanja od ovog segmenta privatnog sektora ekonomije Srbije su veoma ambiciozna , jer prema Vladinoj strategiji razvoja malih I srednjih preduzeca i privatnog prduzetništva u Republici Srbiji 2003-2008, predviđa se otvaranje i do milion novih radnih mesta a ukupan broj malih I srednjih preduzeća poveća sa sadasnjih 76000 na čak 150000. Značaj malih i srednjih preduzeća u razvijenim tržišnim privredama najbolje ilustruje primer Evropske Unije u kojoj od 20 miliona preduzeća čak 99% čine mala i srednja preduzeća. Mala i srednja preduzeća predstavljaju i glavni izvor zapošljavanja u Evropskoj Uniji jer obezbeđuju 2/3 radnih mesta u celom
privatnom sektoru. O ekonomskoj snazi “male privrede” najbolje govore podaci
da mala i srednja preduzeća učestvuju sa 70% u ukupnom prometu. Ako vršimo medjunarodna poredjenja rezultata malih i srednjh preduzeća moramo porediti i uslove u kojima se oni ostvaruju. Mala i srednja preduzeća u razvijenim, ali i zemljama u tranziciji (sa kojima je celishodnije porediti napredak Srbije u narednom periodu) posluju u drugačijem poslovnom okruženju i uživaju značajnu pomoć i podršku države, što svakako doprinosi njihovim boljim rezultatima poslovanja i većem doprinosu ekonomiji zemlje u celini. Privredna kretanja. Na makroekonomskom nivou, od početka reformi u 2001. godini najvidljiviji pozitivni rezultati ostvareni su u oblasti monetarne politike, odnosno obaranju stope inflacije (koja je u 2002. godini svedena na 14.8%) I održavanju relativno stabilnog kursa dinara. Statistika pokazuje, takođe, rast bruto društvenog proizvoda, mada postoje indicije o padu industrijske proizvodnje u 2003. godini (što je teško pouzdano utvrditi s obzirom da statistika još uvek prati prevashodno društvena preduzeća kojih je sve manje).
Iako mala i srednja preduzeća po broju već sada čine oko 99% ukupno aktivnih
preduzeća i u Srbiji, njihov doprinos zapošljavanju i rezultatima privrede
značajno je manji nego u Evropskoj Uniji. Ohrabrujuće je, međutim, da se iz
godine u godinu beleži pozitivan trend kod većine pokazatelja poslovanja. U
protekle dve godine ukupan broj zaposlenih u ovom sektoru porastao je za
preko 100 000. Iako se jedan deo ovog povećanja može objasniti smanjenjem
sive ekonomije, odnosno prijavom radnika koji su ranije radili “na crno”,
evidentno je da je, ako ne u dvogodišnjem nego nešto dužem vremenskom
periodu, ipak ostvaren značajan porast broja radnih mesta u ovom sektoru.
Treba spomenuti i da su mala i srednja preduzeća bila najvitalniji deo srpske
ekonomije u periodu sankcija, iako nisu uživala nikakvu značajniju pomoć
države i često se nalazila u neravnopravnom položaju u odnosu na velika
preduzeća.
Na osnovu svega iznetog opravdano je očekivati da mala i srednja preduzeća
potencijalno zaista mogu značajno da doprinesu oporavku i razvoju srpske
privrede.



