DEFLACIJA I DEFLACIONA POLITIKA

SADRŽAJ

UVOD………………………………………………………………………..……………3
1.POJAM DEFLACIJE……………………………………………………………...…..4
2.UZROCI I FAKTORI DEFLACIJE…………………………………………….……4
3.POSLEDICE I OBLICI DELOVANJA DEFLACIJE………………………………6
4.DEFLACIJA I EKONOMSKI RAZVOJ…………………………………………….8
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………..10
LITERATURA…………………………………………………………………...……..11




UVOD

Deflacija je istorijski posmatrano retka pojava, daleko ređa od inflacije. Najveća i najteža deflacija u istoriji kapitalizma bila je za vreme velike ekonomske krize 1929 – 1933. godine. I danas se svet suočava sa velikom recesijom i deflacijom, koja bi po mnogim pretpostavkama i parametrima, čak mogla da prevaziđe prethodnu
U sistemu zlatnog važenja, snižavanje i pad tražnje vezani su za odliv zlata (deviza); smanjenje zlatne podloge koja iz toga nastaje dovodi i do sužavanja opticaja, najčešće kroz restrikciju kredita banaka.U principu, deflacija je monetarni aspekt depresije, a nastaje kao jedna faza u konjukturnom ciklusu kroz koji se kreće kapitalistička privreda. Deflacija se u XIX veku, pa sve do velike ekonomske krize, tretirala kao metod jačanja kupovne snage novca i jačanje njegove vrednosti (revalviranje vrednosti novca).
U savremenoj teoriji deflaciju karakteriše proces kontrakcije novčanog volumena i posmatra se kao proces opadanja efektivne tražnje, uz njeno sve veće vezivanje za ciklično kretanje kapitalističke privrede. Međutim, savremena deflacija obično nije više vezana za pad cena. Cene stalno rastu i u uslovima oštrih restrikcija novčane mase i u uslovima depresione faze ciklusa kapitalističke privrede,što je opšta zakonitost u kretanju savremenih privreda. Oštra restriktivna kreditna politika usko je povezana s politikom stabilizacije. Kao takva, ona često dovodi do nezaposlenih kapaciteta, nezaposlene radne snage i pada proizvodnje i nacionalnog dohotka. Zbog svega navedenog, oštra deflaciona kreditna politika se izbegava kao kurs ka stabilizaciji privrede.
Mnoge kapitalističke privrede (Japan, Francuska, V. Britanija i dr.) pokušale su u razdoblju od 1974. do 1976. godine da sprovedu politiku stabilizacije privrede, snižavanjem cena i jačanjem kupovne snage novca kroz restriktivnu kreditnu politiku, ali su doživele pad stope ekonomskog rasta, porast nezaposlenosti rada i kapaciteta, uz dalje zadržavanje inflacije na visokom nivou. Deflacija, kao sredstvo u borbi protiv inflacije, danas ne daje gotovo nikakve rezultate u razvijenim privredama i odnosima određenih snaga i struktura u njima.


1.POJAM DEFLACIJE

Deflacija je bazni poremećaj monetarne ravnoteže u potpunosti suprotan inflaciji. Ona predstavlja takvo stanje u privredi u kojem je ponuda veća od efektivne tražnje (P > T), što , po pravilu, treba da utiče i na opšte snižavanje cena u privredi .
Deflacione tendencije se najviše ispoljavaju u nezaposlenosti proizvodnih kapaciteta, nezaposlenosti i otpuštanju radne snage, padu proizvodnje i nacionalnog dohotka, ali i sve ređe do pada cena. Oštra deflaciona kreditna politika, stoga se gotovo redovno izbegava kao kurs ka stabilizaciji privrede. Stoga deflacija, kao sredstvo u borbi protiv inflacije, danas ne daje gotovo nikakve rezultate u razvijenim privredama i u odnosima određenih snaga i struktura u njima.
Deflacioni proces, iako predstavlja teže oboljenje od inflacije, ipak se lakše leči nego što je to slučaj sa inflacijom. Glavno sidro u lečenju deflacione neravnoteže nalazi se u monetarnim merama (ubrizgavanje novca u privredu).



2.UZROCI I FAKTORI DEFLACIJE

Deflacija, kao i inflacija, javlja se kao monetarni fenomen i može biti izazvana brojnim i različitim tokovima, koje klasifikujemo u četiri grupe :
- monetarni faktori
- finansijski faktori
- realni faktori reprodukcije
- politički (neekonomski) faktori.
Deflacija izazavana monetarnim faktorima vezana je za smanjenje volumena novčane mase, kao i brzinu opticaja novčane mase na tržištu. Deflacija koja nastaje oštrom, restriktivnom monetarnom politikom (stezanje kredita) obično se sprovodi:
- putem restriktivne kreditne politike - smanjuju se krediti privredi i stanovništvu,što uzrokuje smanjenje efektivne novčane tražnje. Padanje efektivne novčane tražnje, uz date robne fondove, dovodi do pada cena i realizacije;
- Povlačenjem kredita od strane centralne banke (primarnog novca), kroz proces negativnog monetarnog multiplikatora, a koji stvara višestruko smanjenje novčane mase u privredi;
- Blokiranjem delova novčane mase i njegovim prelivanjem u nelikvidna sredstva (sterilizacija);
- Odlivom kapitala u druge zemlje u kojima postoji veća sigurnost za ostvarivanje profita (pravna sigurnost) i veće kamatne stope;
- Putem tezauracije novca – štednja za sebe kao psihološki faktor i to od strane posednika novca;
- Deflacija se može sprovoditi i radi jačanja (revalvacije) nacionalne valute.

Finansijski faktori deflacije se mogu javiti u sledećem obliku:
- raspisivanje unutrašnjih državnih zajmova za stanovništvo i sektor privrednih subjekata, te sterilizacija prikupljenih sredstava u budžetu (stvaranje budžetskog suficita ili smanjenje prethodnih deficita)
- vraćanje ranijih dugova centralnoj banci, odnosno vraćanje inostranih dugova preko sredstava prikupljenih unutrašnjim dugom
- naglim povećanjem poreza i odvođenjem novčanih dohodaka u budžet, bez odgovarajućeg povećanja javnih rashoda (što je vezano za budžetski suficit ili smanjenje deficita, ukoliko je ranije postojao) i sl.

Realni faktori (uzroci) deflacije mogu se javiti u sledećem obliku :
- Porastom robnih fondova uz smanjenje kupovne snage ili zadržavanje postojeće (manje) kupovne snage, ili rastom novčane tražnje, ali sporije od rasta robnih fondova. U ovoj situaciji se mogu javiti dva slučaja: prvi, povećanje robnih fondova kroz brži rast produktivnosti rada, i drugi, bolje korišćenje već postojećih kapaciteta.
- Nagli rast uvoza roba u odnosu na izvoz. Porast uvoza deluje deflaciono – s jedne strane preko povećane ponude roba na domaćem tržištu, a sa druge zbog toga što se za plaćanje uvoza moraju kupovati devize, te to dovodi do smanjenja domaćeg novčanog opticaja.
- "Uvezena deflacija": preko povećanog uvoza iz zemalja u kojima vlada niska tražnja i niže cene u odnosu na domaće tržište; uvoz se čini povoljnim, i to može biti uzrok preteranom uvozu u odnosu na "uvozni kapacitet domaće privrede".
- Intervencija iz državnih materijalnih rezervi u ponudi roba na domaćem tržištu.
- Izmena u strukturi finalne tražnje. Ako dođe do pada tražnje na sektoru robe široke potrošnje, tada će se akceleratorski preneti na pad investicija, odnosno, preko procesa multiplikacije investicija će doći do višestrukog pada nacionalnog dohotka i zaposlenosti. To će se ponovo preneti (s jačim efektom) na novi pad tražnje sredstava potrošnje, pa će privreda iz deflacije preći u kriznu fazu ciklusa.
Politički uzroci (faktori) deflacije mogu se vezati:
- za namerno sprovođenje deflacije u svrhu revalvacije valute,
- radi smanjenja deficita platnog bilansa,
- zatim korišćenje deflacije kao metode borbe protiv inflacije.
Postoji mogućnost političkog pritiska više zemalja na određenu zemlju da sprovodi deflacionu politiku zbog "jačanja" vlastitog međunarodnog položaja i konkurentnosti na svetskom tržištu, posebno kada se radi o valuti koja ima određeni međunarodni značaj (na primer, dolar, funta, franak i dr.).