2. Problemi u poslovnom okruženju

Uloga države u periodu tranzicije ka savremenoj tržišnoj privredi je da uz
minimalne intervencije utiče na stvaranje stabilnog i sigurnog poslovnog
okruženja, u skladu sa potrebama privrede, u kojem privrednici mogu
jednostavno i sa visokim stepenom sigurnosti da planiraju i ostvaruju svoje
poslovne poduhvate.
Izvorni problemi malih i srednjih preduzeća dodatno su naglašeni u Srbiji usled
ranije nepovoljne poslovne klime koja je favorizovala društveni sektor i velike
privredne sisteme, a koja se sporo menja. Glomazni poslovni sistemi posledice
bivšeg uređenja države , godinama su nepovoljno poslovali sa stanovišta opšteg stanja ekonomije. Njihova struktura prilagođena je društvenom uređenju gde nema mesta privatnom preduzetništvu . Nije dovoljno samo privatizovati te trome sisteme jer se time javljaju dodatni problemi u poslovanju koji na kraju dovode preduzeće do stečaja. Potrebno je izvršiti sveobuhvatnu transformaciju svih sektora preduzeća prilagoditi ih novom načinu poslovanja I dekomponovati ih na više manjih ali sposobnijih , efikasnijih , uredjenijih maliih firmi. Uvodjenjev novih inovativnih programa Informacione integracije poslovnih funkcija unutar preduzeća , anuliraće se značajan gubitak u resursima , koji su za sobom ostavili upravni sistemi velikih centralizovanih giganata. Za mala i srednja preduzeća proces privatizacije u domaćoj «velikoj» privredi svakako će otvoriti neke nove tržišne mogućnosti i šanse za poslovnu saradnju sa novim vlasnicima, na zdravim, tržišnim osnovama. Veliki problem takođe prdstavlja i nedovoljno stručan kadar koji zbog godina stagnacije nije uspeo da isprati tokve naprednih način aprojektovanja i proizvodnje proizvodda. Stoga potrebno je izvršiti i dodatnu edukaciju postojećeg kadra I usaglašavanje njihovih kompetencija sa svetskim standardima. Podelom rada na tako dekomponovane manja peduzećia moze dovesti I do otvaranja novih tržišta , u smislu koperantske proizvodnje i osloboditi određene zaokružene tehnološke procese stege u kojoj ih je držao veliki sistem. Gde bi se oni samostalno mogli pojaviti na tržištu kao konkurenti i doprineti sto efikasnijem poslovanju. Značajno mesto u ovoj reformi zauzima I marketing novih kompanija I jihovo predstavljanje javnosti u novom ruhu , gde će se odmah prepoznati nove poslovne performanse reformisanih modernih sistema. Resursi u pogledu znanja I stručnosti vršioca reforme nisu u toliko lošoj situaciji. Kadrovi sa zapada se rado prihvataju ovakvih zadataka , kao I naši mladi stručnjaci sto predstavlja josš jedu prednost , zaustavljanje oticanja mladih mozgova iz zemlje. Ipak najveći I po poređenju sa ostalim jedini problem jeste finansijske prirode. Ovakvi procesi su veoma skupi I u nekim slučajevima potpuno neisplatljivi sa mnogo žrtava. Iako mala i srednja preduzeća čine značajnu ciljnu grupu za bankarski sektor u razvijenim zemljama, u situaciji još uvek nerazvijene konkurencije na finansijskom tržištu i relativno niskih iznosa depozita nakon gubitka poverenja građana u bankarski sistem tokom devedesetih godina (koje se postepeno, ali sporo vraća), domaće banke ne pokazuju značajno interesovanje za finansiranje sektora malih i srednjih preduzeća, pogotovo onih koji se nalaze u početnoj fazi razvoja. Zapravo, jedini značajni kreditni potencijali na koji mala i srednja preduzeća mogu da računaju nalazi se kod Fonda za razvoj Republike Srbije i banaka koje plasiraju kredite iz donatorskih sredstava ili inostranih kreditnih liniji. Za sada ne postoji zakonski osnov, ali ni iskazano interesovanje za razvoj investicionog finansiranja, preko fondova rizičnog kapitala, usluga «business angel-a» itd. Najveće probleme u obezbeđivanju potrebnih finansijskih sredstava imaju preduzetnici kao i preduzeća koja tek započinju poslovanje. U ovom trenutku, gotovo je nemoguće obezbediti bankarski kredit za start-up.

Zaključak

Ekonomski potencijal i značaj malih i srednjih preduzeća za privredni razvoj
Srbije sve više se naglašava, a uslovi njihovog poslovanja i opšte poslovno okruženje se postepeno transformiše donošenjem novih propisa, sređivanjem
stanja u privredi kroz proces privatizacije, ali i preduzimanjem prvih planskih
aktivnosti od strane države usmerenih direktno na pomoć razvoju preduzetništva.
Dekompovanje velikih sistema na mala i srednja reduzeća je jedan od svakako najvažnijih elemenata tranzicije koji čini osnov novog modernog poslovnog plana republike Srbije.